Borbena gotovost armija na Balkanu

Vojno neutralna Srbija u obruču NATO zemalja. Najjača vojna sila na Balkanu postala - Bugarska

Jednostavnim pogledom na mapu, dolazi se do frapantnog podatka - vojno neutralna Srbija okružena je zemljama koje su u NATO-u ili su na korak od Alijanse! Koliko je to loše, videli smo 1999. kada su NATO avioni kidisali na Srbiju sa svih strana. Danas je dramatično promenjena i regionalna struktura oružanih snaga - Bugarska je vojno dominantna sila. A, na trusnom Balkanu Srbija jedino nikad nije ratovala s Rumunijom.

Press nedelje je zato istraživao koliko je Srbija spremna za vojnu neutralnost i šta ona znači u promenjenim regionalnim odnosima. Iz razgovora s relevantnim sagovornicima, došli smo i do zaključka da eventualan ulazak u NATO ne bi bio skup, da bi taj proces trajao nekoliko godina, ali i da se na takav korak sigurno nećemo odlučiti u skorije vreme. Takođe, ni pristup Savezu ne može da nam garantuje stopostotnu bezbednost i eliminiše mogućnost konflikta s nekom od susednih zemalja članica Alijanse!


Mitar Kovač, general

- Bili mi neutralni, bili u NATO-u, ne vidi se neka dimenzija sukobljenosti sa susedima. Odluka o neutralnosti ne znači neprijateljstvo prema njima. Naprotiv, ona ne isključuje bilo kakvo savezništvo s nekom drugom regionalnom ili svetskom vojnom silom. Srbija želi da u bezbednosnom ambijentu sarađuje sa svim državama, pa i s NATO-om u okviru Partnerstva za mir - kaže brigadni general prof. dr Mitar Kovač, načelnik Uprave za strategijsko planiranje u sektoru za politiku odbrane Ministarstva odbrane.

Kovač naglašava da Srbija kao neutralna teorijski i iskustveno može da opstane u okruženju NATO-a, navodeći Austriju kao primer.

- U javnosti se postavlja lažna dilema da li Srbija želi ili ne želi u NATO. A da nije bilo samoproglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, da li bismo uopšte govorili o ovoj dilemi i neutralnosti? Saradnja s NATO-om je bila toliko intenzivna do tada, čak bolja nego što je imaju neke zemlje članice. Taj rad je zbog Kosova i Metohije zamro s obe strane - podseća Kovač naglašavajući da nijedna odluka nije večna i da je na političarima i narodu da u budućnosti preispitaju pitanje eventualnog učlanjenja u Alijansu.


Neutralnost više košta

Naš sagovornik navodi da neutralnost više košta i da zahteva povećana finansijska naprezanja države za opremanje vojske.

- Ušli - ne ušli u NATO, potrebna su ulaganja, pogotovo za složene borbene sisteme, koji nisu obnavljani više od tri decenije. I ako idemo u NATO, moraćemo nekim vanbudžetskim izdvajanjima da rešimo taj problem, kao neke susedne zemlje. Neke od njih morale su da obnove avijaciju iz vanbudžetskih sredstava, uzele su kredite za flotu i PVO i vraćaće ih 10-15 godina. Stvar je države kako će da reši naš problem, da li kreditima, da li od prodaje nepokretnosti, da li od sredstava od privatizacije. Zato se ne može očekivati da bi Srbija za ulazak u NATO izdvajala više sredstava nego sada - objašnjava general i dodaje da bi ulaskom u NATO Srbija dobila povoljnije bezbednosno okruženje, participaciju moćnih država u kreiranju njene bezbednosti, povećavala bi svoje vojne kapacitete i sposobnosti. On podvlači da nije stvar VS-a da se opredeljuje želi li u Alijansu, kao i da Vojska ima kapacitete i kadrovske sposobnosti da u potpunosti participira u NATO paktu, u skladu s odlukama zakonodavne i izvršne vlasti Republike Srbije.

- Ali, nijedna organizacija, pa ni NATO, nije garant bezbednosti jedne države. Jeste da NATO i svaka članica garantuje drugoj bezbednost, ali nijedna organizacija nije večita, sve bezbednosne organizacije imaju svoj vek formiranja, trajanja, nestanka. Svaka ozbiljna bezbednosna integracija kao što je NATO razvija mehanizme da ne dođe do konfrontacija. Hipotetički, postoji mogućnost konfrontacija, ali mala je verovatnoća. Postoje antagonizmi među članicama, ali oni nikad ne eskaliraju do otvorene sukobljenosti - uveren je Kovač.

Vojni analitičar Aleksandar Radić, pak, otvoreno kaže da je najnormalnije da Srbija uđe u NATO i da je to proces koji Vojska može lako da završi za nekoliko godina, bez dodatnih ulaganja.


Bombardovanje i emocije

Radić priznaje da je Srbima bombardovanje prva asocijacija na pomen NATO-a, ali da je problem političara kako će pripremiti javno mnenje.

- Političari su na ivici žileta emocija srpskog naroda, imaju odgovornost da vode državu, i ne mogu da se zaklanjaju iza referenduma, da traže međuput, da rade zajedničke vežbe s NATO-om a da neće da uđu u savez. Šta onda, bićemo jednom nogom u NATO-u, ali ne skroz jer ga javno mnenje ne voli?! Treba da preuzmu odgovornost uprkos negativnim emocijama i kažu: „Znate šta, zdrav razum kaže ovo, nema nam druge". Politička elita ne može da računa s većinskom podrškom za NATO, daleko od toga. Mi smo ratovali s mnogim zemljama koje su nam sad saveznice, imamo izuzetno dobre odnose s Bugarskom, s kojom smo često ratovali - podseća on.

- Vojska je već sprovela jednu od najradikalnijih reorganizacija od jula 2006. do juna 2007. bez ozbiljne podrške vlade. Ako joj date rok, ona će da se prilagodi. Nećemo odbaciti američku čizmu samo zato što je američka, jer je dobra - slikovit je Radić.

Vojnopolitički komentator Miroslav Lazanski pak kaže da će prvi glasati za pristupanje tom vojnom savezu ako ga neko ubedi da je to dobro za Srbiju.

- Osim toga, niko nikad nije matematički izračunao koliko košta vojna neutralnost, a koliko članstvo u NATO-u tako da niko ne može ni da tvrdi šta je za Srbiju profitabilnije. Gluposti su da smo sada vojno ugroženi, što bismo bili?! Jesmo li mi nekog ugrozili da bismo bili napadnuti?! Mi nismo nikakva opasnost NATO-u. Gruzija je jako bliska s NATO-om, pa eto šta je doživela - završava Lazanski.


Mišljenje političkih stranaka

Željko Ivanji (G17): Država treba da proceni koja vojna pozicija je dobra za nju i o tome obavesti građane koji treba da se izjasne o članstvu u NATO-u.

Dragan Šormaz (DSS): Mi smo za vojnu neutralnost. Zašto bi naši vojnici morali da rade za američke interese u Iraku?! Najbolje je da sarađujemo sa svima.

Jelena Trivan (DS): Vojna neutralnost je pozicija koja nam sada najviše pogoduje. Kada pitanje o eventualnom ulasku Srbije u NATO bude otvoreno, stav DS-a je da građani na referendumu treba da daju odgovor.

Božidar Delić (SNS): Svaka priča o ulasku u NATO je besmislena jer taj savez nije stvoren radi mirovnih, nego borbenih operacija.

Branko Ružić (SPS): Mi smo protiv ulaska u NATO. Ali, ako pitanje ulaska Srbije u NATO ikad bude postavljeno, smatramo da građani moraju da se izjasne „za" ili „protiv".

Dragan Todorović (SRS): Srbija nikad i ni po koju cenu ne sme da bude član NATO-a. Moramo da razvijamo vojnu saradnju s prijateljskim zemljama, pre svega, s Rusijom.


fakti

• Makedonija je faktički u NATO-u, ali je u punopravni prijem koči Grčka zbog naziva republike
• Crna Gora je u Partnerstvu za mir, s ozbiljnim najavama da će biti primljena u NATO na proleće 2009.
• BiH je u Partnerstvu za mir, bez najava da bi uskoro mogla postati članica Pakta
• Posle samoproglašenja nezavisnosti Kosova, Skupština je donela Deklaraciju o nezavisnosti
• Naši zvaničnici više ne koriste termin evroatlantske integracije, već samo evropske