Amerika bez finansijskog kompasa

Kriza začeta na hipotekarnom tržištu SAD ima sve ozbiljnije globalne razmere, smatra šef MMF-a Dominik Štras-Kan, američki predsednik Džordž Buš i dalje optimista

Svet polako počinje da hvata panika zbog krize američkog finansijskog tržišta, svedoči jučerašnja procena predsednika Međunarodnog monetarnog fonda Dominika Štras-Kana. „Finansijska kriza začeta na američkom hipotekarnom tržištu je kudikamo ozbiljnija nego što je izgledala pre samo nekoliko nedelja. Ta kriza ima sve ozbiljnije globalne razmere. Za svetsko finansijsko tržište rizik i opasnost su izuzetno veliki. Parametri globalnog privrednog poslovanja se pogoršavaju. Američke privredne nedaće odraziće se na druge ekonomije sveta, situacija zahteva globalni odgovor”, upozorio je Štras-Kan u izjavi koju Asošijeted pres prenosi iz Pariza. 

Nesvakidašnja vikend-odluka Centralne banke SAD (Fed) da se direktno umeša u spasavanje investicione Bear Sterns banke od bankrota zbog gubitaka na tržištu stanogradnje SAD zaprepastila je berze širom sveta, ali i američko javno mnjenje.

Čije interese štiti Centralna banka SAD? Moćnih američkih investicionih banaka koje su očekivale da preprodajom rizičnih hipotekarnih kredita drugima zarade ogromne profite, ili stotina hiljada Amerikanaca kojima zbog neotplaćivanja odobrenih kredita, preti prisilna plenidba „američkog sna”? 

FED - Centralna banka SAD najnovijim paketom mera za oživljavanje privrednog i finansijskog tržišta Amerike, stavlja svoju reputaciju na kocku, procenio je juče „Njujork tajms”.

Niko ne zna koliko će još finansijskih institucija zatraži pomoć iz novčanih jasli Fed-a, koliko para mogu da traže, niti koliko će Fed biti prinuđen da prihvati rizične garancije, dodaje „Vašington post”. 

Svetske berze ne razumeju na čemu američki predsednik Buš zasniva uporni optimizam u snagu privrede i finansijskog sistema SAD. „Kada Buš govori da američka privreda ima zdrave temelje, zvuči kao Huver 1930. godine u doba velikog kraha Volstrita”, prenosi agencija Blumberg.

Berze sa zebnjom iščekuju ishod redovnog zasedanja upravnog odbora Feda o eventualnom daljem snižavanju bazne kamatne stope – šestog po redu od kraha hipotekarnog tržišta prošlog leta.

Kriza stambenog sektora

Majkl Džonson je „pod vodom“ - duguje više za hipoteku nego što mu kuća vredi - što je stanje u koje iz dana u dan tone sve veći broj Amerikanaca. Trenutno je „pod vodom“ oko 12 miliona Amerikanaca ali se ova „epidemija“ nastavlja i dalje širi.

Finansijska kriza je pogodila narod - gotovo jedan od šest vlasnika kuća u SAD otkriva da mu je dug veći od vrednosti imanja, što američkoj ekonomiji preti novim talasom zaplena imovine i bankrotstava.

Među ugroženima je i En Neukom (64), sekretarica iz Kalifornije koja je kupila kuću u Arizoni 1996. godine. "To je trebalo da bude kuća snova, ali se pretvorila u noćnu moru", kaže En. Ona duguje 207.000 dolara za kuću čija je vrednost sada pala na 150.000.

Dok mnoge porodice čija je imovina skliznula u minus jednostavno predaju ključeve bankama i odlaze, En Neukom je progonjena strahom da će izgubiti i ušteđevinu od 65.000 dolara koju je dala kao depozit za kredit. "Mnogi nisu uplatili nikakav depozit za kuću pa mogu mirno da odu. Ali, nema drveta na kome raste 65.000 dolara" što je moja celokupna ušteđevina, kaže ona.

Oko 12 miliona Amerikanaca danas duguje više nego što njihova kuća vredi. Krajem prošle godine takvih Amerikanaca je bilo 6,6 miliona, a u decembru 2006 bilo ih je nešto više od 3 miliona, navodi Rojters. Kada ovo sagledamo jasno vidimo da kriza ne janjava već se rapidno produbljuje. Ako treba pokazati prstom na ozbiljan problem današnje Amerike to je činjenica da su milioni vlasnika kuća "pod vodom", kažu ekonomisti.

Ako, kao En Neukom, svima bude zaplenjena imovina zbog neplaćanja duga, to će dovesti do viška kuća na tržištu, odlaganja oporavka stambenog sektora i dodatnog pritiska na banke sa tovarom novih nenaplativih potraživanja. Potrošnja stanovništva je već u ozbiljnom padu jer su Amerikanci najzad otkrili da više ne mogu da se zadužuju na račun svojih kuća, odnosno hipoteke, da bi finansirali svoj potrošački životni stil.

U ekonomiji koja se usporava, ne treba mnogo da se utonula hipoteka gurne još dublje - u nemogućnost plaćanja. Dovoljan je bilo kakav neočekivan trošak i evo vas "pod vodom". Brojka onih koji upadaju u nemogućnost plaćanja se stalno povećava jer mnoge su banke bankrotirale pa su ljudi izgubili posao. Posao gube i mnogi iz firmi u građevinskom sektoru kao i pratećoj industriji što je normalno za ekonomiju koja se usporava. Mnogo je stvari koje su Amerikance dovela u ovaj fijasko, ali je to pre svega potrošački životni stil. Tako su se mnogi u nevoljama našli tako što su refinansirali svoju hipoteku da bi došli do gotovine u vreme kada je vrednost nekretnina rasla i kada im se činilo da je novo zaduživanje na račun kuće posao gotovo bez rizika.

En Neukom je zatražila bankrotstvo u maju pošto više nije mogla da plaća hipotekarne rate za svoju kuću u Kejp Koralu, do juče burno rastućem gradu na jugu Floride. U SAD i građani, kao i firme mogu da traže sudsku zaštitu od poverilaca time što će objaviti bankrotstvo.

Kako se očekuje da će cene kuća pasti u proseku za još 10 odsto, ekonomisti kažu da će se 16,6 miliona američkih kućevlasnika naći "pod vodom" do septembra iduće godine. Analitičari tvrde da će kriza stambenog sektora koštati američke poreske obveznike daleko više od 700 milijardi dolara koje je vlada SAD odvojila za rekapitalizaciju banaka i kupovinu teško naplativnih dugova od finansijskih institucija. Vlada će morati, kažu oni, da počne da puni ovu rupu a to će ići direktno iz džepa poreskih obveznika.

Država je trenutno obuzeta spasavanjem banaka i malo je učinila da pomogne pojedincima koji se upinju da isplate svoje hipoteke. Sem programa "Nada sad" (Hope Now), koji je omogućio nekoliko stotina hiljada "prilagođavanja" plaćanja stambenog duga, ništa više nije učinjeno.

Oba predsednička kandidata, i Obama i Mekejn, izložili su planove za pomoć ugroženim kućevlasnicima. Ali, kritičari kažu da nema detalja o tome kako to misle da urade. Premalo je jasnih aktivnosti i malo usaglašenosti po pitanju šta učiniti da bi se izvukli oni koji su „ispod vode“. U ovom času gotovo polovina kuća koje se u SAD prodaju je iz hipotekarne zaplene. Za one kao što je En Neukom, svako rešenje države i ekonomista će biti kasno. Svakog dana, kaže ona, očekuje pismo sa rokom od 21 do 30 dana da napusti kuću koju je kupila 2000.