Najveći pad američke privrede za sedam godina

Američka privredna aktivnost je u trećem kvartalu ove godine opala najviše za sedam godina, saopštilo je večeras Ministarstvo trgovine SAD

Bruto društveni proizvod (BDP) opao je za 0,3 odsto na godišnjem nivou, pre svega jer potrošači smanjuju rashode, a firme investicije. I jedno i drugo nagoveštava dugotrajnu recesiju.

U prethodnom, drugom ovogodišnjem kvartalu, BDP SAD je porastao za 2,8 odsto.

Profesor ekonomije na Državnom univerzitetu Kalifornije Sung Von Son kaže da je "to tek početak smanjivanja" i da će se opadanje nastaviti u četvrtom kvartalu i dostići osobine koje se obično opisuju kao recesija: smanjivanje aktivnosti iz kvartala u kvartal.

Pad društvenog proizvoda bio je očekivan, ali ipak, pad nije toliko veliki kako se prognoziralo. Tome je doprinelo i smanjenje kamatnih stopa na kredite koje je Ministarstvo finansija u devet postepenih koraka korigovalo za poslednjih godinu dana.

Loše stanje privrede biće jedan od glavnih kriterijuma na osnovu kojih će se birači na izborima u utorak opredeliti za jednog od dvojice kandidata za predsednika: demokrata Barak Obama (Barack) ima laku prednost pred republikancem Džonom Mekejnom (John McCain).

Bela kuća je popustila i priznala da je privreda "značajno oslabila". Ona je do sada tvrdila da će mere koje je pokrenula, kakav je plan državnog otkupa loše iskalkulisanih hipotekarnih kredita koji su srušili banke, za 700 milijardi dolara, odagnati teškoće sa tržišta kredita koje su pomračile čitav svet.

Viši ekonomista londonske firme "Kepital ikonomiks" (Capital Economics Ltd) Pol Ešvort (Paul Ashworth) izjavio je da očekuje opadanje BDP u SAD za 1,5 odsto iduće godine i nulti rast 2010. godine. "Ovo će biti jedna od najgorih recesija od Velike krize (1930-ih godina)", rekao je on.

Rashodi potrošača koji čine dve trećine ukupne privredne aktivnosti u SAD, opali su u trećem kvartalu za 3,1 odsto što je prvi pad još od 1991. godine. Rashodi za potrošnu robu - hranu i proizvode od papira, opali su najviše od kraja 1950-ih godina.

Pogoršanje u drugim sektorima privredne aktivnosti je maskirano velikim državnim rashodima i jakim izvozom.

Potrošači su pod teškim pritiskom jer se uporedo zatvaraju radna mesta, opada vrednost deonica i nekretnina.

Raspoloživ lični prihod je u trećem kvartalu opao za 8,7 odsto što je najviše od 1947. godine. Lični prihodi su u prethodnom, drugom ovogodišnjem kvartalu, porasli za 11,9 odsto.

Od izbijanja krize do sada u SAD je zatvoreno 750.000 radnih mesta, najavljeno je zatvaranje hiljada drugih, a masovnog otpuštanja - po više od 50 zaposlenih ođednom, je najviše od septembra 2001. godine.

U trećem kvartalu rashodi potrošača za trajna dobra - automobile i nameštaj, opali su za 14,1 odsto na godišnjem nivou što je najviše od 1987. godine.

Smanjenje investicija u preduzećima se pojavilo prvi put od 2006. godine.

Suprotno svemu tome, savezna vlada je u trećem kvartalu povećala rashode za 13,8 odsto na godišnjem nivou što je najviše od 2003. godine kada je počeo rat u Iraku.

Cene su naglo skočile u trećem ovogodišnjem kvartalu, a u sektoru potrošnjih dobara za 5,4 odsto na godišnjem nivou što je najviše od početka 1990-ih godina. Ipak, izgledi inflacije su povoljni jer pojeftinjenje nafte vuče nadole mnoge druge cene.