„Minhenski sporazum“: prvi korak ka Drugom svetskom ratu

Minhenski dogovor – tako su istoričari nazvali sastanak koji je bio održan pre 75 godina u Nemačkoj. 29.i 30.septembra 1938. godine u prestonici Bavarske susreli su se šefovi vlade Engleske, Francuske, Nemačke i Italije. Predsednike Čehoslovačke, o čijoj se sudbini raspravljalo, kao ni SSSR u Minhen nisu pozvali. Sastanak je faktički postao jedan od prvih koraka ka Drugom svetskom ratu.

Kao što je poznato, svoj put ka „svetskoj dominaciji" Hitler je počeo „anšlusom“ Austrije 1938. Dobio je ovo lako, i odmah je obeležio sledeći cilj. Čehoslovačka, posle raspada Austro-Ugarske, postala je jedna od najprosperitetnijih zemalja u Centralnoj Evropi. Na njenoj teritoriji su se nalazila najvažnija industrijskih preduzeća, uz to se mora reći da od 14 miliona stanovnika, bilo je oko 3 miliona Nemaca koji su živeli u Sudetskoj oblasti.

Početkom 1938. godine, Hitler je postavio svoju vosjku bliže čehoslovačkoj granici. Sovjetski savez i Francuska su upozorili Nemačku, da izvrši svoje obaveze u odnosu na Prag. Međutim, London je rekao da ne može da garantuje podršku Britanije u slučaju nemačke agresije protiv Čehoslovačke. Inspirisan neodlučnošću britanske vlade, Hitler je u svojim planovima odlučio da se osloni na „petu kolonu",sastavljenu od sudetskih Nemaca i pro-nacističku Sudetsku nemačke partije. Po njegovom naređenju, lider stranke Henlejn izneo je niz tvrdnji o osnovanosti navodnog odbijanja suvereniteta Čehoslovačke nad Sudetskim regionom (24. april). 30. maja Hitler je dao tajne naloge za sprovođenje „Grun" najkasnije do 1. oktobra 1938.

Pariz je, uzgred, dugo glumio glavnog mirotvorca. Francuske diplomate, zajedno sa britanskim kolegama pokrenuli su buru aktivnosti povodom priprema javnog mnjenja za predstojeće dogovore sa Hitlerom. I 18. septembra usledio je anglo-francuski ultimatum Pragu o predaji dela čehoslovačke teritorije Nemačkoj. Hitler je uveravao Čemberlena: ako sudetski nemački problem budu rešen, onda on neće imati daljih teritorijalnih pretenzija u Evropi. Lideri tri zemlje Čemberlen, Daladje i Musolini - sastali su se sa Hitlerom u Minhenu 29. septembra. 30. su potpisali ugovor - u uverenju da su svojim zemljama obezbedile mir, kaže izraelski naučnik i nobelovac Izrael Robert Džon Aumann:

- Veoma često ratovi počinju zbog neizvesnosti namere. Drugi svetski rat je počeo, jer su stranke stvorile međusobno suprotan podsticaj. Konkretno, to je Velika Britanija u odnosu na Hitlera. Kada je Britanija pristala na podelu Čehoslovačke i mogućnosti da prenese deo Čehoslovačke Hitleru u proleće 1938, ona mu je dala podsticaj da nastavi sa realizacijom svojih agresivnih namera. To je kao da su mu rekli, dovoljno je da vrši snažan pritisak i da preti - pa da se predamo.

Britanski premijer Čemberlen se vratio u London posle Minhenske konferencije, i izvestio u Donjem domu: „Gospodo, ja sam doneo mir našoj generaciji." Međutim, on je doneo rat, a ne mir. „Minhenski sporazum" Hitleru je oslobodio ruke. A Sovjetski Savez, u stvari, u to vreme, bez saveznika, bio je na ivici poraza, da je Nemačka počela sa udarima u 1939. ili početkom 40. godine. Dakle, Molotov-Ribentrop,  uključivanje baltičkih država u SSSR bila je neophodna mera. Sovjetski Savez je gurao svoju bezbednosnu liniju na Zapad.

Andrej Smirnov,