BitLab hosting
Početna stranica > Novosti
Branko Rakočević
SIGMUND FROJD U KNJIŽEVNOSTI HH VEKA

Godišnjica rođenja utemenjivača psihoanalize ( 23. Septembar)

Godišnjica rođenja utemenjivača psihoanalize ( 23. Septembar)
26.09.2013. god.

 Teško je naći  ijednog drugog  psihijatra  koji  bi imao toliko  snažan uticaj na  svetsku književnost HH veka kao što je to bio Sigmund Frojd (Sigmund  Freud, 1856-1939) 

Proslavljeni bečki profesor čija je godišnjica smrti    obeležena  ovih dana (23.septembar 1939., London) ,  i veliki naučnik koji je izvršio pravu revoluciju u nauci i umu savremenika,često se spominje u književnim delima  .

Junak u romanima 

 On je glavni junak u  romanu „Strasti uma, ili Život Frojda „ (1971.) Irvina Stouna, a kao književni lik pojavnjljuje se u romanima „Regtajm „ (1975.) Edagara Doktorua ;„Beli hotel „ (1981.) D. M.Tomasa ;„Kad je Niče plakao „(1992.) Irvina Jaloma ; „Ubistvo po Frojdu „ (2006) Džeda Rubenfelda ;“Malena knjiga „ (2008) Seldena  Edvardsa i „Bečki trougao „ (2009.)  Brende Webster.

Frojd je postao jedan od književnih likova i u povesti Viktora Peljevina „Sok od anansa za prelepu damu „ (2010).

Vidan uticaj na Vladimira Nabokova

Vidan uticaj  Sugmund Frojd sa svojom teorijom je imao   na Vladimira  Nabokova. Bez obzira na deklarativnu odbojnost pisca prema Frojdu i njegovom učenju, (Nabokov je nazivao Frojda „bečkim šarlatanom „), uticaj  utemeljivača psihoanalize  se jasno ispoljava na primer u romanu „Lolita „.

Profesor engleskog jezika  Džefri Berman (Jeffrey  Berman) piše :“Frojd je centralna figura u životu Nabokova,  senka koja uvek prati pisca „. 

To što Nabokov nije podnosio Frojda i što je prema njemu osećao skoro mržnju,u potpuosti se  može objansiti učenjem velikog bečkog maga.

Frojd kao junak dramskih dela 

Sigmund Frojd  se često pojavljuje kao  junak  i u dramskim delima.

Tako je jedan od glavnoih likova u drami „Histerije “ (1993.) Teri Džonsona.

Kristofer Hempton je 2002. napisao dramu „Lečenje besedom „ u kojoj je Frojd glavni junak. 

Podsećamo da je ovu dramu 2011. ekranizovao   Dejvid Kronenberg  pod nazivom „Opasni metod „.

Majkl Merino je autor drame o Frojdu naslovljenu kao „Bodljikavo prase „ (2008), a naziv drame Marka  Germajna iz 2009. glasi:“Poslednja seansa“.
 
 
  
 




Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »