Nove tehnologije – novi problemi

Nove tehnologije mogu stvarati nove poteškoće i čovek treba da zna da štiti ne samo sebe, nego i svoje izume, smatra glavni urednik časopisa MIT Technology Review Džejson Pontin. U ekskluzivnom intervjuu za „Glas Rusije“, uoči foruma „Otvaranje inovacije“, koji će se održati od 31. oktobra do 2. novembra u Moskvi, on je ispričao kako da se inovacije koriste samo za dobrobit čoveka i kakva otkrića nas očekuju u skoroj budućnosti.

Skandal u vezi sa američkim programom praćenja je poljuljao poverenje korisnika u socijalne mreže. Da li će se na forumu diskutovati i o problemima internet bezbednosti?

- Koliko je nama poznato, Agencija za nacionalnu bezbednost je „hakovala“ programe kodiranja informacije, a to im je omogućilo da pregledaju i analiziraju sve komunikacije. ANB je nekada uveravala Amerikance da ih oni ne prate. Naravno, Rusima, Nemcima, Grcima, Indusima ili Pakistancima nije bilo lakše zbog toga, jer je to značilo da ANB prati sve ostale. A, sada se ispostavilo da je sve mnogo gore. ANB je pregledala sve podatke kod najvećih operatora, ne gadeći se ni baza Gugla i Fejsbuka. Još uvek nije jasno koliki je po obimu bio taj program. Čak ni otkrića Edvarda Snoudena, koji se sada skriva kod vas u Rusiji, ne mogu da osvetle u potpunosti koliko je ANB uzela iz baza podataka ovih kompanija, jer kompanije o tome nisu ni obaveštene. Ali, i bez toga je situacija dovoljno škakljiva, jer ispada da je vlada SAD pregledala svetsko informaciono prostranstvo kao vlastita „lovišta“. Ja sam srećan što se sve to otkrilo. Mi bi i sami sve shvatili pre dva meseca, da nam nije sve bilo svejedno. ANB je rekla Amerikancima da ne prati njih, nego Ruse. Sada znamo da to nije istina. Zvanični metod ANB, kako je rekao šef agencije Kit Aleksandar, je bio „hajde, da otkopamo sve što možemo, a onda ćemo videti šta nam treba“. Drugim rečima, oni su skupljali informacije iz celog sveta. Ništa nije moglo od njih da se sakrije.

Na sreću korisnika i nesreću vlade, sada su se pojavili metodi apsolutne zaštite komunikacija. Jedan od tih metoda se zove „kvantna kriptografija“. Ona je napravljena po principima kvantne mehanike. Ovakav program je nemoguće „hakovati“ bez kvantnog računara. A, on još ne postoji. Već sada mogu da se šifruju podaci uz pomoć najjednostavnijih kvantnih tehnologija i to treba da raduje obične korisnike. S druge strane, vlast ovakva praksa plaši, jer slični programi mogu biti dostupni i teroristima.

Oko 11 miliona korisnika Fejsbuka je izbrisalo svoje naloge. Šta Vi mislite, zašto?

- Ja ne mislim da su oni uradili tzv. socijalno samoubistvo zbog straha da će njihovi podaci završiti u rukama američke ili neke druge vlade. To, obično, rade iz drugih razloga. Tinejdžeri su se razočarali u socijalne mreže iz više razloga. Zapadna omladina se konstantno takmiči među sobom, šale se na tuđi račun. Devojke nekada bivaju toliko ranjive kada mladići diskutuju o njihovom izgledu. Pravljene su ankete koje su pokazale da su mnogi tužni zbog toga. Tinejdžeri se stalno brinu da li dobro izgledaju u kupaćem kostimu, kako flertuju. Na socijalnim mrežama ljudi govore to što nikada ne bi rekli u direktnom razgovoru. To je svima dodijalo,posebno omladini.

Drugi razlog „socijalnih samoubistava“ je feminizam. Žene najviše kritikuju Fejsbuk, posebno devojke. Bilo je nekoliko skandala kada su na žurkama fotografisali pijane devojke, a onda postavljali fotografije na Fejsbuk i druge socijalne mreže. Neki su posle toga izvršili samoubistvo. Tako nešto malo kome može da se svidi.

Vaš časopis je nazvao tehnologiju 3D štampanja jednim od deset revolucionarnih dostignuća u ovoj oblasti. Međutim, nekada na 3D štampačima „štampaju“ vatreno oružje. Šta mislite o tome?

- Nauka sama po sebi nije merilo dobrote. Znanja ne mogu imati tamnu stranu, a tehnika je u suštini neutralna. Ali, se ona može koristiti na dobrobit i na zlo, u zavisnosti od naših ciljeva. Nuklearna energija, na primer, je ekološki čista i može da podmiri ceo svet. A, može da se napravi nuklearna bomba i da se sve uništi. Zato, bez obzira na to da li mi koristimo tehnologiju na dobrobit ili ne, treba uvek imati u vidu da postoji i tamna strana, svi treba da se dogovaramo kako da je koristimo. A, najbolje je a se dogovaramo putem medija, na primer, „Glasa Rusije“ ili MITTechnology Review, na konferencijama kao što je forum „Otvaranje inovacije“. Idealno bi bilo da se svaki put posle ovakvih diskusija donose zakoni.

3D štampanje može da se koristi za brzu proizvodnju prototipa, koji bi kompanijama omogućili da eksperimentišu sa cenama na produkciju, a u budućnosti da prave vrlo komplikovanu robu, čija bi proizvodnja zahtevala mnogo sredstava. Istovremeno, može da se štampa i oružje koje je nemoguće posle pratiti. Siguran sam da bi se kriminalci time koristili. Ali, to je obična priča. Najvažnije je da se otvoreno prodiskutuje, privuku mediji i preduzmu odgovarajuće mere. I da se ne zaboravi o odgovarajućim zakonima.

Da li se slažete da su nove tehnologije uvek i novi izazov?

- Nove tehnologije jesu i novi izazov i nove mogućnosti. S njihovom pomoći čovek osvaja nove visine. Istovremeno, nove mogućnosti su uvek potencijalno opasne. Mi u časopisu imamo običaj da kažemo da „u revoluciji uvek neko i gubi“. U bilo kojoj revoluciji neko izgubi i pretrpi veliku štetu. Ja mislim da je jedan od zadataka vlade da navikne ljude na promene, da prihvate sve što je dobro i što oni sa sobom donose, i smanji udar od lošeg. A, taj udar može smanjiti mlada generacija koja će pomoći starijima, onima koji ne mogu više ništa novo da smisle da se adaptiraju i nađu svoje mesto. I država treba da reaguje u slučaju kako se koriste nove tehnologije. Izazov je uvek dobrobit, jer otvara nove mogućnosti. Ali, oni imaju i svoju „tamnu stranu“ koje se može osvetliti kada se reguliše korišćenje novih tehnologija, kao na primer na susretima kao što je forum „Otvaranje inovacije“, koji je zbog toga i napravljen.

Ekaterina Šćerbakova,