Godišnjica smrti Sigmunda Frojda

Njegova teorija  nesvesnog u strukturi čovekove psihe izazivala je i izaziva  mnogo žestokih sporova   među naučnicima i filosofima u celom svetu.

Sigmund Frojd (1856-1939)   je stvorio svoju, ateističku religiju : umesto Boga-libido, umesto  Svetog duha –podsvest, umesto sveštenika –psihoanalitičar, umesto ispovesti-psihoanaliza,umesto grešnika koji se kaje-pacijent na kanabetu koji neprestano mrmlja  besmislice kako želi da spava s majkom.

Podsvest ne obuzdavati, nego je oslobađati

Frojd je uveo nekoliko neočekivanih metoda:ne obuzdavati podsvest, nego, naprotiv, oslobađati je da se izrazi.Senase psihoanalize  u trajanju školskog časa od 45 minuta na kojima su pacijenti podsticani lekarom  teretili   sebe bog zna kakvim krivicama i grehovima, objektivno nikoga ni od kakve boljke izlečile nisu.Ali subjektivno su pacijenti verovali da su se oslobodili nekih kompleksa.

Norbet Viner prekinuo kuru psihoanalize –i otkrio kibernetiku.

Sve je ipak  zavisilo o kakavom pacijentu je reč.Norbeet Viner  je po sosptvenom priznanju mnogo stradao od antisemitizma sopstvenih kolega.Ležao je na klinici da bi se izbavio od kompleksa inferirnosti, ali je uskoro shvatio kako žele da ga od  čoveka preobrate u misleću kravu  .Prekinuo je  kuru pshioanalize  i uskoro otkrio novu nauku-kibrernetiku.Zaklkučak je prost.

Marksu se u svemu priviđala ekonomija, Frojdu –potisnuti libido

Čovek bez tzv kompleksa -to i nije komplentan čovek nego neko stvorenje koje preživa sa rogovima ili bez  njih. Sklonite  te takzvane komplekse i svi junaci svetske književnosti od princa  Hamleta do doktora Živaga  raspašće se u zdravom optimizmu.

A šta tek reći o Edipovom kompleksu.Očevi u potaji žele da kastiraju svoje sinove.Sinovi pak taje i  od samih sebe  da žele poubijati svoje očeve. Ne govori li sve to o umetničkoj obdareosti tvorca psihoanalize. U tome što se beba  slatko ispružila u kolevci, Frojd već vidi  delić svetske seksualne enregije-libido.Marksu se u svemu priviđala ekonomija, Frojdu  potisnuti libido.

 
Na šta liči krastavac ?

„Tata, na šta liči krastavac?“pita  Frojda njegova kćerka.“Vidiš, kćeri,“ odgovara otac „ ponekad je krasatavac naprosto krastavac i to je tako „

.Ta zanamenita anegdota sve postavlja na svoje mesto.

Panseksulana mitologija Sigmunda Frojda  fascinilara je mnoge.Ali ne i samog  začetnika psihoanalize.Počevši da stiče seksulano iskustvo tek u 30.godini,  „sudelovao je  u „proizvodnji“ šestoro dece „ a već u 40. godini  izjavljuje da su se kod  njega seksualni  impulsi potpuno ugasili  .Šta se sve dogodilo u tom desetleću?

Uzdržani, hladni brak i lako podgrejiva neiživljena strast prema  supruginoj sestri.Roman je buknuo, ali je ubrzo strast splasnula, što je svima donelo olakšanje.

     
Sanjao američke lepotane 

Dok je bio u Americi jednom prilikom se požalio svom učeniku Jungu da mu u snu dolaze američki lepotani.Na Jungovu preporuku da pokuša snovi pretvoriti u javnst, Frojd je odgovorio:“Šta Vam je,   ja sam oženjen  čovek.“Zadivljujuće čista, celovita i detinjski  naivna priroda  velikog čoveka nije mu dozvolila da postane Nehljudov.A ukoliko  bi od toga osdtupio, ne bi  kao takav više ni postojao. 

Prorok kokaina 

Dvadeseti vek pošinje sa kokainom, a Frojd je bio jedan od njegovih proroka.U knjizi „Kokain“ on je časno priznao kako je u početku davao doze svojim pacijetima.Nije nimalo čudno što su ga  onda rado  upražnjavali očevi ugojne dece.I sam je Frojd upotrebljavao taj preparat  tražeći u njemu  izbavljenje  od teških bolova od raka  usne duplje  konzumiajući trojne doze morfijuma, a faktički to je već bil eutanzija.

 
Ko je  ustvari  bio taj čovek?

Ko je u stavri bio Frojd? Lekar?Pisac? Prorok?Naučnik ?U tome i jeste stvar, što on nije bio ni prvo, ni drugo, a još manje treće ili čtvrto.Kao lekar nije imao realnog uspeha.Kao pisac   bio je odveć „prenaučan „, a suviše je bio ateista da bi bio prorok, preterani maštalac i fanatazer za naučnika. Primera radi, učenje o sublimaciji, nekoj vrsti preobražavanja potinsutih seksualnih impulsa u stvaralački proces –ne može da izdrži nikakvu kritiku.Naprpotiv, oni neprestano i uporedo  sa erotskim i stvaralačkim ekstazama idu ruku pod ruku. Kad je Franc List  otišao u manstir s namerom da  tamo postane redovnik, muza ga je sasvim napustila.Prosvećeni papa Pije IX savetavo mu je da se bavi muzikom.List se ponovo  prepustio  svojim starim navikama- ljubavnim i stvralačkim terevenkama.

 Neuspeo  pokušaj  da odgonetne  tri tajne:ljubavi, stvaralaštva i smrti

 Frojd je javno pretendovao da će odgonetnuti tri tajne:tajnu ljubavi, tajnu stvralaštva i tajnu smrti. U tome nije uspeo.Zato je u knjizi „Ja i Ono „ blistavo  razotkrio mehanizme totalitarne društvene psihoze.U njoj je sve verodostojno. I potisnuti na periferiju svesti  seksualni impulsi. I njihova projekcija na ličnost vođe.I samo stremljenje ka apsolutnoj vlasti  nad ljudima kao nezadovoljenu ličnu seksualnost. 

Biografske  odrednice 

Sigmind Frojd se rodio 6. maja 1856.g. u austrijsko-mađareskom gradu Frejburgu  na garnici između Poljske i Pruske.Njegov otac, siromašni  trgovac vunom, u to vreme već treći put oženjen mladom Amali Natanson koja  mu  je mogla  biti kćerka, deca su  im se rađala skoro svake godine, a Sigmund je bio prvenac.Dok je otac po ceo dan propadao na poslu, majka se sa decom patila u izjnamljenoj sobi nekog večito pijanog limara.Osiromašena porodica preseljava se najpre u Lajpcig, a zatim u Beč, ali im ni se  u carskoj prestonici neće poboljšati životne prilike. „Beda i siromaštvo,oskudica i krajnja životna ubogaljenost“, sećao se kasnije Frojd tih prvih dana u Beču.Sećao se on i velikog uspeha u liceju,  svog oduševbjenje za jezike, književnost i filozofiju, pohvale nastavnika i zavsist vrsnika koji su svojim podsmesima dovodili do suza kudravog učenika generacije. 

Studirao pravo, pa filozofiju i „skrasio se „ na medicini

Privlačila ga je politika pa je počeo  da studira pravo, zatim filosofiju,  ali  je na očevo insisitiranje  upisao medicinski fakultet  na kome su se predavači prema njemu odnosili skeptično pošto su ubrzo primetili njgovu nedoslednost u zanosima, površnost i stremljenja da brzo i lako postigne uspeh.Posle završetka fakuleteta  stažirajući na Institutu fiziologije sa oduševljenjem je izučabvao sistem razmnožavanja jegulje, a zapamćeno je njegovo  trujumfalno oglašavanja iz tog vremena:“Niko niakd dosad nije video jajašce jegulje !„,a njegovi učenici će kasnije za taj period reći „To nisu bili polni organi jegulje, nego začeci psihoanalize:“

S bradom bolja prođa kod devojaka 

Kad mu je bilo 22 godine pustio je bradu kako bi imao „bolju prođu kod devojaka“,do 30. godine bio je bez iakvog praktičnog ljubavnog iskustva, sve dok svoju izabranicu, 21 godišnju Martu Vernej,bledu, omanju i krhku devojku  koja će postati izabranica njegovg srca,  nije sreo u banji.

“Znam da nisi lepa u onom smislu kako lepotu   shvataju slikari i vajari“ pisao joj je kandidat –zaručnik   dva meseca nakon poznanstva, još uvek nespreman za  ženidbu zbog praznog novčanika. A jedina šansa da se, kako -tako obogati, pojavila se kroz dve godine, samo  je i  ona propala. Desilo se to ovako.  

 Pokušaj da  se obogati –od kokaina 

Godine 1884. Frojd je lično doneo  u Beč tada malo poznati alkoloid –kokain i on je prvi počeo da izučava njegova svojstva, pa je okupio nekoliko prijatelja i poverio im da sprovedu istraživanja dok on bude sa verenicom na odmoru. Kad se vartio sa ubava puta, imao je šta i videti: istražvanja su i bez njega  završena,i svet je saznao da je ovladao univerzalnim sredstvom za anesteziju.

Drugu šansu da se obogati Frojd je imao u Parizu dok je stažirao kod čuvenog doktora Šarka  ,izumitelja kontrasnog tuša kojim je lečena histerija pa se budući utemeljivač psihoanalize nadao da će u tome postići veliki uspeh što bi mu donelo značajne prihode. Čak je svojoj dragoj najavio i triujumfalan povratak:

“Mala moja princezo, vraćam se  s novcem. Postaću veliki naučnik, dolazim u Beč sa sjajnim oreolom nad glavom i tada ćmo se venčati“.

 

U Parizu šmrkao kokain, pijuckao pelinkovac, okretao se za lepoticama

Umesto svega toga, on je u Parizu  šmrkao kokain, pijuckao pelinkovac, lutao ulicima i okretao se za lepim Parižankama,  a kad se vratio osiroteo u Beč, odmah je dao oglas u novinama:

 „Lečim nervna rastrojstva raznog tipa“.

I tako je sve počelo: pacijenti su nagrnuli, ali Frojd nije mogao s njima da radi po važećim pravilima   medcine zato što se uvek plašio da  ljudima pogleda u oči, pa zato nije ni izmislio ništa origanalno osim da ih posadi na kanabe,  a sam se udalji do uzglavlji odatle im postavlja pitanja i pažljivo slušajući  odgovore.

Pošto se ipak taj metod pokazao efiksanim, Frojd će  uskoro u jednom medicinskom časopsiu prvi put upotebiti  termin psihoanaliza,a posle toga,  da ne bi traćio vreme i novac, ograničio je seanse na 50 minuta.

Stekavši  dugo očekivanu slavu i novac, Frojd  je 1923. g iznenada  oboleo  sa dijagnozom :rak usne duplje zbog preteranog pušenja. Posle dolaska nacista u Beč, uspeva da emigrira u London, i kad mu je stanje zdravlja postalo neizdrživo, 23. septembra 1939. leakr koji ga lečio  uslišio je molbu i zapomagamje pacijenta da ga izbavi od nesnosnosnih  bolova  ubrizgavajući  mu  smrtonosnu dozu morfijuma.