Posleizborni pasijans za gospođu Merkel

Nemačku očekuju napeti pregovori o formiranju nove vladajuće koalicije, pri tome, teorijski postoji verovatnoća da aktualni federalni kancelar Angela Merkel izgubi vlast. Takvi su prvi rezultati opštih izbora u Nemačkoj održanih 22. septembra – najnepredvidljivijih u posledim decenijama.

Glavna pobednica aktualnih izbora je Angela Merkel. Demohrišćanski savez na čijem je ona čelu sakupio je prema poslednjim rezultatima 41,5% glasova. 2009. godine bilo je 33,8%, pa i u celini procenat koji je Demohrišćanski savez dobio najbolji je u poslednjih 20 godina. Kancelar je već to nazvala super rezultatom. Ipak ista ta Angela Merkel teorijski može da bude i glavni gubitnik, ako joj ne pođe za rukom da formira novu vladajuću koaliciju. Jer njen prethodni partner – slobodne demokrate, pretrpeo je najveći poraz u svojoj istoriji i uopšte nije ušao u parlament (4,8%). A specifika nemačke unutarpolitičke scene je takva da je spektar partija i pokreta leve orijentacije šarenolik. Sada će gospođa Merkel morati da se dogovara sa nekim od njih – sa zelenim ili čak sa svojim glavnim oponentima socijal-demokratima.

Kako izgledaju moguće varijante na današnji dan? Prva varijanta je takozvana velika koalicija Demohrišćana i Socijal-demokratske partije Nemačke (SDPN) koja je sakupila 25,7% glasova. Ako se Merkel dogovori sa liderom socijal-demokrata Perom Štajnbrukom, više neće morati da računa delove procenta. Problem je u samim političarima koji su uspeli da se veoma posvađaju za vreme predizbornih debata. Uz to dužnost bundeskancelara je samo jedna i po logici izbora u slučaju formiranja velike koalicije opet treba da je zauzme pobednica – Merkel. A zato Štajnruk može da odabere ulogu glavnog opozicionara uz slabu vladajuću koaliciju.

Ako do velike koalicije ne dođe, glavni učesnici postizbornog pasijansa će tražiti sebi mlađe partnere. Za Demohrišćane su to, u prvom redu, zeleni, za SDPN isti ti zeleni, uz to Leva partija koja ima korene u epohi Socijalističke jedinstvene partije Nemačke bivše DR Nemačke. Ove partije su pokazale na proteklim izborima sledeće preliminarne rezultate: objedinjeni Savez-90/zeleni – 8,3%, Leva partija – 8,6%. tako i koalicija DHS + zeleni i levo objedinjenje teorijski mogu sebi da osiguraju potrebnu većinu u parlamentu, istina vrlo nestabilnu. Ipak najverovatniji scenario je da aktualni kancelar ipak sačuva svoju dužnost. A to znači da čuveni efekat klatna koji je zabeležen u Nemačkoj u prethodnim predizbornim kampanjama ovog puta ne funcioniše.

Ekspert za Nemačku iz Evropskog instituta RAN Vladislav Belov objasnio je za Glas Rusije to kako opštim karakterom protestnih raspoložnja u zemlji, tako i ispoljenom nesposobnošću levih da udruže oko sebe opozicione snage.

- Klatno je funkcionisalo još u martu 2011. godine povodom havarije na japanskoj nuklearci Fukušima. Zato su se protestna raspoloženja u Nemčakoj pretvorila u zelene pokrete. Levi sami po sebi nisu mogli posebno da računaju na to klatno. Zato mislim da efekta klatna ovog puta najverovatnije neće biti.

A šta je sa antiglobalistima iz Partije pirata i evroskepticima iz Alternative za Nemačku koji su ulivali velike nade? Ova dva objedinjenja su ponovila sudbinu slobodnih demokrata koji nisu prevladali petoprocentni cenzus. Bliže cifri od 5% približili su se alternativci koji se zalažu sa hitno odustajanje Nemačke od jedinstvene evropske valute evra – 4,7%. Pirati su sakupili 2,2% glasova, pretekavši, istina, krajnje desnu Nacional-demokratsku stranku Nemačke (1,3%). Ali ovde je upravo onaj slučaj kada su uzroci neuspeha različiti. Ako je od slobodnih demokrata sa njihovom ulogom jogunastog, ali mlađeg partnera Merkel nemačko društvo umorno, novorođena Alternativa najverovatnije će imati još uspeha, razume se, u slučaju da poslovi u EU i međunarodnoj ekonomiji vanredno ne budu uređeni.

Između ostalog i na budućnost slobodnih demokrata ne treba postaviti krst. Takvo uverenje izrazio je za Glas Rusije rukovodilac moskovske filijale Fonda Fridriha Naumana Julius fon Frajtag-Loringhoven. Njegov fond se smatra idejno bliskim po svojoj liberalnoj ideologiji slobodnim demokratama.

- Rezultat dobijen na ovogodišnjim izborima znači da slobodni demokrati više neće biti zastupljeni u parlamentu. Velike drame su uvek povod za novi start. I novi start se sastoji u tome da će nova generacija političara u slobodnim demokratama narednih godina dobiti mogućnost da izgradi partiju na nov način. Ovi kadrovi već postoje, u prvom redu to je verovatno šef frakcije slobodnih demokrata koja se nalazi u opoziciji u federalnoj pokrajini Severna Rajn-Vestfalija Kristian Linder i drugi visoki poslenici, kao što je bivši ministar zdravlja Daniel Bar, kao i Johanes Fogel iz pomenute Severne Rajn-Vestfalije. I svi oni za četiri godine neće napuniti još ni 40 godina. Tako naša stranka ima odlične mlade kadrove.

I Merkel i Štajnbruk za sada se suzdržavaju od nekih prognoza i obećanja. Lider socijal-demokrata je diplomatično izjavio da se lopta nalazi na delu terena koji pripada Merkel. Ona ima obavezu da formira većinu. Merkel smatra da je previše rano govoriti tačno šta ćemo da radimo. Prema slikovitom, ali vrlo dvosmislenom izrazu lista Berliner Cajtung, gospođa kancelar traži partnera. Di Cajt je raspoložen manje optimistično. Izdanje je uvereno da obe najverovatnije mogućnosti velike koalicije Demohrišćana i SDPN i koalicija Demohrišćana sa zelenima nisu komforne. Ipak, izlgeda da Merkelovoj trenutno nije do komfora. Fotelju kancelara treba sačuvati.

Petar Iskenderov,