Cement skuplji nego u Austriji

Srpski građevinari prinuđeni su da kupuju najskuplji cement u okruženju koji je na ovdašnjem tržištu skuplji nego u zemljama odakle dolaze vlasnici naših privatizovanih cementara. Konkretno, skuplji je nego u Austriji, odakle je suvlasnik „Beočinske cementare”, kompanija „Asamer”.

Na pitanje kako je to moguće Markus Bogdanovič, direktor pomenute kompanije, odgovora da to diktira odnos ponude i tražnje. U Srbiji se, kaže, dosta gradi i ta veća tražnja je proizvela tu višu cenu. Radi se, kako on kaže, o njihovoj tržišnoj poziciji.

Naši neimari za takav njihov položaj imaju sasvim drugi naziv, a to je monopol. Radi se, kažu, o tipičnom kartelskom udruživanju, koje rezultira previsokim cenama cementa, što se, posledično, odražava i na cenu izgradnje i cenu stambenog kvadrata u Srbiji.

Cement u Srbiji trenutno košta oko 90, pa i više evra po toni, zavisno od proizvođača. Kako kažu poznavaoci tog tržišta, cene cementa u regionu nisu značajno niže. To nije nimalo čudno kada se zna da su i u Srbiji, Grčkoj, Makedoniji i Hrvatskoj vlasnici cementara praktično isti. Zbog toga je uvoz, s carinom na građevinski materijal od 15 odsto i sa prevozom, neisplativ.

„Lafarž”, koji je 50-procentni vlasnik cementare u Beočinu, poseduje cementare i u Hrvatskoj, a njihov poslovni partner iz Beočina, austrijski konzorcijum, vlasnik je cementare u Lukavcu u Bosni. „Holcim” je, osim što je kod nas vlasnik cementare u Popovcu, prisutan i u Makedoniji, dok „Titan“, osim u Kosjeriću poseduje cementare i u Makedoniji, Grčkoj i Bugarskoj.

Ovdašnje fabrike podmiruju domaće potrebe, a zavisno od prilika one su i uvoznici i izvoznici, ali to nisu velike količine. Beočinska cementara godišnje proizvede oko 1,1 milion tona, ona u Popovcu oko 800.000 tona, a fabrika u Kosjeriću 600.000 tona cementa.

Građevinari kažu da su se nebrojeno puta požalili na takav „cenovni diktat”, ali bez uspeha. Konkurencije cementarama, koja bi oborila cenu, naprosto nema.

– Neposredno posle prodaje cementara pojavio se ovaj problem i mi tako već godinama šaljemo dopise Vladi Srbije u kojima tražimo da se građevinski materijal oslobodi carine, ali bez ikakvog uspeha – kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu privredu PKS.

– Osim toga, vlasnici naših cementara pokupovali su tu proizvodnju i u okruženju, što uvoz čini nemogućim. Sa ovakvom pozicijom nemaju ni interesa za proširenje kapaciteta. Van regiona cement možda može da se nađe po nižoj ceni, ali skup prevoz onemogućava kupovinu.

Goran Dugandžija, vlasnik građevinske firme i predsednik komorske grupacije visokogradnje, kaže da je inicijalna šteta napravljena kada je država odlučila da proda sve tri cementare.

– Cement je strateška roba. Da je država u svom vlasništvu zadržala jednu fabriku, sada bi mogla da utiče na cenu. Ne bi time bila na gubitku, jer je cement uvek profitabilan. Tranzicija može biti teška i manje teška, šta je nama trebalo da sve prodamo. Teško je govoriti koliko bi cement trebalo da košta. To, naravno, određuje tržište u uslovima konkurencije, ali to kod nas sada nije slučaj. Pitanje je i odakle možemo da ga uvezemo, jer su naši proizvođači istovremeno i veliki evropski. Sem toga, problem je kako bismo ga skladištili jer nemamo silose za tu vrstu materijala – kaže Dugandžija.

U „Holcimu” kažu da je u Srbiji cement najjeftiniji u regionu. Kao parametar se uzima cena isporučenog najprodavanijeg cementa na tržištu kada je u pitanju cement u džakovima. Samo je u Mađarskoj, kažu, rinfuzni cement jeftiniji.

– Na formiranje cene cementa utiče više faktora. Troškovi proizvodnje, gasa, drugih energenata, cena radne snage, sirovina, pa i neizvesnost poslovanja na tržištu. Ukoliko je u Austriji zaista cement jeftiniji, moramo imati u vidu da su cementare u toj zemlji još 2004. zamenjivale energente alternativnim gorivima oko 29 odsto. Dotle mi imamo dozvolu da od 2006. spaljujemo otpadne gume i zamenjujemo samo 12 odsto prirodne, skupe energente. Potencijalno usklađivanje cena sa cenom energenata bilo bi lakše ukoliko bismo pratili trend u Evropi, gde se vodi računa kako o zaštiti čovekove okoline, o održivom razvoju i gde se prirodni resursi čuvaju korišćenjem alternativnih goriva koja su jeftinija. Evropa koristi alternativna goriva i do 47 odsto (Švajcarska), Norveška (45) ili Nemačka (42).

– „Holcim” na tržištu Srbije posluje samostalno, nezavisno od konkurenata, tako da cene cementa i ostalih proizvoda formira isključivo u skladu sa uslovima poslovanja koje nameće tržište. Kako između „Holcima” i njegovih glavnih konkurenata u Srbiji ne postoji nikakav sporazum o formiranju cena ili bilo kakav drugi sporazum, očigledno je da su optužbe neodgovorne i zasnovane na površnim ocenama faktora koji određuju tržišnu cenu cementa – kaže za naš list Maja Dželatović, direktor marketinga i komunikacija.

Neimari kažu da je sličan problem sa cenama cementa nedavno imala i Rusija, ali je država intervenisala i stvari koliko-toliko dovela u red. U jednom trenutku cement u Rusiji je bio najskuplji na svetu. Za tonu cementa trebalo je platiti više od 180 evra. Antimonopolska komisija pokrenula je proces da razbije taj monopol i već dve godine traje spor sa kompletnom cementnom industrijom. Zbog Olimpijade u Sočiju ruska vlada je izdala nalog o uvozu ogromnih količina cementa, čime je cena oborena na 85 evra. Profit cementara u Rusiji pre oporezivanja iznosio je oko 40 odsto obrta.

Jovana Rabrenović

-------------------------------------------------

Komisija i tri proizvođača

Iako se naši građevinari žale na visoku, kako oni kažu monopolizovanu cenu cementa, oni se nisu obratili Komisiji za zaštitu konkurencije. To nam je potvrdila i predsednica Komisije Dijana Marković-Bajalović.

– Ovim problemom se nismo bavili iz prostog razloga što nam se niko zvanično na to nije požalio. U situaciji kada postoje samo tri proizvođača, koji su, pri tom i vlasnici iste proizvodnje u susednim zemljama, znači odakle bi mogla eventualno da se uveze roba po konkurentnijim cenama, ima osnova za sumnju da je uspostavljen neki mehanizam usaglašavanja cene na višem nivou. To, naravno, treba potkrepiti podacima i argumentima – kaže predsednica Komisije za zaštitu konkurencije.