Ministri EU usvojili antikrizne mere

Ministri finansija zemalja Evropske unije dogovorili su se na sastanku u Luksemburgu da povećaju garantovani iznos štednje građana na 50.000 evra sa 20.000 evra.

Države članice dogovorile su se da povećaju garantovane uloge na najmanje 50.000 evra, uzimajući u obzir da su mnoge zemlje odlučile da povećaju garantovane iznose do 100.000 evra.

Dogovor je manje ambiciozan od prvobitnog plana da se garantovani ulozi u slučaju propasti banaka podigne za pet puta, na 100.000 evra.

Od tog plana se odustalo jer su nove zemlje članice iz istočne Evrope kazale da je taj iznos isuviše veliki teret za budžete tih zemalja.

Na sastanku je takođe dogovoreno da se pruži podrška velikim bankama u krizi kako se ne bi ugrozio finansijski sistem EU.

Francuska ministarka finansija Kristin Lagard, koja je predsedavala sastankom, je izjavila da je ostvarena potrebna koordinacija i potrebno jedinstvo u delovanju u pravcu saniranja finansijske krize.

„Mi smo ponovili našu opredeljenost da garantujemo stabilnost i pouzdanost bankarskog sistema”, naglasila je Lagardova.

Ministri finansija 27 zemalja - članica EU očekuju da će ove mere podstaći oporavak tržišta novca posle jučerašnjeg „crnog ponedeljka”, koji je beležio rekordni pad indeksa akcija na evropskim i svetskim berzama.

Današnji sastanak usledio je nakon jučerašnjeg maksimalnog pada vodećeg indeksa akcija u Evropi i rekordnog procentnog pada (oko 800 poena) Dau džonsovog indeksa akcija na Volstritu.

Dau džons indeks je, osim toga, u zaključnoj trgovini na njujorškom Volstritu opao na ispod 10 hiljada poena, što je prvi takav slučaj u protekle četiri godine.
 

Globalni finansijski gubici 1.400 milijardi dolara

Globalni gubici, usled tekuće kreditne krize, mogli bi ove godine da se uvećaju na 1.400 milijardi dolara, navodi se u godišnjem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda o finansijskoj stabilnosti u svetu.

U izveštaju MMF o finansijskoj stabilnosti u svetu ukazuje se da je slom američkog hipotekarnog tržišta, do koga je došlo u avgustu prošle godine, izazvao besprimernu finansijsku krizu koja još nije prevaziđena, iako traje već duže od 12 meseci.

Banke i druge finansijske organizacije će proći kroz „neizbežan” period restrukturizacije u nastojanju da poprave svoje bilanse i povećaju vlastiti kapital, navodi se i izveštaju MMF -a.

Privatna podrška za rast kapitala verovatno neće biti dovoljna i MMF je zatražio od vlada, pre svega u SAD i Evropi, koje su najviše pogođene finansijskom krizom, da deluju zajednički kako bi se izbeglo dalje pogoršanje situacije i osgurala tržišna stabilnost.

Šef odeljenja MMF za tržište kapitala, Haime Karuana, izjavio je novinarima da je sada neophodana „međunarodna odgovornost” da bi dalje regulisanje tekuće globalne finansijske krize bilo uspešno.

Karuana je pozdravio paket američke vlade vredan 700 milijardi dolara za spasavanje domaćeg finansijskog sektora, ali nije rekao da li je sličan plan potreban i Evropi.

On je naglasio da je evropskim zemljama potrebna veća usaglašenost u svim akcijama usmerenim na saniranje posledica finansijske krize, kao i na više „dosledan prilaz” u rešavanju tih problema u Evropskoj uniji.

Karuana je rekao da je harmonizacija garantija za štedne uloge na nivou EU „suštinski” važan korak da bi se smanjila neizvesnost koja se drastično povećala nakon širenja finansijske krize iz SAD u Evropu.

U izveštaju MMF o globalnoj finansijskoj stabilnosti se, takođe, ocenjuje da zemlje sa brzo rastućim ekonomijama neće biti pošteđene od štetnih posledica finansijske krize u industrijski najrazvijenijim državama.

FT: Krizu hitno staviti pod kontrolu

Vodeći evropski političari trebalo bi da - u savladavanju aktuelne krize - izbegnu paniku, deluju transparentnije, da spasu zdrave banke a istovremeno dozvole gašenje nesolidnih finansijskih organizacija, piše poslovni dnevnik „Fajnenšel tajms”, u najnovijoj analizi svetske finansijske krize.

„Dokapitalizacija posrnulih banaka i drugih finansijskih organizacija bilo bi najbolje rešenje, s tim što bi taj proces trebalo da vodi država, tako što bi se dugovi pretvorili u akcije”, piše „FT”.

Ceo takav proces mora da se vodi uz odgovarajuću saradnju među državama i vladama i uz postojanje organa koji će da rukovodi procesom, jer, kako zaključuje londonski list, „ovo nisu vremena za imporovizovane individualne poteze”.