Laser čisti palatu staru 1700 godina

Konzervatori u Hrvatskoj završili su desetogodišnji projekat uklanjanja čađi i nečistoće sa palate rimskog cara Dioklecijana u Splitu, stare više od 1700 godina.

Laseri su korišćeni kao primarni metod za čišćenje Peristila-(trem sa stubovima koji u helenskim i rimskim palatama, vilama i kućama ograđuje dvorište sa četiri strane). Inovativom tehnikom, koja je obično rezervisana za čišćenje pojedinačne skulpture ili detalja većih arhitektonskih elemenata, ovog puta su bile čišćene velike površine. Prema rečima arhitekte Gorana Nikšića, rukovodioca odseka za staro gradsko jezgro grada Splita, ovo je prvi put da se u Hrvatskoj laseri za čišćenje kamena koriste u ovako velikom obimu.

Uopšteno, o ovom projektu, gospodin Nikšić govori:

- Mi smo projekt obnove odnosno konzervacije i restauracije Peristila koji je najznačajniji dio Dioklicijanove palače, njegov najmonumentalniji, njegov najbolje sačuvan dio izabrali zbog važnosti spomenika, ali izbog njegovog jako lošeg stanja. Nikada ovaj spomenik nije doživeo ozbiljnu restauraciju ili konzervaciju. U početku je taj posao zamišljen prvo kao čišćenje kamenih površina, koje su dakle stolećima bile prekrivene naslagama prašine, prljavštine, čađi i cementne prašine (jer je pre stotinak godina u blizina bila i cementna industrija). Međutim, vrlo brzo se pokazalo da je problem mnogo ozbiljniji i mi smo proširili taj zahvat i na sve ostale aspekte- pitanje konstrukcije, kao i rimske kolonade (od egipatskog granita i mramora i domaćeg bračkog kamena), ali i na kasnija zdanja koja su ugrađena u strukture Dioklecijanove palače(kuće iz srednjeg veka i kasnije). Dakle, taj je projekat počeo kao čišćenje a završio se kao kompletna restauracija. Mi smo upravo pre par meseci dovršili taj posao i mislim da možemo biti zadovoljni jer je on napravljen lege artis, odnosno onako kako traži struka danas u svetu, koristeći se i tradicionalnim tehnikama i materijalima, ali i avangardnim, suvremenim metodama, kao što je čišćenje laserom.

Zašto je u Vašoj struci na snazi slogan „konzervacija pre nego restauracija“?

- Slogan „konzervacija radije nego restauracija“ star je bar stotinu godina i on važi i danas. Naime, pokušavamo u našim zahvatima što manje intervenirati (to je princip minimalne intervencije) i očuvati stanje onakvko kakvo jeste. Dakle, pokušavamo sprečiti ili bitno usporiti dalje propadanje spomenika. Dok bi restauracija značila da mi radimo neke ozbiljnije zahvate, što u nekim slučajevima nije moguće izbeći. Međutim, gde god možemo, zadržavamo se na konzervaciji, znači na očuvanju postojećeg. U slučaju Peristila, ovo je uglavnom bilo moguće- dakle tu smo vršili čišćenje i konsolidaciju konstrukcije materijala. Dakle, vodimo se načelom minimalnog zahvata. To je nešto poput prevencije u medicini.

Što se tiče principa da koristimo tradicionalne materijale i tehnike, to isto pokušavamo raditi gde god je moguće. Znači umesto cementa, koristimo kamen što sličniji izvornom. Izbegavamo, gde god je to moguće, upotrebu novih matrijala, kao što su armirani i obični beton, nekakve suvremene konstrukcije. Međutim, postoje situacije kad je oštećenje toliko daleko otišlo da je bez uptrebe novih materijala i tehnika, nismo u stanju kvalitetno odraditi posao ili drugim rečima, upotreba tradicionalnih metoda i materijala bi tražila dodatno oštećenje. Danas koristimo kombinaciju, onako kako nam se učini da je najmanja šteta po spomenik. Gde možemo sa izvornim materijalima, idemo na taj način, a gde ne onda uvodimo nove materijale i tehnologije.

Recite nam nešto podrobnije o laserskoj tehnici koju ste koristi za čišćenje. Šta je čini tako posebnom u ovom slučaju?

- Danas koristimo kombinaciju, onako kako nam se učini da je najmanja šteta po spomenik. Gde možemo sa izvornim materijalima, idemo na taj način, a gde ne, onda uvodimo nove materijale i tehnologije. Tehnika laserskog čišćenja je jedan izvrstan primer, gde se pokazuje da nakon stotina i stotina godina tradicije čišćenja kamena i drugih površina na razne načine, mehanički, pranjem, struganjem, kemijskim sredstvima, abrazivnim metodama, ono što popularno zovemo peskarenjem, da su te metode agresivne- one drugim rečima oštećuju površinu kamena.

Laserska tehnilogija po prvi put nam pruža mogućnost da čistimo kamen bez ikakvog oštećivanja površine kamena, ali ni patine. Patina je jedan sloj koji se godinama, stolećima stvara na površini kamena, koji onda donekle menja boju. Taj kamen od svetlog ili bijelog postaje žućkast i sivkast, znači dobije tu boju starosti, da tako kažem, što nije prljavština već prirodna boja kamena. Tehnika čišćenja laserom je u stanju u potpunosti sačuvati patinu. Znači mi prvo skidamo taj sloj prljavštine i nečistoće, koji sprečava da mi uopće vidimo spomenik. To je dakle, na Peristilu Dioklecijanove palače, gde je taj sloj prljavštine kojise taložio stoljećima bio veoma tvrd, debeo- bio jedini način da se on skine bez oštećenja izvornog kamena bio je pomoću laserske tehnologije.

Po prvi put je u Hrvatskoj laserska tehnologija primenjena u slučaju Dioklecijanove palače za čišćenje ovako velikih površina. Iznenadilo nas je to što smo praktično bili u stanju da očistimo gotovo čitav spomenik isključivo laserskom tehnologijom, za razliku od uobičajene svetske prakse gde se laser koristi samo za manje delove. Do sada se u svetu laser koristio uglavnom za čišćenje skulptura, ornamenata, ali ne i za ravne površine pročelja. Mi smo pokazali da se laserom mogu uspešno i ekonomski isolativo čistiti i te velike površine. Mislim da je ovaj naš primer u Splitu, i u svijetskim razmerama relevantan, iako svijet vrlo dobro zna šta je čišćenje laserom, međutim, mi smo razbili neke predrasude i pokazali da on ima mnogo širu primenu nego što je to možda u svijetu uobičajeno.

Za nas koji živimo daleko od Mediterana, recite nam, kako izgleda život palate danas, imajući u vidu starost objekta i sve tehničko-tehnološke novine sa kojima se susreće savremeni čovek?

- Dioklecijanova palača, kao i cela stara srednjevekovna jezgra Splita je živući spomenik već 1700 godina. Znači, stolećima je život tu i stolećima se ta povesna struktura transformira- ona se menja, ona se dograđuje, neke kuće su se rušile, druge su se gradile, prema tome, to je jedan spomenik koji je i dan danas živ. Nažalost, svedoci smo nekih procesa koji idu protiv toga, odnosno postoje pojave koje su vrlo negativne, a to je da je život u palati sve teži i postoji tendencija da se ljudi iseljavaju iz palate, da prodaju svoje nekretnine, svoje kuće. Velikim delom to kupuju i stranci, jer je njima sa druge strane atraktivno da žive, da imaju nekretninu unutar Dioklecijanove palače ili stare gradske jezgre Splita. To su danas ti negativni trendovi koje nosi globalizacija, turizam, veliki pritisci komercijalizacije istorijskih centara, što nije tipično isključivo za Hrvatsku.

Mi pokušavamo da učinimo život u palati što lakšim, da te negativne trendove, velike gužve, buke i ostale teškoće koje građani u starom gradskom jezgru imaju, da svedemo na što manju moguću meru.

Pitanje modernizacije života, grada sa svom infrastrukturom, nije novo pitanje, ono je oduvek tu. U starim kućama odavno već postoje instalacije- vodovod, kanalizacija, struja, telefon. Međutim, problem je kako održavati te instalacije od kojih su neke stare i stotinama godina. Tu su stare cevi koje pucaju, kuće koje se sležu, temelji koji su problematični, voda koja curi iz tih oštećenih cevi, itd. To je jedno nasleđe- generacija i generacija slabog održavanja ili neodržavanja koje mi danas moramo intenzivno popravljati. A istovremeno moramo održati život. Znači, ne možemo iseliti ljude iz kuća, pa onda obnoviti sve, nego ljudi moraju tu živeti i raditi, a mi paralelno obavljati radove velike sanacije, održavanja i rekonstrukcije kompletne insfrastrukture u starom gradskom jezgru.

Jovana Vukotić,