U slučaju Snoudena pojavile se „patke“

Deo globalnog sistema elektronske špijunaže SAD nalazi se u Moskvi. Vest, uz pozivanje na informaciju Edvarda Snoudena o tome da se jedan od servera američkog sisema za praćenje XKeycore možda nalazi u američoj ambasadi u Rusiji, uzdrmala je medije. Ipak eksperti nisu skloni da uzimaju za ozbiljno ovu senzacionalnu vest. Svoje sumnje su izneli u razgovoru za Glas Rusije.

Potpuni rad obaveštajne službe nemoguć je bez korišćenja ambasade sopstvene države u pojedinoj zemlji. Strana diplomatska predstavništva uvek su mal te ne ključni element čitavog sistema špijunaže protiv države u kojoj se nalaze. To je i utočište za odbeglog, i pouzdani čvor veze obaveštajca sa centrom. Konačno, to je sigurno pokriće, čak ako je špijun uhvaćen na delu, status diplomate će ga sačuvati od zatvora. Sa druge strane, zašto srkivati u ambasadi sistem elektronske špijunaže ako savremene tehničke mogućnosti dozvoljavaju da se on organizuje bilo gde, u nedoumici je internet-ekspert, generalni direktor kompanije za razradu sajtova Strateg Jekaterina Aksjonova.

- Meni se čini da nije obavezno da se on postavi u ambasadi, zato što savremena infrastruktura dozvoljava da se uspostavi i zaštićeni kanal i dobar pristup serveru, i dovoljan nivo opšte zaštite na manje očiglednom i sumnjivom mestu. Koju su upravo odluku doneli za razmeštanje tog servera, ne zna se. Kako mi se čini, moguće je naći neko manje pravolinijsko rešenje pitanja.

Međutim direktor za razvoj biznisa kompanije Grotek Aleksandar Vlasov nije sklon da pridaje veliki značaj ovoj vesti. Po mišljenju eksperta, treba pokloniti veću pažnju realnijim problemima.

- Ili je gospodin Snouden već počeo da diže sebi cenu, ili su novinari to interpretirali nepravilno. To da se informacioni prostor na ruskom posmatra, to je istina, a što se tiče servera, to nije povod koji treba razmatrati. Tu se treba pre pozabavišti pitanjem da li Rusija ima plan suprotstavljanja državnoj i industrijskoj špijunaži? Da li je Rusija spremna za sajberrat koji može da se razbukta? Kako su zaštićeni kritično važni objekti infrastrukture, državni informacioni sistemi? Po meni, to su najvažnija pitanja koja treba razmatrati među profesionalcima, a ne ove patke.

Svoje sumnje Aleksandar Vlasov potkrepljuje time što bez obzira na sve predostrožnosti uspostaviti sistem špijunaže u otvorenom segmentu Intreneta danas je jednostavno nemoguće.

- Ako to nije tranzitni punkt, on ne može da ostane neprimećen. Mislim da fizičkog servera kao takvog nema. To su virtualni serveri, neki sakupljači informacija koje se tu nagomilavaju i raspoređuju u veliku bazu podataka. Ako govorimo o izlasku u opštedostupni segment Interneta, teško da je moguće ne ostaviti tragove. Tragova će biti.

Ipak ako postojanje servera sistema za sajber špijunažu u američkoj ambasadi u Moskvi eksperti ne primaju za ozbiljno, samu činjenicu elektronske špijunaže na teritoriji Rusije oni ne poriču sasvim. Kako je istakla Jekaterina Aksjonova, ona žalosna i nesigurna opravdanja svoje delatnosti od strane američkih specijalnih službi koja su uzbunila čak same Amerikance ne ostavljaju u to nikakve sumnje.

Grigorij Miljenin,