AMERIKANCI PODGREVAJU HLADNI RAT ILI ŠTA BI ČERČIL DANAS REKAO

 Nije umro Hladni rat, „nije umro već se ućutao.“

.Uloga Bećiraginice iz narodne pesme „Mali Radojica „ u raspirivanju hladnog rata ( još u ono vreme )

Čerčilova sintagma „gvozdena zavesa „ -plagijat  Rjazanova,Etel Snouden, Pjer-Emil Brusevica i , zašto kriti-Gebelsa

Sada je savim izvesno  da Hladni rat nikad nije ni umro, nego se ,kao što bi  Bećiraginica iz srpke narodne pesme „Mali Radojica „ rekla :„A, Boga mi , nije umro Rade/ Nije umro, već se ućutio“ .

Za razliku od hladnog rata, hajduk  Mali Radojica izdržao sva iskušenja provere  specijalne službe Bećiraginice

Mali Rdaojoca je bio hrabar junak, naviknit vazda stići i uteći, i na strašnom mestu postojati, pa je izdržao sva iskušenja specijalne službe i danas sumnjičave  Bećiraginice .

Rusija nije kao Misuri pritoka Misisipija, kao što je  Amerika očekivala

Hladni rat , kao što se zna, je društvena pojava, poltičko stanje  duha kojemu su izvori u nepresušnom nepovrenju sliva  Sjedinjenih Država Amerike i  pripadajućim mu pritokama,  sve dotle dok Rusija bude tekla kao moćna i velika reka - država, sliv,poput svoje Volge, Oba , Jenisieja sa dotocima moći  snage ruskog naroda koja je, kao istorijska energija , neuništiva.  

Pod otopljavanjem do potpunog topljenja  Hladnog rata , imperijalistički finansijsko-vojni sliv SAD sa pritokama ( Nemačkom, Britanijom, Francuskom, i mnogobrojnim brzim evropskim i vanevropskim rečicama i potocima, u koje hoće hidrografski stasala da se priključi i Vučićeva Gornja i Dačićeva Donja Srbija ) su podrazumevali onaj hidrodinamički momenat kad reka Rusija  počne da se uliva u Misisipi, pa  bi se tako ova vodoplavna američka reka u novoj vojnoj hidrogrfiji zvala Misisipi sa Misurom i Rusijom.

Splavom Rusija više ne kormilari  američki kormilar  Boris Jeljcin

Tako je i bilo dok je splavom Rusija, kormilario američki  kormilar  Boris Jeljcin.

 A prethodno je po anglasaksonskom tajnom pravu taj ploveći splav pod nazivom Rusija  bio preregistrovao u deregliju.

Posejdon, Bog mora i voda odlučio drugačije

Ali Bog mora i svih voda, Posejedon , odlučio je drugačije.

Za kormilara  neuništovog istorijski vaseljenskog splava zvanog Rusija, odredio je Vladimira Vladiroviča Putina.

Kojemu je  odmah bilo jasno kao kaduni Bećirage iz junačke srpske peseme „Mali Radojica „ da Hladni rat nije umro, „ nije umro već se ućutio.“

 Vinston Čerčil, plagijator –izumitelj gvozdene zavese

A šta bi  Vinston Čerčil  o svom najdražem  čedu,izumu,, gvozdenoj zavesi , danas rekao , ne znamo.

Ali sasvim smo dobro naučili šta je izumitelj Hlandog rata rekao u trenutuku kad je obznanio početak nove, Hladnoratvske sfere.

To smo tako dobro svaladali na pretčasu anatomije novije  istorije,  da bismo mogli sigurmo računati na maksimum tačnih odgvora na  drugoj, povratnoj  maloj maturi.Čije je polaganje najavljeno.Koje će se obaviti kad dr Žarko Obradović vaskrsne kao ministar školski  i đački ombdusman u novoj rekosntruisanoj Vladi premijera Ivice Dačića na čelu sa prvim potpredsedkom Vlade iz Ulice Gospodara Vučića, broj 32. Beogard.

Gvozdena zavesa:Gebels preduhitrio Čerčila

Kao datum objave  Hladnog  rata  svet je prihvatio  5. mart 1946.  , a obznanio ga je Vinston Čerčila toga dana u svom čuvenom fultonskom  govoru .

Podsećamo da je Vinston Čerčil, u to vreme već bivši premjer  Velike Britanije , 5. marta 1946. održao govor na Vestminsterskom koledžu u gradu Fultonu, savezna država Misuri, SAD, koji će u celom svetu postati poznat pod nazivom koji mu je dao sam autor“Mišići sveta „, a u  Sovjetskom Savezu i Rusiji –kao fultonski  govor.

Taj govor se uzima  , ako ne baš kao početak Hladnog rata, a ono u svakom slučaju prvi znak da je takav rat počeo da se vodi.

Tako je govorio Čerčil:Od Šćećina pa do Trsta

„Protežući se po celom kontinentu , od Šćećina na Baltičkom moru, pa do Trsta na Jadranu,nad Evropom se spusutila gvozdena zavesa.

Prestonice država Centralne i Istočne Evrope,čija istorija traje mnogo i mnogo vekova,našle su se s druge  strane zavese.Varšava i Berlin,Prag i Beč,  Budimpešta i Beograd, Bukurešt i Sofija-sve te slavne prstonoce  sa svim svojim stanovnicima i sa celokupnim svojim  okruženjima, gradovima i rejonima , pali su , kako  ja to nazivam, pod sferu sovjetskog uticaja,“ rekao je Čerčil.

Tako je posle jednog od poslednjih Čerčilovih govora  trajno  dospela u opticaj sintagma „gvozdena zavesa „ koja će posle toga imati samo jedno značenje –ono koje joj je Čerčil  tada dao.

Ružna šala upotrebe termina „gvozdena zavesa „

Upotrebom  termina „gvozdna zavesa“Čerčil se ružno našalio sam sa sobom .

Godinu dana pre njegovog govora u Flutonu, američkkoj državi Misuri,  isti taj izraz je izgovrio jedan  takođe poznati čovek.

Da  prvo kažemo  šta je rekao, pa ćemo vam onda reći ko je to bio ( jer ako odmah kažemo, kako bi rekao Mtija, odmah biste se setili ko je ):

„Ako nemački narod položi oružje,Sovjeti  u saradnji i sa saglasnošću Ruzvelta , Čerčila i Staljina,okupiraće celu Istočnu i Jugoistočnu Evropu zajedno sa značajnim delom rajha.

Nad svom tom ogromnom teritorijom spustiće se gvozdena zavesa  iza koje će se naći brojne zemlje.“

 Tako je pisao  ministar propagande Nemačkog rajha dr Jozef Gebels u jednom od svojih najpoznatijih članaka  „2000.godina „  koji je objavljen u novinama  Das Reich 25. februara 1945.tačno godinu i  osam dana pre Čerčilovog govora u Fultonu.

 Sovjetski agitprop na zadatku

Sovjetski agitprop  nije trebalo nagovarati dvaput.Od tada,kad je reč o fultonskom govoru i gvozdenoj  azvesi ,jedino lenji  sovjetski novinar nije  ukapirao da je Čerčil samo parfrazirao omrznutog nacističkog ministra propagande.

 „Apokalipsa našeg vremana“ Vasilija Rozanova  iz 1918. i gvozdena zavesa u njoj  

Podsećamo da je sam termin „gvozdena zavesa „u odnosu na Sovjetsku Rusiju prvi put  upotrebio još 1918. Vasilije Rozanov u svom radu „Apokalipsa našeg vremena „:

„Sa zveketom,škripom, larmom,spušta se nad Ruskom Istorijom gvozdena zavesa!“

Od tada je ova sintagma  naišla na široku upotrebu po celoj Evropi.

Tako na primer,  1920. g. o gvozdenoj zavesi okolo Rusije, koju su spustili ne boljševici, nego Atanta,pisala  je Engleskinja  Etel Snouden  u svojoj knjizi „Kroz boljševičku Rusiju“, a tri godine kasnije (1923.), prema boljševicima veoma naklonjen Šveđanin Pjer-Emil Brusevic napisao je knjigu „Iza gvozdene zavese u Rusiji: na motorciklu od Petrograda do Tifilisa „.

Gvozdena zavesa obavezna u pozorištima po  propisima o protivpožarnoj zaštiti

Uostalom,  termin „gvozdena zavesa „ ne mora uvek da se upotrebljava u metaforičnom značenju u odnosu prema Rusiji i da ima obavezno  hladnoratovsko obeležje.

Pravu , a ne metaforičnu, gvozdenu zavesu ima svako  ozbiljno pozorište  ,  ona  razdvaja scenu od gledlišta i koristi se  u sučaju požara na sceni, koji ne tako retko  izbija, u svakom slučaju češće na bini nego u gledalištu.

Ali se mora prizanti da je termin gvozdena zavesa dobio svetsko , metaforično, značenje zahvaljujući Vinstonu Čerčilu.