Porodično zlato se prodaje za hranu kao u vreme rata

Pre nekoliko dana je Vlada Srbije obeležila godišnjicu svog rada, i predstavila je javnosti rezultate koje je postigla. Iako je tom prilikom naglašeno zadovoljstvo sa postignutim učinkom, u to isto vreme se u državi pojavilo nešto što nikada ranije nije postojalo, osim jedino u vreme ratova, okupacije i najgoreg siromaštva.

Naime, u poslednje vreme u Srbiji se pojavilo na stotine novih otkupljivača zlata, u kojima osiromašeni građani u očajanju prodaju ono poslednje što im je ostalo – porodično zlato i nakit.

U Srbiji, ali sve više i u okolnim zemljama, zbog neviđene ekonomske krize i nezaposlenosti, na brzinu je otvoreno izuzetno mnogo radnji koje se bave otkupom zlatnog prstenja, ogrlica, satova i drugog nakita. Tim poslom se sada bave mnogobrojne zlatare, zalagaonice i menjačnice, pa čak i frizerski saloni, prodavnice mobilnih telefona i pekare, a u njima građani prodaju svoju poslednju imovinu da bi mogli da plate hranu, račune i dugove.

Mada ne postoje zvanični podaci o količini otkupljenih dragocenih metala, svi se slažu u oceni da se radi o velikim količinama. Inače, u zlatarama u Beogradu se nezvanično može saznati da svakog dana otkupe po nekoliko kilograma zlata.

A samo u strogom centru Novog Sada nedavno se pojavilo desetak specijalizovanih radnji za otkup zlata, koje se bave isključivo sa tim poslom, dok ih je na širem području grada još mnogo više. Oni su smešteni u običnim kioscima i rade po principu zalagaonice.

Nažalost, sve to neodoljivo podseća na scene iz ratnih filmova poput „Povratka otpisanih“ i „Balkan Ekspresa“, u kojima je prikazan Drugi svetski rat, kada se u okupiranom Beogradu, na crnoj berzi, hrana od seljaka plaćala zlatnim prstenjem.

Toliki porast zalagaonica u zemlji govori više od bilo kakvog komentara ekonomskih stručnjaka i slikovitije od bilo kakvih statističkih podataka. To znači da je životni standard pao na toliko nizak nivo da građani, suočeni sa nestašicem novca i posla, više nemaju nikakvog drugog izbora osim da rasprodaju svoje sopstvene uspomene – nasleđeni nakit od roditelja i rodbine, zlatne priveske sa krštenja i burme sa venčanja.

Pa ipak, i pored toga što u oglasima dominiraju upravo reklame za otkupljivače zlata, jer se na naslovnim stranama takvih novina oni reklamiraju bukvalno u svakom drugom oglasu, čini se da to nije jedna od važnijih tema u ostalim štampanim i elektronskim medijima.

Jednostavno, u drugim medijima se radije govori o nekim lepšim stvarima. Na primer, prenosi se izjava predsednika Vlade u kojoj se doslovno ocenjuje da je «jedan od najvećih uspeha Srbije u protekloj godini otvaranje pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, kao i to što je Srbija postala zemlja o kojoj se lepo govori u svetu».

A ako želite da saznate kako se obični građani snalaze za kupovinu hrane i plaćanje računa, moraćete da uzmete oglase u ruke. Samo u njima piše koliko ćete dobiti dinara za poslednji gram zlata koji ste od nekoga nasledili.

Ratko Paić,