Patrijarh Hrizostom II: „Rusija može da pomogne hrišćanima na Bliskom istoku“

Svečanosti povodom 1025. godišnjice Krštenja Rusije predstavljaju jasnu poslanicu svim ljudima o snazi i jedinstvu celog pravoslavnog sveta. Ovakvu uverenost je u intervjuu za radiokompaniju „Glas Rusije“ izrazio poglavar Kiparske Pravoslavne Crkve Hrizostom II.

Zajedno s poglavarima i predstavnicima drugih Pravoslavnih Crkava sveta arhiepiskop Nove Justinijanije i celog Kipra doputovao je u Rusiju, a zatim u Ukrajinu i Belorusiju kako bi istakao važan datum u istoriji ruskog pravoslavlja.

Poziv Patrijarha Moskovskog i cele Rusije Kirila da zajedno proslavimo jubilej Krštenja Rusije za mene je predstavljao veliku radost, kaže patrijarh Hrizostom II.

- To što su ovim svečanostima prisustvovali i predstavnici svih Pravoslavnih Crkava sveta svedoči o jedinstvu Pravoslavne Crkve. Bez obzira na to što postoji mnogo Pravoslavnih Crkava, sama Crkva je jedna. I činjenica da smo mi – predstavnici različitih pravoslavnih Crkava doputovali u Moskvu, a zatim u Kijev i Minsk na svečanosti, potvrđuje to i predstavlja snažnu i glasnu poslanicu celom svetu. Zajedno s drugim poglavarima Crkava imao sam prilike da vidim kako su se toku poslednjeg vremena promenili gradovi koje smo obišli. Jer, imao sam sreće da učestvujem u svečanostima povodom 1000. godišnjice Krštenja Rusije 1988. godine. Ovog puta sam video značajne promene nabolje.

Ove godine je dolazak poglavara Pravoslavnih Crkava sveta u Rusiju imao poseban politički značaj. Još u Moskvi, na sastanku s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, pokrenuli su jednu od najvažnijih i najaktuelnijih tema današnjice – spasenje i zaštitu hrišćanstva na Bliskom istoku. U ovom smislu polažemo ogromne nade u Rusiju, istakao je Hrizostom II.

- Rusija kao velika i snažna zemlja danas jako mnogo može da ponudi savremenom svetu. Nažalost, moćnici ovog sveta sad sve češće žele da ostvare svoje političke i ekonomske interese. Ne pokušavaju da nađu pravednost i da joj slede. Ali Rusija, kao snažna verujuća država, zajedno s ruskim pravoslavljem treba da se oslanja u svojoj politici na vrednosti i ideale kao što su ljubav i pravednost. I na susretu s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom apelovali smo da pruži pomoć Bliskom istoku, da zaštiti hrišćane koji tu žive, kako ni u kom slučaju ne bi napuštali svoje kuće i zavičaj. Jer, ako u muslimanskim zemljama na vlast dođu ekstremisti, između ostalog, kao što je organizacija „Muslimanska braća“, u ovim zemljama neće biti ne samo religioznih manjina, nego ni hrišćanskog prisustva. Uveren sam da tako jaka država kao što je Rusija, može da spreči ugnjetavanje siromašnih na svetu i da i sama može da pomogne u potrazi za pravednim rešenjima problema savremenog sveta.

Arhiepiskop Nove Justinijanije i celog Kipra je uveren da danas sve pravoslavne države treba da ulože maksimum napora radi rešavanja bliskoistočnog pitanja i zaštite hrišćana. Ogromna odgovornost za to počiva i na običnim vernicima, uveren je patrijarh Hrizostom II.

- Pravoslavne zemlje imaju pravoslavne predsednike, pravoslavne premijere. Svi oni mogu da utiču na usvajanje ovih ili onih, između ostalog, i poligičkih odluka. I ako verujući narod u svojoj većini bude imao uticaja na vlast, političari će slušati mišljenje naroda. Jer, oni se oslanjaju na njega. Vlast je zavisna od naroda, pošto se svake četiri godine održavaju izbori. Zbog toga običan narod treba da poziva političare na mir i ljubav, a političari treba da osluškuju glas vernika i da donose odgovarajuće odluke.

Patrijarha Hrizostoma je zapanjio i oduševio broj vernika koje je video na danima svečanosti u Moskvi, Kijevu i Minsku. Na hiljade ljudi je dolazilo kako bi učestvovalo na liturgijama, pričestilo se i sjedinilo se međusobno i sa Hristom. „Upravo u tome se i sastoji sila vere i jedinstvo pravoslavlja,“ rekao je u zaključku poglavar Kiparske Pravoslavne Crkve.

Milena Faustova,