Tadić za Kosovo na terenu prava

Boris Tadić je izjavio da će pokušati da obezbedi podršku da se kosovsko pitanje iz sfere politike prebaci na teren prava.

"Mi smo do sada imali podršku nekih zemalja stalnih članica Saveta bezbednosti i članica Generalne skupštine UN, ali očigledno je da nam je potrebna šira podrška“, rekao je predsednik Tadić.

"Zbog toga naša inicijativa za savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde i rezolucija koju predlažemo na usvajanje 63. Generalnoj skupštini jeste izuzetno važna za dalji tok i dalji proces vezan za utvrđivanje budućeg statusa Kosova i Metohije", naveo je on.

Predsednik Srbije je objasnio da bi bilo veoma dobro da se pitanje Kosova prebaci sa političkog na pravni teren, jer je najveća snaga Srbije - argumentacija u domenu međunarodnog prava.

"Na taj način bismo pronašli nove mogućnosti i nove kapacitete da otpočnemo pregovore, a sa druge strane, stvaraju se i novi potencijali da pridobijemo i neke druge zemlje, koje danas nisu na našoj strani kada je u pitanju Kosovo i Metohija, da imaju fleksibilniji odnos, ako ne i najbolji mogući kada je u pitanju interes države Srbije“, rekao je predsednik Tadić.

On je, kako je saopštila Pres služba predsednika Republike, naveo da će se u Njujorku susresti sa više od 30 šefova delegacija koji će nastupati na Generalnoj skupštini UN, da će sa njima razgovarati o našoj inicijativi, pokušavajući da ih pridobije kako bi glasali za nju na Generalnoj skupštini.

"I ekonomija će biti zastupljena u našim razgovorima, mogućnosti za investicije, otvaranje novih radnih mesta, ali će svakako ti razgovori biti i prilika da se govori o budućnosti Euleksa, koji, po našem mišljenju, takođe treba da dobije legitimitet kroz odluku Saveta bezbednosti UN“, ukazao je Tadić.

Prema njegovim rečima, delegaciju Srbije na zasedanju Generalne skupštine UN naredne sedmice čekaju "vrlo naporni dani, neprekidni bilateralni sastanci i borba za naše nacionalne, državne, ali i interese građana Srbije“.

Tadić je podsetio na činjenicu da je politika odbrane evropske budućnosti Srbije i njenog integriteta na Kosovu dobila podršku građana.

On je naveo da tu činjenicu - da za politiku koju sprovodi i za koju se zalaže ima i podršku ogromne većine građana u Srbiji - uvek uzima u obzir kada zastupa stavove naše zemlje na međunarodnim forumima.

"Od te politike niti možemo niti hoćemo da odstupimo", rekao je Tadić.

"Ta politika jeste i format za pregovore i razgovore sa međunarodnim poslenicima. S druge strane, daje nam punu legitimizaciju o tome kako voditi razgovore i u Savetu bezbednosti UN, na Generalnoj skupštini, u budućnosti“, zaključio je predsednik Srbije.


"Veliki posao tek čeka"

Odluka da se u dnevni red 63. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija uvrsti zahtev Srbije da Međunarodni sud pravde oceni legalnost nezavisnosti Kosova predstavlja diplomatski uspeh.

Predsednik Srbije Boris Tadić, međutim, kaže da Srbiju tek čeka veliki posao i neizvesno glasanje pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija.

"Pred delegacijom Srbije je veliki posao i mi ćemo u Njujorku pokušati da u direktnim razgovorima ubedimo što veći broj članica UN da podrže našu rezoluciju", najavio je predsednik Srbije.

Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić izjavio je da zemlje članice Organizacije islamske konferencije i Arapske lige, sa čijim predstavnicima je razgovarao proteklih dana u Njujorku, neće u Generalnoj skupštini UN glasati protiv naše inicijative da Međunarodni sud pravde proceni legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova.

Prema mišljenju danskog premijera Andersa Foga Rastmusena, Srbija ima pravo da traži odgovor od Međunarodnog suda pravde.

"Srbija ima pravo da postavi to pitanje i da dobije odgovor. Želim da kažem da je naš stav da problem Kosova kao nezavisne države neće biti rešen ako Ujedinjene nacije jednostavno odluče o tom pitanju, bez mišljenja Međunarodnog suda", rekao je Rastmusen.

Zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu Tibor Varadi ocenio je da se šanse Srbije da Generalna skupština UN prihvati njenu inicijativu o Kosovu povećavaju ako se neka država uzdrži od glasanja.

On je za "Politiku" objasnio da se prilikom glasanja u Generalnoj skupštini UN ne računaju uzdržani, tako da Srbija za inicijativu da se Međunarodni sud pravde izjasni o proglašenju nezavisnosti Kosova ne mora da dobije podršku 96 zemalja, odnosno polovine članica tog tela.

Inače, predsednik Srbije Boris Tadić otputovaće 21. septembra u Njujork, a dva dana kasnije održaće govor pred Generalnom skupštinom UN.

Tadić će u utorak, 23. septembra, prvog dana generalne debate, održati govor pred Generalnom skupštinom UN.

Predsednik Srbije će, pored toga, imati niz bilateralnih sastanaka - više od 30, sa predstavnicima zemalja članica UN, sa kojima će prevashodno razgovarati o inicijativi Srbije da Međunarodni sud pravde da savetodavno mišljenje da li je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim pravom.

Tadić će kao jednu od centralnih tema u svojim razgovorima isticati i poboljšanje ekonomskih odnosa sa zemljama članicama UN.

Predsednik Srbije će se takođe obratiti učesnicima prezentacije "Investiranje u Srbiju", koja će biti održana u sredu, 24. septembra, u Harvard klubu u Njujorku, a učestvovaće i na okruglom stolu “Održivi razvoj životne sredine", 25. septembra.

U delegaciji predsednika Tadića biće ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Predsednik Srbije će u Njujorku boraviti do 27. septembra.


Priština kritikuje Srbiju

Najviši zvaničnici u Prištini ponovili su da osuđuju inicijativu Srbije o Kosovu u Generalnoj skupštini UN.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju odbacio je bilo kakvu mogućnost da inicijativa Srbije u UN promeni bilo šta u vezi sa statusom Kosova.

On je rekao da je Kosovo bilo deo nekadašnje jugoslovenske federacije, koja se krvavo raspala zbog srpskog hegemonizma, ocenio je Sejdiju, dodavši da je Kosovo za to platilo jednu od najvećih cena.

“Mislim da namera Srbije da izvede na sud Kosovo i međunarodnu zajednicu, odnosno zemlje koje su priznale Kosovo, predstavlja iracionalan pristup“, rekao je Sejdiju, istakavši da je Kosovo postalo nezavisno u saradnji sa međunarodnom zajednicom.

Komentarišući zahtev Srbije, premijer Kosova Hašim Tači rekao je da se sa time Priština realno suočava.

“Jedan takav nekonstruktivan zahtev neće moći da zaustavi proces novih priznanja kosovske nezavisnosti i integraciju Kosova u evroatlantske strukture“, rekao je Tači.

U poseti Prištini juče je boravio danski premijer Ander Fog Rasmusen i u obraćanju novinarima osvrnuo se na inicijativu Srbije da Međunarodni sud pravde oceni proglašenje nezavisnosti Kosova.

“Moram da kažem da izuzetno žalim zbog zahteva Srbije za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde“, rekao je Rasmunsen i dodao da ovaj zahtev nema nikakvog uticaja na odluku Danske da prizna Kosovo.

Prema njegovim rečima, Kosovo je postalo nezavisno na osnovu međunarodnog prava, ali da Srbija ima pravo na takvu inicijativu.

Pristup Srbije EU biće olakšan ako ona bude konstruktivno i pozitivno angažovana na obezbeđivanju mirovne saradnje na zapadnom Balkanu, uključujući i priznanje Kosova, rekao je Rasmunsen.


Silajdžić protiv zahteva Srbije

Predsedavajući Predsedništvu BiH Haris Silajdžić glasao je na sednici tog tela protiv predloga da BiH u Generalnoj skupštini UN podrži zahtev Srbije za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnog Kosova.

Predlog je uputio Nebojša Radmanović, srpski predstavnik u Predsedništvu. Silajdžić, inače bošnjački član Predsedništva, istakao je da "Srbija nema ni moralno ni političko pravo da zahteva pristup Međunarodnom sudu pravde sve dok otvoreno ignoriše i krši presudu tog Suda o genocidu u Srebrenici, odnosno sve dok odbija da isporuči osumnjičene za genocid“.

Hrvatski predstavnik u tročlanom Predsedništvu Željko Komšić bio je uzdržan prilikom glasanja.


Montgomeri: Moralna satisfakcija

Mišljenje Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova ne bi promenilo ništa na terenu, smatra Vilijam Montgomeri.

Bivši američki ambasador u Srbiji Vilijam Montgomeri izjavio je da bi Srbija time mogla dobiti samo moralnu satisfakciju. On je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa naglasio da je Međunarodni sud osnovan da daje mišljenje kad se pojave situacije poput situacije oko Kosova, odnosno, kada se pojave dijametralno suprotna gledišta država o nekom problemu.

"Traženje mišljenja tog suda je racionalno i opravdano, i ne vidim ništa loše u toj inicijativi. Drugo je pitanje da li će Srbija imati konkretnu dobit, s obzirom na to da mišljenje tog suda nije obavezujuće, kao i da postoji mogućnost da Sud da ambivalentno mišljenje", naglasio je Montgomeri.

On je naglasio da su zemlje Evropske unije i Sjedinjene Američke Države zauzele pogrešan stav u pogledu te inicijative Srbije u Ujedinjenim nacijama.

"Srbija inicijativu sprovodi na veoma legitiman način, ona diplomatskim sredstvima nastoji da pronađe rešenje nečega što vidi kao problem. Smatram da je pogrešno što EU i SAD pokušavaju da je u tome obeshrabre", rekao je on i dodao da bi kritičare incijative upitao kakvu alternativu predlažu.

Komentarišući izjavu Ričarda Holbruka da EU ne treba da primi Srbiju pre nego što ona prizna Kosovo, Montgomeri je istakao da EU i SAD očekuju da kao rezultat procesa koji je EU preduzela na Kosovu, kao i približavanja Srbije Uniji, Beograd zauzme mekši stav u pogledu Kosova, dopuštajući mu da neometano funkcioniše i razvija se.

"Takvo očekivanje, siguran sam, postoji u Vašingtonu i Briselu, a da li će se pretvoriti u ultimatum - što bi bio negativan razvoj događaja - ne znam", zaključio je Montgomeri.