Polarni dan smenile bele noći

U Murmansku i okolini, na toj geografskoj širini se zavrašava polarni dan. Tokom 62 dana - od 22.maja do 22. jula sunce nije silazilo iza horizonta. Sada će tokom noćnih sati biti tamnije, mada ne dugo- žitelje 69. širine čeka period belih noći, kada će dan biti zamenjen kratkim sumracima.

Svetle polarne noći i tamni polarni dani, to su posledice otklona zemljine ose. Još starogrčki matematičar i astronom, učenik Demokrita- Bion iz Abdere- nikada nije bio na krajnjem severu, a ni po južnim širinama nije putovao. Ali, čini se da je upravo on još u petom veku pre naše ere predskazao da na zemlji ima mesta, gde dan i noć traju po 6 meseci. Zapravo dužina polarnih dana i noći menja se u zavisnosti od širine- što dalje od Severnog ili Južnog pola, to su ove pojave kraće. A najkraći- svega dva dana može se doživeti u gradovima nedaleko od južnog polarnog kruga. Nije tako jednostavno privići se polarnom danu. Čovek se teško adaptira sunčevoj svetlosti tokom noći. Za čoveka koji nije istreniran, ovakav prelaz može biti vrlo bolan, govori glavni naučni saradnik Murmanskog polarnog instituta Oleg Šumelov:

- Polarni dan - nije povoljan po zdravlje, zato što melatonin- ferment koji je odgovoran za imuni sistem, luči se samo kada se telo nalazi u mraku. Zato se bolje spava, ako se na prozorima nalaze zavese. Polarnu noć je jednostavnije podneti. Zato što se onda lakše luči melatonin, ali onda se i čoveku više spava.

Specijalisti govore, da je lakše privići se polarnoj noći, nego polarnom danu. Zahvaljujući električnoj struji, ljudi su u mogućnosti da po nekoliko meseci žive i rade bez sunčevog svetla. I vreme je tokom polarne noći ugodnije, govori član Ruskog geografoskog društva, Oleg Volinkin:

- Sunce ne ide jednostavno po liniji horizonta, počevši sa onim vremenom oko podneva, sunce brzo dostiže zenit i bivaju periodi vremena, kada nastupa veoma toplo vreme. Pri velikim vlažnim isparenjima iz tundre, veoma je teško disati. Baviti se bilo kakvim fizičkim poslom, mnogo je teško.

Nije se slučajno Arktik, dugo vremena smatrao teritorijom, koja nije dobra za život ljudi- „zemlja ledenog užasa“ – kako ju je nazvao norveški naučnik Fritjof Nansen. Rusija je uvek prema toj „ledenoj zemlji“ pokazivala veliki interes- ruski moreplovci su počeli osvajanje severnog ledenog okeana još u 12.veku. Danas preko Zapolarja prolazi Severni morski put, koji spaja Evropski deo Rusije sa Dalekim Istokom. A arktički epikontinentalni pojas postao je zona strateških interesa vodećih svetskih država. Po ocenama eksperata, to je veliki, i ne potpuno ispitani i iskorišćeni izvor ugljovodonika.

Vlad Grinkevič,