Papa Franja izdaje indulgencije putem Tvitera

„Papa radi šta on hoće“, „odluka pontifikata udaljiće vernike od svešteništva“, „ne vraća li se katolička crkva u vremena tamnog srednjeg veka?“. Ovakva se mišljenja mogu ovih dana čuti i od ljudi koji su ateisti, ali i od teologa, a sve povodom obećanja pape da će svim učesnicima Svetskih dana omladine u Rio de Žaneiru (22.-28.jula), na kojima će i sam učestvovati, dati indulgenicije. Čak i ako na susret sa papom vernici ne dođu lično, već virtuelno, crkva smatra da je u redu ako se aktivnosti pape budu pratile putem radio i televizijskog programa, ili čak putem papinog naloga na Twitter društvenoj mreži.

Kritika potiče verovatno i zbog samog pojma „indulgencije“- smatra direktor informativne službe Rimsko-katoličke arhiepiskopije Majke Božije u Moskvi, sveštenik kiril Gorbunov:

- Indulgencija, saglasno učenjima crkve, to je privremeni oprost kazne za grehe koji su već bili oprošteni tokom tajnog ispovedanja. Važno je podvući, da indulgencija- nije oprost samog greha, ona se tiče samo te kazne, koju sveštenik predvidi za vernika, za njegov već počinjeni greh. Praksa indulgencije potiče iz vremena, kada je kažnjavanje za grehe bilo dosta surovo. Naprimer, kada su za neke grehe izopštavali vernike iz crkvenog života na dugi rok. Kako bi se moglo povratiti dobro ime, pojavila se praksa žrtvovanja ili hodočašća, koje su davale mogućnost skraćivanja kazne.

Tokom srednjeg veka upravo indulgenicja je bila skupa „roba“ koja bi otkupljivala ne samo privreme kazne, već i prošle, sadašnje, a često i buduće grehe. Vremenom je počelo da se smatra da će indulgencija, grešniku koji je svoje grehe „dovoljno platio“, omogućiti da provede minimalno vreme u čistilištu i da će se gotovo direktno uputiti u raj. Takođe, poznato je da je pogrešno tumačenje ovog termina kao i zloupotreba procedure izdavanja dokumenata kojim se potvrđivao otkup grehova u 16.veku dovelo zapadno hrišćanstvo u krizu, koja je potom dovela do reformacije. Spor o tome koliko su indulgenicje bile nepohodne, vodi se dosta dugo u samoj katoličkoj crkvi. Još 1567.godine papa Pije V zabranio je izdavanje indulgencija koje bi bile u vezi sa bilo kakvim novčanim davanjima.

Prema kanonima Rimsko- katoličke crkve, nema ničeg strašnog ili lošeg, ako bi papa Franja dao indulgencije virtuelnim putem tokom trajanja manifestacije u Rio de Žaneiru. Obzirom da praksa davanja indulgencija nikada nije bila potpuno prekinuta, onda ni novosti pontifikata, ni o povratku Rimsko-katoličke crkve u tamni srednji vek nema govora. Želja pape je da se aktivira učestvovanje pape u životu katoličke crkve. U vreme savremenih tehnologija, bilo koje sredstvo komunikacije je odlična mogućnost da se ostane i bude u kontaktu sa crkvom.

Poznato je da je papa Franja, još kao kardinal Bergoljo aktivno vodio svoj mikroblog, odnosno nalog na mreži Tviter. Papa sad svoj nalog vodi na 9 svetskih jezika: engleskom, italijsanskom, latinskom, arapskom, španskom, francuskom, portugalskom, nemačkom i poljskom.

Najviše se prate njegove poruke na španskom jeziku, koji je za pontifika- maternji. Oko dva i po miliona ljudi prati nalog pape Franje. I većina njih su naravno- mladi.

Milena Faustova,