Snouden se odlučio – umorio se od života u tranzitnoj zoni

Bivši radnik CIA SAD Edvard Snouden je zamolio za politički azil u Rusiji, koji mu je potreban radi slobode kretanja. Ovakav je rezultat sastanka razobličitelja američkih specijalnih službi na moskovskom aerodromu „Šeremetjevo“ s ruskim advokatima i pravobraniocima koji se može nazvati očekivanom senzacijom. Odbegli agent se zahvalio svim zemljama koje su mu ponudile utočište, ali je odlučio da svoj izbor zadrži na Rusiji.

Još pre početka sastanka ruski učesnici u njemu su pretpostavljali da će rezultat njihovog razgovora sa Snoudenom biti upravo takav. Očekivanja su opravdana. U odgovor na obraćanje bivšeg radnika CIA port-parol predsednka Rusije Dmitrij Peskov je izjavio da u Kremlju zasad ne raspolažu potvrdom ovih podataka, ali je istakao da uslovi ovog koraka ostaju isti – obustavljanje delatnosti koja je usmerena protiv interesa SAD i njihovih odnosa s Rusijom. Ovaj stav je ranije formulisao ruski lider Vladimir Putin. Edvard Snouden je 12. jula potvrdio svoj pristanak za ispunjavanje ovog uslova.

Prvi od visokih zvaničnika molbu Amerikanca je prokomentarisao predsednik Državne dume Sergej Nariškin. On je rekao da Rusija treba da obezbedi političko ili privremeno utočište Edvardu Snoudenu, pošto mu preti takva mera kazne kao što je smrtna kazna, koja još uvek važi u SAD. Šef komiteta Dume za međunarodne poslove Aleksej Puškov je istakao da će ako se Snouden bude zvanično obratio Rusiji s molbom za pružanje političkog utočišta, njegov zahtev biti razmotren. Svoju verziju događaja u intervjuu za „Glas Rusije“ izneo je Sergej Mihejev.

- Mislim da se on jednostavo plaši. Posle incidenta s avionom predsednika Bolivije može se desiti da ne doleti do Latinske Amerike. Zbog toga traži privremeni azil u Rusiji. Sudeći po svemu, ne moli za državljanstvo, ali su mu potrebni izvestan status izbeglice i privremeno utočište. Jednostavno se umorio od života u tranzitnoj zoni „Šeremetjeva“.

Odmah nakon sastanka član Društvene komore Rusije Olga Kostina je izjavila da pravobranioci nameravaju da pripreme izjavu kojom će podržati Snoudenovu molbu za politički azil, koja će biti upućena predsedniku Vladimiru Putinu. Pravnici su sa svoje strane obećali kvalifikovanu pomoć glavnom „remetiocu mira“ u poslednje vreme. Po rečima stručnjaka Igora Korotčenka, od Snoudena se trenutno zahteva da svojeručno napiše molbu koja će biti upućena na adresu ruske vlasti i pitanje može biti rešeno prilično brzo.

- Ali, ovde je vrlo važno da se obezbedi konsenzus, u svakom slučaju, među našim pravobranilačkim organizacijama, da naša zemlja može i treba da se odluči za takvu meru. Lideri javnog mnjenja i pravobranioci treba još jednom da izraze svoj jasan stav.

Rukovodilac ruskog odelenja međunarodne pravobranilačke organizacije Amnesty International Sergej Nikitin ne vidi razloga za gonjenje i izručivanje bivšeg radnika CIA. Tim pre što mu nije suđeno. Ne samo to, po mišljenju Nikitina, Snouden ne bi trebalo da bude predat vlastima SAD, jer ga tamo može očekivati mučenje. Trenutno ga štiti 14. član međunarodne deklaracije ljudskih prava kao lice koje se obratilo s molbom za politički azil. Zbog toga on ne može biti izručen domovini. A od strane SAD ovakav zahtev nije ni bio upućen.

Poznati advokat, profesor Janis Jukša smatra da je susret Snoudena i pravobranilaca istakao pravobranilački karakter njegove delatnosti o čemu je on više puta davao izjave. I pomoć od strane Rusije i bilo koje civilizovane države je za njega krajnje neophodna.

- Privremeni politički azil je moguća mera za to da bi se Snouden odlučio kako može da se spasi od progona američke države. Ne vidim ništa čudno utome što je pre razjašnjavanja određenih detalja, pre prikupljanja nekih dokumenata gospodin Snouden izrazio ovu molbu. Da li će ruska država doneti pozitivnu odluku – zavisi od vrlo velikog broja činilaca. U celini smatram da svaka država koja sebe smatra demokratskom i uopšte, cela svetska zajednica u celini, treba na svaki način da pomognu Snoudenu.

Ipak, neki učesnici u sastanku prema njegovim rezultati nisu pokazali suvišne emocije i pristupili su mu isključivo s pragmatične tačke gledišta. Tako je ovlašćeno lice za ljudska prava Vladimir Lukin izjavio da je Snoudenu potrebna zaštita, ali će biti bolje da mu status izbeglice ne da Rusija, već međunarodna organizacija. Po mišenju ombudsmena, osim pravobranilačkih, postoje i državni interesi. I zato se on plaši pogoršavanja rusko-američkih odnosa ako Rusija ipak pruži Snoudenu utočšte. Ali, većina stručnjaka, pravobranilaca i političara se već izjasnila za zadovoljenje peticije američkog građanina. „Glas Rusije“ prati razvoj događaja.