Volinska tragedija: pogled iz Varšave i Moskve

Povodom tragičnog datuma u istoriji poljskog naroda- 70 godišnjice masovnih ubistava stanovnika Volinske oblasti, Komisija za kulturu i medije donjeg doma Poljske- Sejma, podržala je unošenje amandmana i izmene naziva ovog događaja. Nije bio podržan predlog da se 11.jul proglasi danom sećanja na žrtve genocida. Kako javlja Interfaks- Ukrajina, aktivisti partije Narodni ruh, od jutra protestvuju pred ambasadom Republike Poljske u Kijevu u znak protesta protiv izjave poljske strane u vezi sa tragedijom u Volinskoj oblasti 1943.-44.godine.

Detalje istorijskog konflikta za „Glas Rusije“ objašnjavaju poljski istoričar Gžegož Motika i prorektor Moskovsog fakulteta za međunarodne odnose Artjom Maljgin.

Profesor Motika sa Instituta istorijskih istraživanja Poljske akademije nauka:

- Prvo u Volinskoj oblasti, a potom i u Istočnoj Galiciji i drugim oblastima 1943.godine su počele etničke čistke poljskog stanovništva. Volinsku tragediju, koja se odlikuje nečuveno okrutnim karakterom pokrenuli su Organizacija ukrajinskih nacionalista i Ukrajinska ustanička armija. Njihov zadatak je bio eliminacija svih živih Poljaka na toj teritoriji. Ukupno je poginulo (prema poslednjim podacima) oko 100 hiljada ljudi, među kojima je bilo mnogo dece i staraca.

Želim da skrenem pažnju na momenat, koji mnogi ukrajinski i ruski istoričari ne primećuju. To je upravo bilo etničko čišćenje, zato što su odredi ubijali apsolutno sve Poljake, najpre bedne seljake, čije su porodice na ovim teritorijama živele vekovima. Za ova strašna ubistva, koja su bila počinjena tokom Drugog svetskog rata, krivi su, ponavljam, ukrajinski nacionalisti, koji su tokom Drugog svetskog rata, bili nečuveno okrutni.

Takođe želim da naglasim da je pored ovih okrutnih ubica iz redova ukrajinskih nacionalista, bilo i mnogo drugih, dobrih Ukrajinaca, koji su po cenu sopstvenog života pomagali Poljacima. Tih dobrih i hrabrih ljudi je bilo čak nekoliko hiljada. Volinska tragedija je do danas „vruća“ tema koja još čeka ocenu savremenih istoričara. Mi nastavljamo naša istrživanja na ovu temu.

Prorektor Moskovsog fakulteta za međunarodne odnose Artjom Maljgin, ovlašćeni sekretar rusko-poljske grupe za ova pitanja, govori o Volinskom masakru:

- Ovo je jedan od važnih događaja za poljsko- ukrajinske odnose. Ovi odnosi su, smatram, bili mnogo složeniji i mnogo tragičniji nego rusko-poljski. Zašto? Pre svega, zato što su geografski bliži jedni drugima. Svojevremeno, poznato je, Hitler Stepanu Bandere obećao pomoć u stvaranju takozvane „Velike Ukrajine“, saveznika Trećeg rajha. Eto zašto su sa tako neočekivanim žarom odredi ukrajinskih nacionalista ubijali sve koji su naseljavali zemlje buduće „Velike Ukrajine“. Tačan broj žrtava Volinske tragedije do danas nije poznat, razlike u podacima su velike, kod različitih istoričara. Ova tema još nije do kraja proučena.

Takođe, u zapadnoj Ukrajini do danas postoje ljudi koji cene Stepana Banderu i njegove pristalice, kao nacionalne heroje. A oni nikada nisu sakrivali svoju sklonost ka fašizmu, ka Hitleru, bili su okrutne ubice.

Ipak, po mom mišljenju, detaljno i otvoreno istraživanje Volinske tragedije, kako poljskim, tako i ukrajinskim istoričarima može da omogući da se raskrinkaju mitovi o navodnom „patrioti“ Stepanu Banderi. Ali, za ovo će biti potrebno mnogo vremena, jer, nažalost, često upravo ovi loši mitovi žive mnogo duže nego sami ljudi.

Poslednjom rečenicom se reklo sve. Nema potrebe ni dodati, ni oduzeti.