Petar Milatović: Srbija će doprineti raspadu NATO-a

Naš gost je srbski pisac i novinar, predsednik srbskog kulturno-informativnog centra u Beču Petar Milatović Ostroški. U SFRJ, gospodin Milatović je 3 puta bio osuđivan, za, kako on piše u autobiografiji, „Rušenje bratstva i jedinstva naroda“. Na svojim nastupima on je govorio da na čelu Jugoslavije stoje nesposobni ljudi i da je ustav iz 1974.godine - „školski primer pravne obmane naroda“. A to što je 17 godina nakon toga počeo „nacionalni građanski rat“ naš sagovornik smatra tek potvrdom svojih reči. 1983.godine nakon što je 3 puta bio u zatvoru, emigrirao je i živi u Beču. Sa gospodinom Milatovićem smo porazgovarali o tendencijama prekrajanja granica na Balkanu, o ulozi Srbije u raspadu NATO i 24 evropskih kosova...

Da li može doći do novih promena granica na Balkanu? Mislim, pre svega, na potencijal Republike Srspke, a sa druge strane, na neko novo "bure baruta", kao što je Raško-Polimska oblast...

- Promena granica na Balkanu je istorijska neminovnost posle zlikovačkog silovanja istorije, jer srbskom narodu je pravo na Otadžbinu od Boga dato i niko nekome nije dao pravo da Srbima uskraćuje Božije pravo koje je daleko starije od svih kasnijih ovozemaljskih prava! Republika Srbska mora da se ujedini sa Srbijom iz ekonomskih, kulturoloških, religijskih, političkih i geopolitičkih razloga. Ove neodržive granice na Balkanu nametnuo je velikonemački Četvrti Rajh, Crna Katolička internacionala, Bilderberg grupa zajedno sa Trilateralnom komisijom.

Da podsetim, sa rušenjem Berlinskog zida krenulo se sa podizanjem novih zidova na Balkanu u cilju antipravoslavnog, antisrbskog, u prvom stepenu, i antiruskog, u drugom stepenu, geopolitičkog prestruktuiranja prostora istočne i jugoistočne Evrope. Ove stavove sam javno iznosio na brojim srbskim masovnim demonstracijama isped austrijskig parlamenta, američke ambasade, sedišta OEBS-a u Beču davne 1991. godine, zbog čega sam bio izložen sudskim i policijskim represalijama u Austriji, ali sam uvek do sada izlazio kao pobednik, jer na mojoj strani je istina, a protiv istine su nemoćni svi lažovi, prevaranti i manipulatori.

Vi znate da se, navodni antikomunistički, Zapad koji je u bivšoj Jugoslaviji održavao komunizam preko MMF-a kreditima, svim silama trudio da na silu održi komunističku podelu srpske teritorije i srpske nacije po Titovim granicama koje se u dlaku poklapaju sa onim Hitlerovim okupacijskim granicama iz 1941. godine!

Ali da se vratim temi o mogućoj promeni granica na Balkanu.

Istovremeno sa ujedinjenjem Republike Srpske i Srbije, teći će i proces ujedinjenja dela Kosova i Metohije sa maticom Srbijom, a to će pokušati da spreči instrumentalizovani deo takozvane međunarodne zajednice preko militantnog islamskog fanatizma u Starom Rasu, kao i sa aktuelizacijom takozvanog „vlaškog pitanja“ u Istočnoj Srbiji, i takozvanog Vojvođanskog pitanja preko velikonemačke linije restauracije navodne Dunavske monarhije, što je eufemizam za vaskrsavanje Austrougarske na Balkanu!

Međutim, sve će to biti Labudova pesma NATO-a (Nacističke američke terorističke organizacije), jer ja koji živim u srcu Evropske unije dobro vidim da je reč o održavanju mrtvaca u životu.

U otvorenom pismu za Angelu Merkel kažete da je Srbija nekoliko puta dala svoj doprinos raspadu "NATO", kao što je Osmansko carstvo, Austrougarska imperija... Kako videte savremenu ulogu Srbije i šta možete da kažete o značaju rusko-srbskih odnosa u savremenom svetu?

Istorijska je činjenica da je Srbija 1912. godine, zajedno sa Crnom Gorom, Grčkom i Bugarskom odigrala odlučujuću ulogu u rušenju ondašnjeg „NATO“ pakta koji se zvao – Osmansko carstvo.

Istorijska je činjenica da je Srbija 1918. godine, zajedno sa ostalim saveznicima u Prvom svetskom ratu, srušila posle samo 6 godina i drugi „NATO“ pakt koji se zvao – Austrougarska!

Ja sam ubeđen da će na stogodišnjicu pada Austrougarske, dakle 2018. godine, Srbija doprineti rušenju ovog današnjeg NATO pakta, a to će biti onog trenutka kad današnji NATO pakt uleti u ludačku avanturu i napadne Rusiju koju je opkolio sa poslušnim natovskim satelitima, što će biti kraj zlikovačke organizacije NATO!

Da bi Srbi pametno zaokružili buduće državno, pravno i teritorijalno jedinstvo srbskog naroda u Ujedinjenoj srbskoj državi (USD), neizostavno treba da se naslone na čvrstu evro-azijsku kontinetalnu opciju koja će nadživeti iluziju transatlantske paučinaste alijanse, koja se zove Evropska Unija i koja neodoljivo podseća na kontinentalni koncentracioni logor koji čuvaju naoružani majmuni!

Što se tiče savremene uloge Srbije, treba poseban akcenat staviti na neizostavno jačanje bratskih odnosa Srba i Rusa na privrednom, kulturnom, verskom, političkom i geopolitičkom planu, tako da čvrsti srbsko-ruski odnosi moraju postati respektivan činilac u evroskoj i svetskoj politici.

Koliko god neko nojevski zavlačio glavu u pesak, moraće da se suoči sa neminovnim istorijskim ruskim izlaskom na Mediteran preko pravoslavnih saveznika, a kad ovo kažem mislim prvenstveno na Crnu Goru koja ima izlaz na more, pa tek tada na Srbiju koja je kontinentalna.

Evropska Unija, kao američka sluškinja, pokušaće da spreči ovu istorijsku neminovnost, ali uzalud, jer u pitanju je daleko veći geostrateški interes Rusije na Balkanu koji će morati svi da poštuju!

Kosovo i Metohija je u političkom smislu, bar za sada, izgubljena. Kada se to desilo, kad je bio početak ovog procesa? I čemu vodi ono, što trenutno radi država (Briselski sporazum)?

- Kosovo i Metohija, najsvetija srbska tapija, nije izgubljena teritorija, nego je okupirana zahvaljujuću nacionalnom štetočinstvu političkih diletanata u Srbiji kojima ne pada pamet da pomenu obavezujuću Rezoluciju UN 1244 po kojoj su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije!

S druge strane, u Srbiji i dan danas je snazi Titov Zakon o zabrani povratka Srba na Kosovo koji je 1945. godine potpisao bivši pop Vlada Zečević koji je tada bio komunistički ministar unutrašnjih poslova.

Albanski terorizam na Kosovu i Metohiji prikrivali su Titovi komunisti, a danas albanski terorizam prikriva instrumentalizovani deo međunarodne zajednice na čelu sa Nemačkom, Amerikom, Engleskom i ostalima.

Ovaj Briselski sporazum upoređujem sa Hitlerovim Minhenskim sporazumom iz 1938. godine koji je bio uvertira u Drugi svetski rat! Sa ovim Briselskim sporazumom Evropska Unija i deo srbskih političara, koji ne vode srpsku nego evropsku i albansku politiku, praktično udaraju temelje Velike Albanije na prostorima: Srbije, Crne Gore, Makedonije i Grčke, što će se vrlo brzo obiti o glavu samoj Evropksoj Eniji, jer Evropa ima ravno svoja 24 evropska Kosova!

Srbski političari koji prihvataju Briselski sporazum otvoreno krše Ustav Srbije i srljaju u najgoru veleizdaju, a zbog kršenja Ustava i nacionalne veleizdaje snosi se krivična, moralna i istorijska odgovornost i od te činjenice niko neće biti amnestiran!!!

Srbski narod na Kosovu i Metohiji živi u koncentracionom logoru, a čuvari tog logora su srbski premijer Ivica Dačić i albanski terorista Hašim Tači. Sramota!

Da zaokružim po ovom pitanju, ovaj Briselski sporazum je licemerno tempiranje bombe koju evrokatija i amerikokratija može u svakom trenutku da aktivira i ta tempirana bomba neće poštedeti nikoga, ni Srbe ni Albance.

Pišete: "Kuda sve ovo vodi? -

i Bog se pita,

kad se u Boga sada kunu

oni koji su se kleli u Tita". 

Na koga mislite? I da li na savremenoj srbskoj političkoj sceni postoji čovek koji uživa vaše poverenje?

- Bez uvijanja, kompletna današnja politička i nacionalna srbska elita iznikla je ispod antisrbskog šinjela Josipa Broza Tita, školskog druga Adolfa Hitlera u Kadetskoj školi u Pečuju pre Prvog svetskog rata. 

U ovom trenutku na političkoj sceni u Srbiji moje poverenje uživaju dva Vojislava: Šešelj i Koštunica!

Njih dvojica trebaju da se udruže i da na sledećim izborima preuzmu vlast i sami formiraju vladu koja će spasiti Srbiju!

Kad je reč o Republici Srbskoj kao ključnu figuru od pojedinaca vidim Milorada Dodika.

Što se Crne Gore tiče, tamo tek treba da se formira jaka srbska opcija i tu bi Rusija mogla da odigra ključnu ulogu, jer je u Crnoj Gori rusofilstvo izuzetno naglašeno vekovima!

Timur Blohin,