Evropa izgovor za skuplje stambene kredite

 Dok se kod nas nude pozajmice sa promenljivim kamatama, u svetu klijenti mogu da izaberu i zajmove sa fiksnom cenom

Ako ni po čemu drugom, Srbija je po poskupljenju novca postala punopravni deo evropske finansijske scene. Čim su na evropskim pijacama para povećani takozvani euribor ili libor, kamatne stope po kojima se banke zadužuju na međunarodnom tržištu novca, pojedini naši bankari su taj trošak odmah nadoknadili tako što su svojim klijentima opteretili mesečne rate za stambene zajmove za dodatnih deset do petnaest evra.

Građani koji su se požalili našoj redakciji isticali su da ovo nije prvi put da im bankari neprijatna obaveštenja šalju na kućnu adresu. Pošto je pročitala pismo koje je stiglo iz Rajfajzen banke, jedna naša čitateljka latila se slušalice i odlučila da se „Politici” požali što joj je mesečna rata sada veća za 12 švajcarskih franaka.

– Obaveštenje je, inače, počelo rečima „verovatno ste već upoznati o povećanju kamata na evropskom tržištu”. Istina je da smo potpisali ugovor u kome se nalazi klauzula da je kamata promenljiva i vezana za kretanja na međunarodnom tržištu novca, ali nismo se nadali da će te promene biti ovako česte – požalila se ona.

Svetozar Šijačić, član Izvršnog odbora Rajfajzen banke, zadužen za poslovanje sa stanovništvom, istakao je da je njihov potez samo reakcija na veliku međunarodnu finansijsku krizu, koja je dovela do povećanja međubankarskih kamatnih stopa.

– Šestomesečni euribor od početka novembra 2007. godine, kada je Rajfajzen banka prethodni put usklađivala kamatne stope na stambene kredite, do jula 2008, kada je doneta odluka o poslednjem povećanju, skočio je sa 4,62 na 5,15 odsto. Kako te kamatne stope predstavljaju osnov za zaduživanje domaćih banaka u inostranstvu, jasno je da su domaćim bankama povećani troškovi finansiranja – istakao je Šijačić.

Prema njegovom objašnjenju, dodatnom povećanju troškova zaduženja u inostranstvu doprinelo je i pogoršanje kreditnog rejtinga naše zemlje, zbog političke i ekonomske nestabilnosti. Banka je, napominje Šijačić, samo deo ovako povećanih troškova prenela, u skladu sa ugovorima, na klijente.

Pitali smo predstavnike stranih banaka da li i u zemljama iz kojih dolaze svojim klijentima Austrijancima, Francuzima ili Italijanima nude kredite u kojima se nalaze klauzule sa promenljivom kamatnom stopom. Bankari objašnjavaju da se i u tamošnjim bankama nude ovakvi zajmovi, ali ipak priznaju da strani klijenti bar imaju mogućnost izbora. Tako, prilikom zaduživanja, građani svuda u svetu mogu da odluče da li će pozajmica biti sa fiksnom, ali višom kamatom ili sa varijabilnom, ali znatno nižom.

Sosijete ženeral banka je jedna od retkih finansijskih ustanova koje i klijentima iz Srbije nude ugovore po evropskom kroju. Prema rečima Tatjane Milijančević, zadužene za odnose sa javnošću, to mušterijama garantuje istu kamatu i ratu sve vreme otplate kredita, bez obzira na rast cena na malo, poslovnu politiku kuće ili kretanje euribora.

– Klijenti koji se odluče za ovakav kredit mogu biti sigurni da će iznos poslednje rate njihovog zajma biti isti kao i u prvom mesecu.

Kada je reč o stambenim kreditima sa promenljivom kamatom, stopa se jednom mesečno usklađuje sa vrednošću šestomesečnog euribora. Rast kamata na međubankarskom tržištu novca se proteklih meseci odrazio na rate onih građana koji su izabrali kredit sa promenljivom kamatom – kaže naša sagovornica.

Na gotovinske i potrošačke kredite koji su vezani za evro, u Sosijete ženeral banci obračunava se fiksna kamata. Kamatna stopa ostaje ista tokom celog perioda otplate.
Bez obzira na kretanje kamata na međubankarskom deviznom tržištu, nisu sve banke posegle za neprijatnim merama. Tako Tanja Nedeljković, pomoćnik direktora sektora za poslove sa stanovništvom u Komercijalnoj banci, ističe da kamate na stambene i potrošačke kredite u proteklom periodu nisu rasle.

– Čak i ako dođe do nekih izmena, one će važiti samo za nove klijente i sigurno neće uticati na poskupljenje već odobrenih kredita. Kamatne stope na stambene kredite u našoj banci ne zavise od kretanja euribora ili libora, kao referentnih kamatnih stopa po kojima se banke zadužuju na međunarodnom tržištu novca, već isključivo od kretanja prosečnih kamatnih stopa, koje za ovu vrstu posla na teritoriji naše zemlje obračunavaju renomirane i referentne banke – kazala je Nedeljkovićeva i dodala da nikada nisu retroaktivno povećavali troškove za bilo koju vrstu kredita.

Jedina promena kamata za stambene kredite, od 2006, kada je banka počela sa odobravanjem ove vrste zajmova, bila je u junu ove godine, kada su povećane kamatne stope na stambene kredite indeksirane u „švajcarcima“, i to isključivo za novoodobrene pozajmice.

Ni u Banci Inteza kamate na stambene kredite nisu povećane, dok je kod Unikredit banke ta vrsta kredita poslednji put poskupela u avgustu.