Stazama Radovana za sedam evra

Mesecima unapred rasprodata tura za strane turiste, tokom koje se degustira omiljena hrana i piće haškog optuženika, ide trasom autobusa 73, obuhvata obilazak stana Dragan Dabića i zgrade Specijalnog suda

Turom „Pop art Radovan”, koja je posvećena lažnom identitetu Radovana Karadžića, do sada je prošlo više od 150 turista iz inostranstva koji su željni da vide mesta na kojima se skrivao jedan od najtraženijih haških optuženika koji je pod okriljem lažnog identiteta dr Dragana Dabića nekoliko godina živeo u srpskoj prestonici.

Razgledanje počinje od Trga Republike u Beogradu, na kome su se proteklog meseca održavale demonstracije protiv hapšenja Karadžića, potom se ide do Ulice Jurija Gagarina 267, u kojoj je živeo Radovan Karadžić, a potom i do restorana gde može da se proba vino u kome je Karadžić godinama uživao, kao i da se razgledaju gusle na kojima je on svirao. Nakon obilaska pekare, u kojoj je Karadžić kupovao pitu krompirušu, turisti odlaze u Zemun u palačinkarnicu u kojoj mogu da probaju „palačinku Radovan Karadžić” koja je punjena nutelom ili eurokremom, indijskim orahom i brusnicom i staje 150 dinara. Ona je, naravno, izdvojena iz menija i istaknuta kao specijalna ponuda. Siti i napojeni turisti dalje se voze trasom autobusa 73 i zaustavljaju na autobuskoj stanici na kojoj je uhapšen najtraženiji haški optuženik, a tura se završava posetom Specijalnom sudu, poslednjoj srpskoj „adresi” Radovana Karadžića.

Tanja Bogdanov, direktor i vlasnik turističke agencije „Vekol” koja je osmislila ovaj obilazak, kaže da je tura „Pop art Radovan” nastala zahvaljujući interesovanju stranih turista.

– Činjenica je da je Srbija poslednjih deset godina najpoznatija po – ratnim zločincima i političkim diktatorima. Zbog toga postoji veliko interesovanje turista za kuće u kojima su živeli Slobodan Milošević, Tito, Arkan i Radovan Karadžić. Kuća Željka Ražnatovića posebno je zanimljiva turistima iz Slovenije gde je Ceca Ražnatović odavno postala folk ikona, tako da mnogi turisti insistiraju da vide kuću u kojoj živi Arkanova udovica i da usput posete i – Marakanu – kaže Tanja Bogdanov.

Ona dodaje da strani turisti pokazuju posebno interesovanje za objekte razrušene u bombardovanju NATO-a – naročito Kinezi „koji bombardovanje kineske ambasade smatraju napadom na svoju zemlju” i insistiraju na detaljima ratnog proleća 1999. godine.

O velikom interesovanju stranih turista za turu „Pop art Radovan” dovoljno govori podatak da generalni menadžer televizijskog kanala „Nacionalna geografija” Dijego Bunjel trenutno u Srbiji snima reportažu o ovoj turi, a Tanja Bogdanov kaže da je ova tura, koja staje između pet i sedam evra u dinarskoj protivvrednosti, rasprodata mesecima unapred.

Mihajlo Tomić, predstavnik „Oskar tursa”, agencije koja organizuje dolazak stranaca u Beograd, kaže da većinu turista izuzetno zanima poseta Kući cveća i vožnja Titovim „plavim vozom”. Zbog toga „plavi voz” saobraća od pristaništa, gde se turisti ukrcavaju sa brodova kojima dolaze u Beograd, do Topčidera, a u njemu mali pioniri za turiste organizuju prigodan kulturno-umetnički program.

O velikom interesovanju za takozvani ratni turizam svedoče i vesti iz susednih zemalja – jedna turistička agencija iz Vukovara godinama organizuje turu nazvanu „Putevi branitelja”, u kojoj posetiocima pokazuju područja pogođena ratom. Tura započinje posetom rekonstruisanoj ratnoj bolnici, gde se sada nalaze lutke napravljene po uzoru na osobe koje su tokom rata tu nalazile jedino utočište, a neki od turističkih vodiča su – bivši branitelji Republike Hrvatske.

Iako se oni bogatiji „ratni turisti” uglavnom odlučuju za posetu ratištima na Bliskom istoku, priča o ratu u Bosni i Hercegovini, takođe, postala je turistička atrakcija. Zijad Jusufović, rodonačelnik krvavog turizma, kako ga nazivaju novinari i turističke kolege, na ulicama Sarajeva objašnjava turistima iz celog sveta kako su Sarajlije kopale tunel kroz kuću porodice Kolarev, koji vodi ispod aerodromske piste, ne bi li došle do vode, hrane, lekova u gradu pod opsadom. Pored posete Srebrenici, gde turisti imaju prilike da hodaju po mestu gde su ne tako davno ležala tela ubijenih muslimana, popularna je i poseta mudžahedinima. Zijad Jusufović kaže da prosečan Amerikanac „teško odoleva mogućnosti da razgovara sa mudžahedinima i da iz toga izađe ostane živ i zdrav”.