«Lajkovi» su ispali nepotrebna kupovina stejt departmenta SAD

Stejt department SAD je potrošio 630 hiljada dolara da bi kupio lajkove u socijalnoj mreži Fejsbuk, - saopštava internet-portal britanskog lista Dejli telegraf.

U toku dve godine novac je bio iskorišćen da bi se privlačili ljudi koji pritiskuju dugme «dopada mi se» na stranama servera Biroa međunarodnih informativnih programa stejt departmenta. Prema mišljenju eksperata, rezultati tog ulaganja budžetskih sredstava su ispali nezadovoljavajući.

Nije problem kupiti «lajkove». Kada se zaviri u Internet, tamo se može naći beskrajni spisak i privatnika, i firmi. Oni, koji žele da zarade, mogu da lako formiraju grupe lajkera, koji po narudžbi pritiskuju odobravajuće dugme. Zašto je to potrebno? Naprimer, radi toga da bi imresionirali prijatelje u Fejsbuku velikim brojem odobravanja za svoje fotografije ili tekstove. Treba samo platiti, te će vaš rejting za tren oka skočiti uvis. Biro međunarodnih informativnih programa stejt departmenta SAD je ozbiljna organizacija. Zato pretpostavka da je on hteo da ostavi dobar utisak kod svog rukovodstva nije prava. Verovatno je kupovina lajkova morala da podigne autoritet organizacie u očima auditorijuma koji, čita njegove pres-relize. Komentar zamenika direktora Instituta socijalno-političkih istraživanja RAN Vilena Ivanova.

- Mislim da takva nabavka stejt departmenta odražava, s jedne strane, želju da stekne neke informacije o odnosu prema spoljnoj politici SAD. S druge strane, pokušaj da se to iskoristi radi manipulisanja društvenom svešću u cilju stvaranja određenog imidža, jer je uvek potrebno da se na nešto pozove. Na šta se obično pozivaju? Na sociološka istraživanja. Tehnika je danas napredovala, zato je moguće ikoristiti i tehnička dostignuća.

Cene na tržištu lajkova su različite. Radi impresioniranja prijatelja je moguće kupiti u velikoj firmi 100 pozitivnih elektronskih ocena za 10 dolara. Kod privatnika su cene znatno niže. Stejt department je uspeo da poveća bazu pretplatnika od 100 hiljada ljudi na 2 miliona. Ako se podeli utrošeni iznos među regrutima, ispadne da je 100 lajkova koštalo više od 30 dolara. To je trostruko skuplje. Može da se pretpostavi da su ti lajkovi kvalitetniji, ali to nije tako. Prema mišljenju eksperata, većina pretplatnika su elektronski roboti, koji automatski stave ocenu. Prema računima, razmatrali su publikacije samo 2 odsto pretplatnika. Sistem lapjkova je nekada bio dobra ideja, ali je u poslednje vreme poverenje prema njemu nestalo, - ističe ekspert za informativne tehnologije Mihail Zonenašvili.

- Nažalost, zbog toga, što su lajkove počeli da kupuju, njihova realna cena je izgubila vrednost. To je priča o zmiji, koja jede sama sebe. 630 hiljada za lajkove je ozbiljan iznos. Što se tiče efikasnosti, to je ili dežurni trošak budžeta, ili glupost.

Saopštenje o nepotrebnom trošku budžetskih sredstava u samim SAD-ama izazvalo je negodovanje. U razgovoru novinara Rika Janga s Nikom Gilespijem – glavnim urednikom Reason.som i posmatračem internet-sajta Daily Beast, održanom u vašingtonskom birou Glasa Rusije, on je između ostalog rekao:

- Ljudima su potrebne važne za njih informacije. Teško da stejt department ima specijalnu strategiju za socijalne mreže. To podseća na «potemkinova sela» onlajn. Niko nije zainteresovan da čita nadmene press-relize, koji skrivaju polovinu informacija. Stejt department je pokazao da ne shvata svoj auditorijum ni u zemlji, ni u inostranstvu. Nije ni čudo da ništa ne zna, što se dešava u kiberprostoru.

Ipak na pozadini skandaloznih raskrinkavanja bivšeg agenta CIA Edvarda Snoudena operacija kupovanja lajkova izgleda dosta bezazljenom. U ovom slučaju teško mogu da se primete kršenja demokratskih principa ili ljudskih prava. U reklami je dopustivo korišćenje različitih tehnologija. Eksperiment nije uspeo. Međutim, postoji i nešto pozititvno. Kako kažu u Rusiji, razonodili su narod.

Mihail Aristov,