Kulinarske ekskurzije. „Zapečeno“ mleko, rjaženka i slatki sir u čokoladi

Mleko je toliko rasprostranjen i uobičajen proizvod, da je teško zamisliti čime ono može da začudi. Ipak ruski mlečni kombinati nude origninalne tradicionalne proizvode.

Na primer, na tezgama ruskih prodavnica mogu da se nađu boce sa Možajskim mlekom, čiji ukus podseća na detinjstvo već nekoliko generacija u Rusiji. Istorija ovog mlečnog proizvoda potiče iz 1963. godine, kada se u malom podmoskovskom gradu Možajsku pojavila fabrika za proizvodnju sterilisanog mleka. Danas je ona istovremeno najstarija i najsavremenija fabrika u Moskovskoj oblasti. Poseban ukus i veliki rok trajanja osigurava specijalna tehnologija koja nema pramca ni na ruskom, ni na evropskom tržištu. Tehnolog mlečne i mesne industrije iz Saveznog naučno-istraživačkog instituta hladnjača Marina Bikova govori kakvo je na ukus možajsko mleko i u čemu se sastoji njegova tajna:

- Možajsko mleko ima slatkast ukus, nežnu notu oraha i slatke pavlake, kao da su ga upravo izneli iz peći. Mogli bismo da ga nazovemo poslasticom. A tajna Možajskog mleka se krije u tehnologiji njegove proizvodnje. Ono prolazi nekoliko stadijuma. U prvom se steriliše, u drugom sipa u boce. U trećem se dešava najvažnije i najzanimljivije: već u bocama mleko se smešta u specijalnu termičku komoru gde se zagreva na temperaturi od 117-118 stepeni.

Osim klasične verzije Možajskog mleka, pod tom markom se proizvode voćni kokteli i „zapečeno“ mleko.

Zapečeno mleko je već posebna priča. To je tadicionalno jelo ruske kuhinje koje se pripremalo u ruskoj peći. Zanimljivo je da ovakvo mleko postoji samo u Rusiji. Na drugim jezicima, tim pre neslovenskim, čak ne postoji takav naziv za način pripreme, pošto su ruske peći postojale samo u Rusiji. U stara vremena mleko su sipali u glinene posude i ostavljali da stoji preko noći u peći. Gotovi napitak je imao nežnu krem boju, na vrhu se formirao gust žut kajmak, a samo mleko je dobijalo bogat ukus i posebnu aromu. Zapečeno mleko se pije u takvom obliku ili se koristi za pripremu raznog peciva i napitka koji se zove rjaženka.

Mada rjaženka potiče iz ukrajisnke kuhinje, ovaj napitak je vrlo popularan u Rusiji. Ovaj mlečni prozvod faktički je jedna vrsta jogurta sa nežnim kremastim ukusom. Rjaženka je čuvena po lekovitim osobinama. Kao prvo, u poređenju sa mlekom, korisni elementi koje sadrži rjaženka mnogo lakše se absorbuju u organizmu. Kao drugo, časa rjaženke osigurava četvrtinu dnevne norme kalcijuma i 20% dnevne norme fosfora. kao treže, mlečna kiselina budi apetit i vrlo je korisna za crevnu floru i bubrege.

Konačno glavni adut programa su slatki sirevi sa čokoladnom glazurom. Ovu poslasticu vole ne samo Rusi, već i stranci koji su imali priliku da ih probaju. Poklonici ovog proizvoda su čak napravili virtualni muzej sira, gde može da se nađe o njemu mnogo korisnih informacija, takođe i na engleskom jeziku (https://www.curdsnack.com/ENG/ index.htm). Proizvodnja slatkih sireva je započela u SSSR 30-ih godina. Prema zamisli tvoraca, trebalo je da postanu ukusna i korisna alterantiva bombonama. Recept pripremanja sireva je vrlo jednostavan: prirodni meki sir, puter, šećer u prahu i prirodna čokoladna glazura. Osim klasičnih sireva od vanile proizvode se čokolandi i kokosovi sirevi, a takođe sirevi sa raznim punjenjima.

Malgožata Vapa, diplomac Filološkog fakulteta Jagelonskog univerziteta u Krakovu kaže da su glazirani sirevi za nju posebna poslastica. Ona je objasnila zašto:

- Sirevi zauzimaju prvo mesto kada tražim da mi iz Rusije donesu poslastice. Snežno-beli, tope se u ustima, preliveni čokoladnom glazurom, voćni ili sa slatkim punjenjem – svaka vrsta ima nezaboravan ukus. To je idealni laki desert za svako godišnje doba.

Ksenija Krivošejeva,