Politička kriza u Portugaliji udara po finansijama

Politička kriza u Portugaliji predstavlja opasnost po njen finansijski sistem. Ovo je izjavio šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozu. Njegove reči potvrđuju podaci s tržišta: portugalske banke su u sredu postale lideri pada. A rentabilnost desetogodišnjih državnih obligacija Portugala je prvi put za pola godine premašila pokazatelj od 8%.

Tržište je negativno reagovalo na vesti o ostavkama ministara finansija i inostranih poslova Portugala. Zbog maglovite budućnosti Portugala, njegove hartije predstavljaju još veći rizik, što je izazvalo porast rentabilnosti desetogodišnjih obligacija. Glavni indeks Lisabonske berze PSI-20 pao je za skoro 7%, što predstavlja najveći pad od oktobra 2008. godine. Kako ističe načelnik odelenja za analitiku grupe kompanija „Foreks Klub“ Andrej Dirgin:

- Svaka politička nestabilnost može – zajedno s drugim negativnim faktorima – da pojača prodaju na evropskom tržištu fondova. Prirodno je da su investitori sad oprezni. Svaki faktor nestabilnosti može dovesti do povlačenja investitora, pre svega iz portugalske aktive visokog rizika. Radi se o tržištu akcija. Sve govori o tome da je Portugaliji sve teže da privuče sredstva. Situacija se ovde neće menjati u skorije vreme.

Teškoće u zemlji su počele pre zvanične ostavke ministara. Nepopularne mere budžetske ekonomije izazvale su mnogo pitanja kod stanovništva. Stalni pritisak prvi nije izdržao ministar finansija zemlje Viktor Gaspar koji je podržavao strogi program štednje kako bi Lisabon ispunio obaveze prema međunarodnim poveriocima. Prilikom odlaska je izjavio da vlada nije u stanju da obezbedi sprovođenje ovih mera. Podržao ga je ministar inostranih poslova Paulu Portaš. Lider konzervativne Narodne partije koja obezbeđuje stabilnost u portugalskom parlamentu takođe je napustio svoju dužnost. Upravo u raskolu parlamenta se krije glavna opasnost političke krize u Lisabonu. Međutim, scenario prevremenih izbora je malo verovatan, previše je učinjeno kako bi se sve reforme ostavile na pola puta, smatra glavni ekonomista za Rusiju i ZND Bank of America Merrill Lynch Vladimir Osakovski.

- Sve strane koje su uvučene u krizu na ovaj ili onaj način su zainteresovane da ne dozvole eskalaciju ove krize u političku krizu velikih razmera, nove izbore i tako dalje. Najverovatnije je da će biti postignuto neko kompromisno rešenje. Verovatno neće biti prevremenih izbora.

Šef vlade Pedru Pasuš Kueljo je već izjavio da ne namerava da ode, bez obzira na zahteve opozicije da se organizuju prevremeni izbori. Portugal se pridržava preporuka svojih poverilaca strože od svih ostalih evropskih zemalja koje su zamolile za pomoć. Lisabon je uspeo čak da postigne izvestan uspeh, konstatuju u ECB. Međutim, zasad finansijski pokazatelji Portugala nisu baš najbolji. Prošle godine BDP je pao preko 3 procenta, ove godine će se domaći bruto prihod smanjiti za još dva-tri procenta. Neznatan ekonomski boljitak u Portugalu po optimističkom scenariju MMF može početi tek sledeće godine. A zasad se povećava samo nivo nezaposlenosti – od 15 do 17 procenata i državni dug, koji će sledeće godine iznositi već 123 procenta BDP. Sve govori o tome da se ne vidi rezultat od pomoći poverilaca, uveren je Andrej Dirgin.

- Nažalost, paket prvorazrednih mera, usmerenih na pomoć ekonomiji Grčke i Portugala se već sad smatra prilično neuspešnim. Zato se može govoriti o tome da će biti potrebne druge, radikalnije mere. Pre svega, biće reči o dokapitalizaciji portugalskog finansijskog sektora. O restukturizaciji portugalskog duga se više ne govori, zato što je sve već odavno urađeno.

Analitičari nagađaju da li će portugalski problemi poljuljati finansijska tržišta cele evrozone. Jedni Portugaliju nazivaju „crnim labudom“ po analogiji s Grčkom. Drugi tvrde da su investitori odavno osigurali svoje rizike portugalskim hartijama. ECB otkupljuje evropske državne obligacije, uključujući portugalske hartije i sad postepeno smanjuje obim otkupa. Pitanje je da li će Evropa biti spremna da pomaže Portugalu. Pomoć može biti odbijena zbog glavnog poverioca Evrope – Nemačke. Uoči izbora za bundestag Angela Merkel ima dobre izglede za pobedu. Ako podrži Portugaliju rizikuje da izgubi deo glasova Nemaca. Ipak, birajući između Grčke koja ne teži ka štednji i Portugalije koja je stegla sve kaiševe, EU će prilikom pružanja pomoći dati prednost onome ko više sluša njene savete.

Tatjana Golovanova,