Estoniju tresu cene struje

Neslanu šalu pripredilo je stanovnicima baltičkih republika slobodno evropsko tržište električne energije. Vlasti Estonije razmatraju uzroke naglog skoka cena, koje je bilo fiksirano u republici krajem juna.

Cene struje u Estoniji određuju se odnosm ponude i potražnje na energetskoj berzi severnih zemalja Evrope NordPoolSpot. Na Baltiku smatraju je garntom energetske nezavisnosti u odnosu na Rusiju. Ali prošle nedelje bio je fiskiran apsolutni rekord cena – megavat-sat je dostizao na berzi i dvesta evra. 26. juna skoro 104 evra ili otprilike tri puta više u odnosu na prosečne majske cene. Takva dinamika je u republici izazvala veliki odjek – razloge je rešilo da razmotri ministarstvo ekonomije zemlje. Između ostalog oštre izjave su se čule na račun suseda – Litvanije i Letonije, koje su u sistem jedinstvenog tržišta stupile nedavno, a svoje kapacitete berzi još nisu ponudile. Sama Estonija je postala deo slobodnog energetskog tržišta od početka godine. U praksi to znači da su nacionalni prodavci izašli van estonskih granica i počeli da daju električnu energiju stranim zemljama. A potrošači su dobili mogućnost da odaberu od koga od oko deset prodavaca da kupuju struju i po kojoj tarifi – fiksiranoj ili berzanskoj. Ali ujedno kupci su postali u većoj meri podložni tržišnim rizicima.

Na berzi takođe ukazuju da su cene skočile zbog čitavog niza faktora, između ostalog sezonskih, kao što je niski nivo vode u rekama na kojima su hidrocentrale, ili remontni radovi na centralama. Jednostavno se tako podudarilo da su se svi ti faktori pojavili upravo sada. Govori rukovodilac odeljenja za prodaju Nord Pool Spot Hando Suter.

- Cijena na slobodnom tržištu se reguliše odnosom ponude i potražnje i zaista u izvesnom trenutku zbog niskog nivoa ponude cena je skočila na 200 evra za megavat-sat. To je vezano sa deficitom struje u Letoniji i Litvaniji, sa remontnim radovima na estonskim centralama i nedovoljnim kapacitetom kabla Estlink-1 koji spaja zemlje Baltika i Skandinavije.

Ali očigledno je da slična objašnjenja ne odgovaraju estonskim vlastima. One na primer žele da utvrde da li se dovoljno čini kako bi se isključila mogućnost manipulacija cenama na berzi. U međuvremenu nezavisni eksperti ukazuju na nesavršenost sistema u celini. Govori rektor estonskog Ekonomskog instituta i upravljanja Hanon Barabaner.

- Kod nas je formirano tržište na kojem se koordinišu dejstva prodavaca, ali nikako nisu zastupljeni interesi kupaca. Potrebni su ekspertski zaključci. Imao sam prilike da jednom u Americi vidim kako se cena struje određivala u nekim državama. Tamo su obavezno bili prisutni predstavnici potrošača. A sada potrošačka strana praktično nikako nije zastupljena.

Dok eksperti očekuju pad cena, kako se nivo vode u rekama penje, tako će se ponovo puštati baltičke centrale zaustavljene zbog remonta. Takođe je planirano puštanje u rad energetskog kabla Estlink-2 iz Finske u Estoniju. Skeptici već tvrde da je republika jednostavno požurila da izađe na slobodno tržište da bi osigurala cenovnu stabilnost, ona jednostavno ima nedovoljno tehničkih mogućnosti. U svakom slučaju potrošači moraju da plaćaju za političke odluke – od početka godine cene struje u Estoniji su skočile više od 20%.

Leonid Grujanov,