Kina na raskrsnici: radi borbe s krizom moraće da se žrtvuje ekonomski rast

Kriza može da dođe s Istoka. U Kini su prisutni isti simptomi, koji su bili u SAD-u i Evropi uoči finansijskih kriza, saopštavaju zapadni mediji. U skladu sa podacima rejtinške agencije Fitch, bankarski sistem Kine ugrožava kriza, povezana s deficitom likvidnosti, povećavanjem "sivog" kreditovanja i "loših" kredita. 

Problemi postoje, priznaju eksperti, ali i Peking ima mnogo širi komplet antikriznih instrumenata, nego razvijene ekonomije. Kinu nazivaju jednom od lokomotiva svetskog ekonomskog rasta. Ako se kineskoj ekonomiji nešto desi, ona će igrati ulogu obarača za početak novog rafala globalne krize. Međutim, ima više povoda za uznemirenost. Nedavno je paniku na valutnim tržištima izazvala kineska Centralna banka. Ona je odbila da obezbedi priliv novca na tržište. Finansijski koncerni su pokušali da dobiju kredite u drugim bankama, to nije uspelo: kamate za kratkoročne zajmove su skočile na 25%. Komentar eksperta Instituta savremenog razvoja Nikite Maslenikova:

- Situacija u kineskom finansijskom segmentu je veoma složena. Poslednje dve nedelje je očito bila prisutna akutna kriza likvidnosti, što je prouzrokovalo nagli rast kreditnih kamata na međubankarskom tržištu i niza drugih kamata u drugim operacijama. I to rast je bio toliko velik da su mnogi posmatrači uporedili situaciju u bankarskom i finansijskom segmentu Kine s time, što se dešavalo 2008. godine Lehman Brothers.

Narodna banka Kine je preduzela mere. Problematičnim kompanijama bile su pružene garancije podrške. U finansijski segment je uloženo nekoliko biliona juana. Međutim, eksperti su uvereni, da je taj incident samo vrh ledenog brega. Signali uzbune iz Kine stižu davno – još 2011. godine su kineski eksperti priznavali: situacija na tržištu nekretnina zemlje je bliska onoj, koja je bila u Americi uoči krize. To nije jedini simptom. Brzi razvoj je prouzrokovao mnoštvo strukturalnih problema i u ekonomiji, i u socijalnoj sferi. Njihovo rešenje može da traje decenijama. Ekonomski rast se tokom više godina održavao ne na račun potrošnje, već novčanim prilivima, kaže ekspert Instituta Dalekog Istoka RAN Jakov Berger:

- Glavni problem je u tome, što se kineska ekonomija bazira pre svega na investicijama. Recimo, ubacili su u ekonomiju neku masu novca, recimo, 4 biliona juana – uspelo je zadržati tempo rasta na dosta visokom nivou. Međutim, to vodi čitavom nizu neprijatnih posledica. Jedna od njih je nastanak velikog broa suvišnih proizvodnih kapacitetma.

Ta je «bolest» obuhvatila građevinski segment, metalurgiju i prodrla u grane visokih tehnologija. Korišćenje kreditnih sredstava za investicije u industriju «napumpalo» je kreditni mehur. Međutim, ni to nije najstrašnije. Glavni kineski resurs – jeftina radna snaga – više ne donosi pređašnje dividende. Prihodi Kineza rastu, te susedi po regionu – Indonezija, Bangladeš, Vijetnam – već predlažu zapadnim korporacijama jeftiniju radnu snagu. Od početka krize kompanije iz Kine su se suočile s problemima realizacije proizvoda. Njihovi glavni potrošači su – Evropa i SAD. Međutim, u Starom Svetu jekriza, dok je Novi Svet proglasio kurs na reindustrijalizaciju i borbu protiv uvoza. Dakle, Kina od proizvodnog pogona Amerike može da se pretvori u konkurenta, kojem ništa ne opraštaju. Peking je pokušao da poveća unutrašnju potražnju, ali za sada ne baš mnogo uspešno. Pored toga, kako ističu eksperti, prelaz od investicija potrošnji neizbežno će voditi smanjenju tempa rasta.

Strukturalni problemi u Kini postoje, ali ima i antikrizni arsenal, koji je mnogo jači, nego u ekonomski razvijenim zemljama, smatra šef odelenja Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa Sergej Afoncev:

- Da, postoji preterano zagrevanje kineske ekonomije, postoje mehuri, i ne samo na tržištu nekretnina. Pri tome su svi svesni da se sistem odlučivanja u oblasti ekonomske politike Kine kardinalno razlikuje od toga, šta vidimo u Evropi i Americi. Kineska vlada raspolaže većim brojem instrumenata radi toga, da bi mehuri splaznuli ili ih održavati u naduvenom stanju u toku izvesnog vremena.

Eksperti su uvereni, da problemi u kineskoj ekonomiji ne moraju da obavezno vode kolapsu. Sve do sada Peking uspeva da ne samo onemogući krizu, već i održava visoki tempo ekonomskog rasta. Ipak analitičari smatraju da će kineske vlasti biti primorane da sprovode bolne strukturalne reforme. Između ostalog, da smanje udeo uvoza i razvijaju unutrašnju potražnju. To će omogućiti da se kriza mimoiđe, ali o visokom tempu rasta 8-10% godišnje mora da se zaboravi.

Vlad Grinkevič,