Rusija potrebnija Zapadu nego on njoj

Specijalno za „Politiku”
 Bašar Asad i Dmitrij Medvedev, predsednici Sirije i Rusije, nisu se dogovorili da Rusija proda raketne komplekse „iskander” Siriji, kako su to javili neki mediji, ali je i sama činjenica da je Asad posetio Rusiju u trenutku velike krize odnosa sa Zapadom izazvala veliku nervozu pre svega u Americi, ali i u Izraelu koji se uplašio da će postati „nova Gruzija” i već danas uspeo da ugovori posetu Olmerta Medvedevu za početak septembra.

„Mi razumemo suštinu ruskog stava. Smatramo da je to reakcija na provokaciju od strane Gruzije”, rekao je, prema izveštaju TV kanala „Raša tudej”, Asad Medvedevu, ponudivši mu da postavi ruske rakete na sirijskoj teritoriji. On je objasnio da će to biti dostojan odgovor na postavljanje objekata PRO Sjedinjenih Država na teritoriji Poljske i Češke.

Predsednici Rusije i Sirije razgovarali su iza zatvorenih rata i nije bilo čak ni uobičajene konferencije za novinare posle tog razgovora. O sadržaju razgovora javnost je saznala iz intervjua ministra inostranih poslova Lavrova, koji je na pitanje da li će Rusija prodati „iskander” Siriji, odgovorio diplomatski:

 „Spremni smo da razmotrimo zahtev sirijske strane o kupovini novih obrazaca oružja. Mi ćemo isporučivati Siriji oružje koje ima odbrambeni karakter i ne narušava ravnotežu snaga u regionu.”

Kompleksi „iskander” ne spadaju u odbrambeno oružje i Sirija je u mnogo navrata pokušavala da ih kupi od Rusije. Najaktivnija faza prodaje odvijala se 2005. nekako pred posetu Vladimira Putina Izraelu. Došavši u Jerusalim, tadašnji ruski predsednik je izjavio da je lično zabranio prodaju. Prilikom ove posete, bar koliko je javnosti poznato, nije bilo otvorenog razgovora na tu temu, ali je ona naprosto „visila u vazduhu”.

Moskva je tradicionalni partner Damaska u vojnotehničkoj sferi – 90 odsto oružja i vojne tehnike koje ima sirijska armija kupljeno je u Rusiji, a praktično sav komandni kadar završio je ruske vojne škole.

Ipak, čak i kad bi postojala dobra volja da im se proda „iskander”, to bi, tvrde vojni stručnjaci, bilo nemoguće. Prema planovima ruskog ministarstva odbrane, najpre ruska armija treba da dobije nekoliko brigada kompleksa „iskander” (brigadu čini 27 lansirnih rampi i 100 raketa). Sve dok to ne bude urađeno, ne može biti reči ni o kakvom izvozu.

Glasine o postavljanju baze u sirijskom Tartusu Lavrov je prokomentarisao neodređeno:

„Mi smo spremni da iskoristimo luke prijateljskih država za obezbeđivanje logistike”.

Sve u svemu, razgovor dva predsednika nije bio toliko „zastrašujući” koliko to izgleda prema izveštajima nekih medija, ali Asadova izjava da su „kavkaski i bliskoistočni problemi slični” i da konflikti koji su s mukom „zamrznuti” mogu da buknu novom snagom, ne može da ne privuče pažnju.

Vašington strepi da Moskva „može da iskoristi svoj uticaj, novac, rezerve energenata, pravo veta u Savetu bezbednosti OUN i, razume se, svoju industriju oružja, za podrivanje interesa SAD po celom svetu”, piše danas „Njujork tajms”.

Činjenica je da je Moskva, tokom poslednjih godina, paralelno sa uspostavljanjem dobrih bilateralnih odnosa sa zapadnim zemljama, veoma vodila računa i o odnosima sa „ostatkom sveta”. Ona danas odlično sarađuje sa Kinom, Indijom, sa muslimanskim zemljama, bila je, a i sad je, gotovo jedina prepreka američkom bombardovanju Irana, a zemlje Zajednice Nezavisnih Država vezane su za nju čvrstim vezama – što zbog jeftinijih energenata, što zbog trgovine. Sav svoj višak proizvodnje, ako ga ima, one teško mogu da izvezu na Zapad, pa im je jedino tržište Rusija. Čak i Sakašvili, ljubimac Zapada, kad je Rusija prestala da kupuje od Gruzije vino, nije uspeo da ubedi ni Evropu ni Ameriku da umesto francuskog vina kupuju gruzijsko. Nije pomogla ni činjenica da su ga, za velike pare, reklamirale najpoznatije svetske zvezde.

Ruski politički analitičari odavno govore da je Rusija potrebnija Zapadu nego on njoj. Zato su strepnje nekih američkih analitičara da kvarenje odnosa sa Rusijom može da nanese veću štetu Zapadu nego Rusiji – sasvim opravdane. U pravu je ovaj listkad kaže da je rusko učešće u borbi sa terorizmom u Avganistanu i za neširenje atomskog naoružanja – dragoceno. I da bi Venecuela i Iran jedva dočekali da im se omogući kupovina ruskog oružja. Nije bilo tako davno kad su i Putin i Lavrov ponavljali da se nijedan problem u svetu ne može rešavati bez Rusije. To isto danas kaže Andžela Stent, rukovodilac programa za Rusiju na Univerzitetu u Džordžtaunu: „Iran, OUN, svi programi borbe s terorizmom i narkotrgovinom, Sirija, Venecuela, ,Hamas’, energenti...” Sva pitanja čije je rešavanje bez Rusije nemoguće, prosto se ne mogu nabrojati, piše današnji „Njujork tajms”. Nije slučajno Barak Obama, pre ovog rata, govorio da sa Rusijom treba sarađivati. A promena stava je privremena i vezana za predizbornu kampanju.

Komentator „Njujork tajmsa”se nada da će se „Moskva uzdržati od najštetnijih scenarija”, i mada veruje da mnogo zavisi od toga šta će obe strane uraditi tokom predstojećeg perioda, zaključuje da „njena (ruska) ekonomska elita ne želi da skrene s puta integracije sa ostalim svetom”. I to je tačno, ali za razliku od „ostalog sveta” gde „ekonomska elita” upravlja državom, u Rusiji je situacija nešto drugačija – tu država usmerava ekonomsku elitu.

„Politika” je već pisala o mogućim varijantama kažnjavanja Rusije – „Njujork tajms” nabraja kako sve Moskva može da nanese štetu Zapadu i zaključuje da u odnosu na „moskovski meni scenarija”, vašingtonski „izgleda jadno”.

Zahvaljujući prirodnim uslovima, Rusija je jedna od retkih zemalja koja je sama sebi dovoljna. Sve što joj je potrebno proizvodi ili može da proizvede. Ako u svetu počinje da nedostaje nafte i gasa – ona ga ima, ako je reč o vodi – ima Bajkal i brojne reke, ako je reč o hrani – ima potencijala da proizvede koliko joj je potrebno, i još da hrani Evropu, ukoliko se Evropa odrekne (što je u sferi fantastike, jer nema alternative) ruskog gasa, ona će ga prodati Kini koja zahvaljujući svom brzom razvoju može da „proguta” i više nego što Rusija može da proizvede... o vojnom potencijalu da i ne govorimo. Zato joj je danas veoma teško naneti štetu. Ali to ne znači da Rusija ne želi saradnju sa svetom. Naprotiv, njoj je veoma stalo do te saradnje. Jedini uslov je – ravnopravnost i uvažavanje njenih interesa, tvrdi ruski predsednik.