I Gruzija preozbiljan problem za Savet bezbednosti UN

Novi francuski predlog rezolucije Saveta bezbednosti UN o krizi na Kavkazu, koji su diplomati unapred proglasili za „mrtvorođenče“, naišao je na prilično mlak prijem Rusije, nezadovoljne što se u njemu, namesto celokupnog sporazuma o prekidu vatre, našao pasos kojim se potrđuje teritorijalni integritet i suverenitet Gruzije.

Tri pasosa dug nacrt rezolucije, u koji je RTS Onlajn imao uvid, sadrži samo zahtev stranama da se pridržavaju prekida vatre, momentalno povlačenje ruskih snaga na linije koje su držali pre izbijanja neprijateljstava, povratak gruzijskih snaga u redovne baze, kao i potvrdu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Gruzije.

„Postojeći predlog rezolucije mi ne možemo podržati", rekao je ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin, odbijajući da direktno odgovori na pitanje da li takav stav znači i da će Rusija iskoristiti pravo veta ukoliko francuski predlog bude stavljen na glasanje pred petnaestočlano telo svetske organizacije.

Istovremeno, Sjedinjene Američke Države i članice Evropske unije zdušno su podržale gruzijski zathev za povlačenjem ruskih snaga, navodeći da je akcija ruskih snaga uveliko premašila početne sukobe oko Južne Osetije.

Verbalni dueli iza zatvorenih vrata sale u kojoj se održavaju sednice Saveta beznednosti išli su tako daleko da su britanski i američki ambasadori Džon Sojers  i Alehandro Volf ruske snage u Gruziji nazvali „okupacionim",  rekli su za RTS Onlajn diplomati koji su prisustvovali konsultacijama.

Čurkin  se, suštinski, oštro obrušio na predlagače nove rezolucije o Gruziji, navodeći da je tekst „zbunjujući", iako je u već potpisanom sporazumu o prekidu vatre, koji je isposlovao francuski predsednik Nikola Sarkozi,  „sve jasno".

Ruski ambasador je, takođe, optužio zapad za „čudne" taktičke manevre, odgovarajući, suštiski, na zahtev američkog kolege Volfa, koji je „zatražio momentalno povlačenje ruskih snaga iz Gruzije".

„To je čudna taktika...ali, da bi se ruske snage povukle, Gruzijci prethodno treba da se vrate u baze, što se nije u potpunosti dogodilo, te da naše mirovne snage zauzmu položaje u bezbednosnoj zoni", upozorio je Čurkin, koji je Amerikance upitao da li će, sada kad postoji jasan sporazum o prekidu vatre, u Irak vratiti onih 2.000 gruzijskih vojnika, koje su dovezli nakon početka sukoba.

Prilične nedoumice izazvalo je i tumačenje rokova do kojih ruske snage treba da se povuku iz Gruzije, te su Amerikanci shvatili da Rusi treba da napuste tu državu odmah, Francuzi do 22. avgusta, dok su Rusi najavili da će pravo povlačenje početi u petak, do kada njihove mirovne snage traba da zazmu položaje u deset kilometara širokoj bezbednosnoj zoni oko Abhazije i Južne Osetije.

„Podržavamo teritorijalni integritet i suverenitet Gruzije, kao i što je više puta ponavljano u rezolucijama Saveta bezbednosti", rekao je zamenik francuskog ambasadora Žan Pjer Lakroa.

Posle rasprave ostaje nejasno da li će zapad nastaviti da insistira na francuskom tekstu rezolucije, koji je u proceduru Saveta bezbednosti i uveden usled frustracija nastalih ruskim odbijanjem da se usvoji širi dokument. U svakom slučaju, UN u naredna 24 časa neće biti poprište nikakvih dramatičnih događaja kada je u pitanju rešavanje krize u Gruziji.

Istovremeno, sledeći talas kontroverzi mogao bi izazvati i zahtev predsednika gruzijskih regiona, Abhazije i Južne Osetije da prisustvuju narednim sastancima Saveta bezbednosti, koji im, bar do sada, nije izlazio u susret.

Poslednji takav zahtev, aprila prošle godine, izazvao je oštre polemike u Njujorku pošto je Rusija optužila SAD da su odbile da izdaju vizu šefu abhazijske diplomatije Sergeju Šambi, dok je Vašington odgovorio da ambasada u Tbilisiju takav zahtev nikada nije ni primila.

„Ukoliko Amerikanci opet odbiju da izdaju vize predstavnicima Abhazije i Južne Osetije, sednicu Saveta bezbednosti možemo održati i u evropi, u Ženevi ili Parizu, recimo", rekao je Čurkin.