Piscu prete likvidacijom

Kao primere mržnje i primitivnosti u Bosni i Hercegovini ocenio je Savo Heleta, autor knjige „Nije bilo moje vreme da umrem: memoari o uništenom detinjstvu u Bosni”, reakcije na intervju koji je dao portalu www.sarajevo-x.com. Heletina knjiga, u kojoj opisuje zbivanja u Goraždu od maja 1992. do aprila 1994. godine, objavljena je proletos u Americi na engleskom jeziku. Budući da knjiga još nije prevedena na srpski, Heleta je za naš list rekao: „U knjizi sam pisao i o ljudima iz Goražda, Bošnjacima, koji su nam pomagali na razne načine i tako nas mnogo puta spasli. Knjiga takođe opisuje patnju i stradanje Goražda i svih ljudi u gradu, koji su kao i mi gladovali i bili žrtve rata, kao i moj put od mladića željnog osvete do ličnosti koja ostavlja mučnu prošlost iza sebe i danas promoviše mir”, rekao nam je Heleta, podsetivši da je Goražde bilo pod opsadom Vojske Republike Srpske i često na meti njene artiljerije. Prekretnica u životu Save Helete je nastala kada su ga roditelji ubedili da odustane od osvete – namere da ubije čoveka koji je nekoliko puta pokušao da likvidira njega i njegovu porodicu. O svemu tome on je govorio u intervjuu koji je bio prvi po čitanosti na portalu, i koji je – po negativnim komentarima – prevazišao i njegova očekivanja. „Goraždanin 2” poručio je Heleti da dođe u Goražde i obećao mu da će ga „zadaviti golim rukama” i da mu je žao što ga u ratu nije zaklao. Čitalac koji se potpisao sa „Sarajevo” kaže da je autora knjige „Nije bilo moje vreme da umrem: memoari o uništenom detinjstvu u Bosni”, ipak, „trebalo streljati”. Izvesni „Islamista” je napisao: „Ako bude drugo poluvreme, neće živ Srbin ostati u Sarajevu.” A „Asko” preti: „E, Savo, da mi te se dočepati pa da samo pet minuta kroz moje ruke prođeš, mislim, ne bi ti više ništa trebalo na ovom svetu”... „Ja sam očekivao svakakve komentare, ali me zgražava činjenica da na svaku normalnu poruku dođe 10 primitivnih. Da li ova razmera govori o pravoj situaciji u Federaciji BiH? Kakva je budućnost BiH sa ovoliko mržnje, bolesti i zlobe? Da li je moguće živeti u zemlji u kojoj se za pisanje knjige i iznošenje ličnog mišljenja dobijaju javne pretnje smrću i gde mnogima to ne predstavlja nikakav problem. Meni lično ne pada na pamet da živim sa ovakvim ljudima koji su, izgleda, većina”, naveo je u pisanoj izjavi za naš list Savo Heleta. Prema njegovom mišljenju, oni koji su ostavili uvredljive i preteće poruke nisu ni pročitali knjigu. „Njih ne zanima knjiga. Sama činjenica da mi je ime Savo i da sam napisao knjigu o stradanju moje porodice u Goraždu za vreme rata dovoljna je da me većina nazove lažovom. Iako sam imao samo 12 godina kada je rat počeo, to ne sprečava mnoge komentatore da me danas nazivaju zločincem, krvnikom i četnikom”, razočaran je Heleta. On je završio fakultet u Americi i trenutno je postdiplomac na studijama iz oblasti konflikt menadžmenta koji trenutno radi na projektima u Sudanu u Darfuru. Savo Heleta kaže da želi da živi „normalan život i da svojim radom pomogne rešavanju konflikata u svetu”. Kao jednu od glavnih stvari koju je naučio u ratu ističe „da se ljudi ne mogu deliti po religijama, etničkim pripadnostima, boji kože ili nečemu drugom, već samo na dobre, loše i one koji bi da ostanu po strani, koje ništa ne zanima”.