Internet izaziva ludilo

Socijalne mreže pretvaraju nas u zombije, koji i danju i noću tragaju za sintetičkim pothranjivanjem uma i srca i time ih nikako ne mogu zasititi. Naučnici ne dramatizuju situaciju, ali apeluju da se skrene pažnja na ovaj zabrinjavajući problem.

Radi se o novoj tegobi. Njen naziv je „Anksiozna neuroza od socijalnih mreža“. Nastanak ovog problema izazvan je naglim razvojem Interneta. Naučnici se trenutno nisu odlučili da mu daju definiciju psihičkog poremećaja, ali nema sumnje da je to ozbiljna zavisnost. Psiholog Olga Serebrovska kaže sledeće.

- Ovo nije vrsta psihičkog poremećaja. Neko postaje zavisan, neko – ne. Ljudi inače imaju predispozicije za zavisnost: od alkohola, duvana. Postoji određeni tip ličnosti, koji se tako i naziva – „zavisan“, i lica koja pripadaju ovom tipu ipak će potpasti pod neku zavisnost. Danas to može biti i zavisnost od mreže. To je jedna od varijanti patologije ličnosti. Međutim pošto je to ogranična patologija, samo u izuzetno teškim slučajevima je neophodno lečenje u farmakološkom smislu. Kod redovnih situacija dovoljna je psihoterapija. A kao što se u većini slučajeva dešava, - čovek nije raspoložen na takvo lečenje. Razlog je u tome, što u mrežnim komunikacijama on dobija to što traži, ali na znatno lakši način.

Sa druge strane napredak se ne može zaustaviti. I socijalne mreže (u celini – Internet, kao takav) – nije baš neko najgore dostignuće. Ali kao što se tiče svih drugih dostignuća, - potrebno je naučiti se rukovanju sa njim. Pištolj i kompjuter, koji je priključen na Internet, ne ubijaju sami po sebi – sve zavisi od konkretne osobe. Evo šta kaže ekspert za nove medije Institute for State Ideologies (Velika Britanija) Anton Merkurov.

- Socijalne mreže su nova pojava, koja je dostupna zahvaljujući jedinstvenim medija-mogućnostima i širenju Interneta. Sa druge strane, to je jednostavno alat za komunikacije. Delom je komforniji nego telefon, nego pisano pismo. Sa druge strane, on uvlači. I tada je potrebno naći ravnotežu. Svaki čovek ima svoju ravnotežu. Čovečanstvo ima krajnje malo iskustva sa mrežnim životom. Nije sve do kraja jasno. U svakom slučaju to je koristan alatni sistem. A kako će se svako ponaosob njime koristiti – to je individualna stvar. Ima puno daleko lepših stvari od pisakanja i čituckanja u socijalnim mrežama, i njihovog korišćenja.

Pre nekoliko godina ni novinari, ni naučnici nisu bili spremni da poveruju, da je moguća zavisnost od interneta. Dosta njih su se jednostavno podsmejavali takvim idejama. Argumentacija je bila svedena na to, da je globalna mreža – korisna stvar, ona omogućava ostvarivanje komunikacija, pretragu i nalaženje informacije.

Upoređenje Interneta sa narkoticima i danas mnogi smatraju preteranim. A ukoliko, na primer, uzmemo današnju televiziju, u koju je zaronilo mnoštvo ljudi bez namere da isplivaju na površinu, a to je već patološka zavisnost,- zašto bi u tom slučaju izbegavali slične zaključke, kada se radi o Globalnoj mreži?

Eksperti nazivaju takve patologije nehemijskim (patologija ponašanja) zavisnostima, koje se osnivaju na prekomernoj interakciji između čoveka i mašine. Praćenje televizijskih programa – pasivna zavisnost, prekomerno igranje videoigricama – aktivna zavisnost. Internet – zavisnost, očigledno se nalazi negde između. Govori psiholog Olga Serebrovska.

- Mislim, da ljudi u virtuelnom svetu traže sve to, što ne mogu da nađu u realnom. Razloga ima puno: bežanje od usamljenosti, popuna slobodnog vremena, u svakom slučaju stvaranje iluzije da si potreban. Druga je stvar, što je opštenje u mreži jednostavnije. Ono je manje zahtevno prema pojedincu. U realnom svetu, za opštenje treba se pobrinuti o svom izgledu, biti nasmejan, treba biti u skladu sa drugim standardima, potrebno je više poštenja. Jer u direktnim kontaktima lakše se uočava neiskrenost. Veću ulogu igra izraz lica i ton razgovora.

Pionir istraživanja u oblasti psihologije Interneta, jedan od najeminentnijih američkih stručnjaka u ovoj oblasti, posebno u problematici internet-zavisnosti Džon Suler konstatuje činjenicu, da je za neke ljude zaista karakteristična patološka vezanost za kompjuter i kiberprostor. Prema njegovom mišljenju, sada se vodi izuzetno važna polemika: da li mi sada posmatramo novi tip psihičkog oboljenja, ili se samo radi o modifikaciji nečeg starog?

Profesor psihologije Pitsburgš Kog univerziteta u Bredfordu, autor knjige „Caught in the Net“ („Uhvaćeni u mreži“), doktor Kimberli Jang naglašava, da od psihijatara stiže sve više podataka o porastu broja pacijenata, čije su osnovne tegobe vezane sa uticajem Interneta. Doktor iznosi zaključak, da se pitanja podrške i razvoja internet-tehnologija, koja su ranije razmatrana samo u kontekstu utilitarnog korišćenja, moraju razmatrati u kontekstu mentalnog zdravlja stanovništva.

Neophodno je razraditi preventivne programe, centre obnavljanja i grupe podrške. „Nove oblasti istraživanja moraju uključivati razvoj standardnih dijagnostičkih instrumenata za definisanje kiberzavisnih ljudi i procenu njihovog stanja, da bi se u budućnosti razumela uloga veze i uticaja Interneta na druge ranije poznate zavisnosti (na primer, alkoholizam, kocka, seksualna iskompleksiranost) i psihijatrijska stanja (na primer, depresija, manijakalno-depresivni poremećaji, smanjenje stabilnosti pažnje)“.

Pitanje je – granica, iza koje nastaje mentalna bolest, smatra psiholog Olga Serebrovska.

- Granica se može odrediti samo ukoliko se izvrši procena života čoveka pre nego što je „otišao“ u socijalne mreže, i tokom „boravka“ u njima. Ukoliko uočavamo vidljive promene; ukoliko vidimo, da je komuniciranje u mrežama potpuno potisnulo druge vrste aktivnosti, tada možemo govoriti da je granica između norme i patologije pređena. Čovek prekida opštenje na tradicionalan način, prestaje da pruža pažnju ličnom razvoju, da akumuliše znanja, čita knjige. Virtuelno komuniciranje oduzima preko 50% života.

Stručnjaci izdvajaju pet osnovnih podtipova osnovne dijagnoze „Internet-zavisnost“, koji karakterišu - prema čemu je zavistan pojedinac: kiberseks, virtuelna poznanstva, onlajn berzanske operacije i kocka, opsesija surfinga, i najzad, jedan od najpopularnijih slučajeva – kompjuterske igre.

Ukoliko ste primetili kod sebe makar jedan od navedenih simptoma, vreme je da se zamislite o svom mentalnom zdravlju. Za uspešno lečenje je potrebno, da čovek shvati da je bolestan, nakon čega, u stvari, počinje lečenje. Zanimljivo je, da prema mišljenju lekara, u osnovi svih ovih patologija nalazi se komleks niže vrednosti. Tako da ima smisla da malo pročeprkate u sebi. Uostalom to nikada nije na odmet.

Poznati američki istraživač Majkl Fenišel smatra, da „zavisnost od Interneta“ sadrži više značenja. Sve zavisi od konteksta. Uzećemo primer, ukoliko neko nije u stanju da napusti mesto gde stanuje i pritom nalazi prijatelje, koristi se informacijama i u celini je aktivan, onda je za njega mogućnost učešća u socijalnim mrežama nalik na poklon sa nebesa, pozitivan odnos prema sredstvima, koji omogućavaju poboljšanje života. Takva je paradigma ponašanja – pozitivno iskustvo služi učvršćivanju konkretnih vrsta ponašanja, i prema tome nastavlja se ponašanje ove vrste, ističe Majkl Fenišel.

Njegov kolega iz Džonstaunskog univerziteta (SAD) Stiven Stern dopušta mogućnost, da je cela stvar – zbog mode. Danas je Internet postao isto toliko prodoran, kao što su za prethodne generacije bili telefon i televizija.

Tehnologija, po definiciji, dopušta mogućnost da se uradi nešto, što je nemoguće ili se izuzetno teško može uraditi bez korišćenja specijalnih tehnologija; uz to se često na to nadograđuje perspektiva da to bude urađeno na najbolji, najefikasniji način. Iako nam tehnologije omogućavaju da lakše uradimo dobre stvari i da ih „proizvedemo“ u velikoj količini, iako nam transportne tehnologije omogućavaju efikasno kretanje, a komunikacijske tehnologije – međusobno opštenje, - na svu žalost i nesreću, te iste tehnologije proširuju naše sposobnosti da preduzmemo neadekvatne i destruktivne radnje, usmerene protiv sebe ili na druge ljude.

Ne treba ipak zaboravljati, da je gotovo sve što se danas uspešno prenosi uz posredovanje Interneta, bilo potpuno dostupno daleko pre nego što je otkriven kompjuter. Sve će nam to biti pristupačno puno godina i nakon što će kompjuteri izaći iz mode.

Sergej Duz,