Petar Todorovski – IN MEMORIAM

Preminuo je istaknuti ruski režiser Petar Todorovski. On je umro u Moskvi, u 87. godini. Čovek je jedino što podleže razmtranju u umetnosti. Njegova osećanja, radosti, snovi, fantazije – to je najzanimljivije. Tako je tvrdio Petar Todorovski, koji je sam proživeo dug, težak život i uspeo da sačuva optimizam, neobičnu duševnu otvorenost i zavidni smisao za humor.

O njemu su govorili: To je fantastični koktel: filmski režiser, snimatelj, scenarista, glumac, kompozitor koji je komponovao muziku za desetak filmova, muzičar koji je odlično sivrao gitaru i harmoniku. Petar Todorovski je pravio filmove po sopstvenom scenariju, sam je komponovao za njih muziku. Snimao je o onome što je zapamtio iz svog života bogatog događajima, što je diralo njegovu dušu.

Mnogi filmovi Petra Todorovskog su očigledno sećanje na Drugi svetski rat, čiji je učesnik bio. Na frontu je komandovao vodom minobacača, bio je ranjen. Atmosferu ratnih godina preneo je vrlo tačno, mada u njegovim filmovima skoro da nema pucnjave i eksplozija. Takva je na primer filmska priča Vernost, nagrađena 1965. godine na Venecijanskom festivalu nagradom za najbolji režiserski debi. A 1983. godine na ekrane izlazi film Roman sa fronta koji je potresao ne samo ruske građane. To je dirljiva priča o ljubavi mladog vojnika i medicinske sestre, nominovana za najbolji strani film u borbi za Oskar.

Rat je režiser zauvek zapamtio. Na jednom od sastanaka sa publikom govorio je otvoreno:

- Četiri godine rata bile su život u nečovečnim uslovima. Tamo je sve bilo: ljubav, nekompetentni komandiri, tamo su bili herojski momci, tamo je bio život. Uvek kažem: možda se još nije rodio, ali pojaviće se u Rusiji talenat koji će napisati novi Rat i mir o tom ratu. Toliko priča, toliko ljudskih tragedija. A šta je to sreća? Sreća je kada postoji snaga, kada osećam iza leđa dobre oči, znam da imam oslonac, i bez obzira na svoje godine, radim.

Petar Todorovski je obožavao svoju ženu i uzdizao sve žene. A glumice koje su igrale u njegovim filmovima postajale su zvezde. On je otkrio blistavu Jelenu Jakovljevu, poverivši joj uloguu filmu Interdevočka. Ovaj film o prostitukama izazvao je u vreme perestrojke buru u drutšvu i postao lider na bioskopskim kasama. Ukupno ga je u svetu videlo 250 miliona ljudi!

Mnogo je ličnog u filmovima Todorovskog. Autobiografski, verovatno zato tako drag bio je samom autoru film Glavnom ulicom sa orkestrom. Valentin Gaft, koji je igrao u dva filma Todorovskog sa tugom govori o smrti režisera:

- Teško mi je da zamislim da Petra Jefimoviča nema. Između ostalog on će ostati zauvek. To je poseban čovek ne samo u filmu, već i u životu. To je čovek koji je prošao rat. I nikada u životu nije lagao šta je video u radio. I po njemu se može proučavati zemlja, ljudi. Čovek koji je video u čoveku ono što je najlepše. Taj čovek voleo je druge ljude, nikada ih nije varao. Hrabar, jak, lep čovek. Petja treba da zauzme svoje mesto u istoriji filma kao umetnik i kao čovek. Moramo da gledamo njegove filmove, to su najbolji filmovi koje smo imali.

Petar Todorovski je jedan od najizrazitijih liričara ruske kinematografije. Smtrao je da u životu postoji veliki deficit dobrote, i svojim filmovima je hteo da unese malo ljubavi u ovaj svet.