Jovo Daničić: Digle se i kuke i motike na srpske vladike

„Mit je danas još jednom pobedio nad razumom i verom... Taj omamljujući duh fiktivne transcedencije kojom se hrane mitomani nije ništa drugo do nevidljivi balon sapunice pomoću koje se stvarnost po oprobanom patološkom receptu zamagljuje i kompenzuje.“ – piše Nikola Knežević u svom najnovijem tekstu a povodom nastupa episkopa SPC na proteklom sada već po njima dvojici čuvenom mitingu.

Nikola Knežević VIP bloger B92 inače javnosti se predstavlja kao predsednik Centra za Istraživanje Religije, Politike i Društva. Po njemu dakle desila se „profanizacija svetog“, zatim „mitološka percepcija stvarnosti“ i „politizacija religije par ekselans“ u kako navodi pod navodnicima „sekularnom“ društvu. Jasno je kakvu percepciju zagovara Knežević. Episkopi SPC po njemu su oni retrogradni elementi koji zagovaraju mitomaniju, ugrožavaju sekularno društvo i politizuju religiju. O svemu iznetom od strane Kneževića možda bi se i imalo smisla diskutovati kada bi sam Knežević otvoreno i iskreno naveo da on kritikuje SPC episkope ne kao nekakav nezavisan i objektivan „istraživač“ već kao čovek koji je sveštenik jedne protestantske crkve u Srbiji.

O kakvoj objektivnosti tu dakle može biti reči?

Ovo je zapravo kritika pripadnika Reformatorske crkve i njenog sveštenika na račun episkopa SPC, koji iako je Srbin rodom ne baštini (niti to može sve i da hoće) kosovskozavetnu tradiciju. I pošteno bi bilo s njegove strane da se potpisao kao reformatorski sveštenik, te kao takav uputio kritike SPC episkopima. Međutim kako bi onda postigao željenu „objektivnost“ predsednika CIRPD-a... (1) Sličnu percepciju anacionalno i beztradicionalnog Hrišćanstva ima i Vesna Pešić, koju ne moramo posebno predstavljati čitaocima, iako ne znamo da i ona nije možda pripadnik nekog verskog pokreta ili je prošla nekakve inicijacije društva. Po njoj, dvojica episkopa Srpske Crkve uopšte i nisu Hrišćani, ne, oni su po Pešićkinoj eklisiologiji pagani i nasilnici. Takođe i njoj smeta što Srbija kako kaže „nije sekularna država“, ili barem ne u meri kakvoj je bila za vreme diktature proleterijata i njoj milog druga Tita. Jer „Briselski sporazum je dosta veliki preokret za Srbiju, to povlačenje južne granice, faktičko priznaje da Kosovo postoji i želja da se taj teg već jednom skine. I nema modernizacije naše zemlje ako smo džamarahirija.“, kaže Vesna Pešić. (2) Dakle po njoj smo džamahirija ako se dvojica vladika suprotstave secesiji Kosova i Metohije. „Balast“ Kosova je neophodno skinuti, ali tu su "zli popovi SPC" koji uspostavljaju džamahiriju tako što ne dozvoljavaju da se taj „balast“ skine - to je otprilike u kratkim crtama stav drugosrbijanaca po pitanju proteklih dešavanja odnosa prema Kosovu i SPC. Međutim zanimljivo je šta se dešava na drugoj strani barikade, navodno suprotne ideološke i političke orijentacije. Naime pojedini patriotski alternativni mediji su takođe osuli rafalnu paljbu po dvojici episkopa. Jedni s toga što su proartemijevski nastrojeni te im ovo pojavljivanje episkopa na mitingu izbija argument da optuže SPC za izdaju Kosova i nereagovanje po pitanju sporazuma, ili pak mlako reagovanje. Dok su neki drugi među njima upali u pravu zaverološku konfuziju tražeći nekakve moguće razloge i povode za navodnu sabotažu mitinga od strane episkopa. Istina je da su vladike bacile u zasenak sve ostale učesnike mitinga, jer da se nisu oni pojavili miting bi bio još samo jedan u nizu sličnih praktično marginalnih pojava u našem društvu. No, istina koju ne vide ljudi koji kritikuju vladike da su maltene svesno upropastile miting, je činjenica da njih nije bilo miting bi bio skroz promašen i propao kao i drugi koje su organizovale patriotske snage. Ovaj stav kritike vladika sa „patriotske strane“ je jasno predstavljen u tekstu Aleksandra Lazića objavljen na NSPM-u i u oštrim komentarima komentatora ispod teksta. Za Lazića su se episkopi „spustili do nivoa osobe najčešće opisivane sintagmom "visoke štikle, kratak fitilj".“ Malo iznenađuje kritika sa NSPM-a s obzirom da je i sam Vukadinović prisustvovao mitingu zajedno sa vladikama, ali iz Lazićevog teksta možemo naslutiti šta je motivisalo NSPM da potegne ovu priču koju veoma nisko završava „sa bratom im justinovcem Artemijem“. Naime na jednom mestu u tekstu Lazić piše sledeće: „verujem da su malobrojni oni koji tačno znaju šta su na protestu rekli predsednik opštine Zubin Potok Slaviša Ristić ili urednik NSPM-a Đorđe Vukadinović, ali svi imaju stav na krajnje sporednu temu da li su vladike preterale i jesu li imali prava da kažu to što rekoše.“ Eto problem je izgleda u tome što Vukadinović nije još jednom medijski „dovoljno“ eksponiran. I s treće strane moram da pomenem one koje smo nazvali "pink pravoslavce" koji su dosta slično Vesni Pešić reagovali na reči dvojice episkopa. Oni su kao anacionalni hrišćani prilično alegrični na nacionalne teme ali i na kosovsku i svetosavsku sintezu hrišćanskog i nacionalnog. Kao predstavnici „pink pravoslavlja“ njima je potpuno strana ta osnovna struja srbskog pravoslavlja – svetosavlje koje se najjasnije ovapoloćuje u kosovskom zavetu i opredeljenju Srba kroz teške mučne i mučeničke vekove naše istorije. Njima je to sve ili strano ili im je „balast“ običaja i nacionalne mitologije. Tako se oni zapravo slažu i sa Vesnom Pešić i sa protestantskim teologom kada je u pitanju Vidovdan i sve ono što on predstavlja za Srbe. O stavu onih sa vlasti je izlišno govoriti, sem da u poređenju sa prethodnima Dačićevo sujeverno reagovanje u kome je vidljivo da se uplašio „kletve vladika“ nije ni delom toliko nabijeno emocijama i anticrkvenošću. Verovatno je strah od „anateme“ koju Dačić još vuče od Miloševićevog doba prilično jak, pa je stoga i nahuškao svog ministra prosvete da traži hapšenje dvojice vladika zbog „verbalnog delikta“. No da se vratimo glavnim medijima koji kreiraju javno mnjenje. Ubedljivo najprljaviju kampanja je vodio list Blic. Tekst koji je potpisala Željka Jevtić, poznata po svom bavljenju crkvenim temama i pisanjem o problemima, sukobima i strujama koji u Crkvi postoje i nepostoje, koji su se desili ili su se desili samo u njenoj glavi. U tekstu „Amfilohije predvodi odmetnute vladike“ pokazala je svu svoju anticrkvenu sposobnost spinovanja, te su se vladike odmetnule, pa je došlo do polarizacije unutar SPC, a neke vladike su svoj javni život započele upravo devedesetih (naravno "zlih devedesetih") podrškom Karadžiću, a pri tom Amfilohije putuje po celom svetu, verovatno po njenom rezonu sasvim bez razloga i smisla, eto tako sedne mitropolit u avion i malo se voza po svetu, dok kako kaže njegovi sveštenici se otimaju za evropske parohije i tako dalje i tome slično. Ovakav tekst ne zaslužuje da se nađe ni u jednim novinama. No da se vratim na početak teksta-mit i stvarnost. Ovih dana iz Bundestaga stižu dva signala, jedan je da se Hrvatska definitivno prima po blagoslovu Nemaca u EU, dok je drugi da će Bundestag još razmilsiti o prijemu Srbije, a po svemu sudeći Srbiju primiti neće. Potom naš predsednik Nikolić izjavljuje da Srbija neće seći vene zbog Nemaca. Mitomanija evrointegracije je upravo dovela Srbiju u ovakvu poziciju da s jedne strane prihvata nezavisnost Kosova, dok s druge strane može sasvim izvesno da očekuje da u Evropsku zajednicu neće biti primljena. Ta i takva mitomanija nije ni najmanje realpolitika, ona je negacija i pragmatične i svetosavske ideje politike. Sukob Nebeske i zemaljske Srbije, najbolji lakmus papir su bila dvojica vladika, svi koji su se „spotakli“ o njih svedoče zapravo da slabo poznaju svoju tradiciju i da nerazumeju šta je to Nebeska Srbija i šta je to kosovski zavet. Jer zaista nema zemaljske bez nebeske Srbije. Nije se čuditi drugosrbijancima što im je stran kosovskozavetni princip, što se traumiraju na sam pomen nebeske Srbije, ali šta je sa tzv patriotskim blokom? Što su se oni „spotakli“ o vladike SPC? Iz istog razloga kao i drugosrbijanci, jer je i njima kao i drugosrbijancima kosovski zavet samo mit, istina mit na kome bi oni voleli da zarade političke poene i da preko njega dođu na vlast, kao što su to učinili ovi sa vlasti, pa su zahvaljujući Kosovu i došli na vlast, a sad ga se sa nepodnošljivom lakoćom odriču. Patriote od kojih su neki ateisti, ili pak sektaši ili artemijevci, ne mogu da razumeju jezik i duh crkve – njima je to provokacija koja je upropastila inače "veličanstveni miting koji bi da nije bilo vladika valjda, po njima, doveo do pada režima". E to je tek pravi mit. Vladike su zapravo spasili miting koji je bio slabo posećen i mlak po atnosferi i bez ključnih političaa koji se protive sporazumu iz Brisela. Oni su onda upali u paranoju, ili im je to alibi, da su sve to izrežirale službe da bi eto i njih velike patriote kompromitovali istupima dvojice vladika.

Tako da ispada da je malte ne CIA poslala vladike na miting da ga upropaste i osujete opoziciju. Tako su se na istom zadatku, doduše sa različitih strana našli i B92, Blic i Kurir, ali i „patriotski mediji“ kao što su NSPM i Vaseljenska. Kako se to desilo'I jednima i drugima nedostaje ta duhovna narodna vertikala, drugosrbijanci je nisu ni tražili pa im nije ni zameriti na tome. Ali srbski patrioti ne mogu se tako ni nazvati ako ne razumeju duhovnu vertikalu i ako ne razumeju šta su rekle dvojica vladika. No bez te vertikale – nadistorije nema ni horizontale – to jest opstanka u istoriji. A vertikala se nudi samo kroz Kosovo, nikako drugačije. Nije ovde u pitanju golub na grani i vrabac u ruci. Jer realno mi nemam trenutno ni goluba ni vrapca. Nego je u pitanju laž da ćemo imati goluba ako se odreknemo vrapca koji nam je otet. I pri tom prihvatimo kako je taj naš vrabac jedan mit. Treba dakle da se odreknemo svoje tradicije, svog bića, svoje zemlje, svojih svetinja, svoje Crkve, koju nam prezentuju kao retrogradne mitove i prihvatimo tuđe mitove koji se prezentuju kao realpolitika. Mit o Srebrenici, mit o ljudskim pravima, mit o Evropskoj Uniji, mit o demokratiji nasuprot Kosovskom Zavetu. Jednom rečju da prihvatimo sve one mitove od kojih nemamo nikakve koristi ili naprotiv imamo samo štetu i da ih prigrlimo čvrsto kao svoje, kao rođene i kao istinite i odreknemo se samih sebe i svoje duše tj. Kosova. To je ta „realpolitika“ a zapravo opasna evromitologija nasuprot našoj „kosovskoj mitologiji“ koja je izraz realnog vekovnog narodnog iskustva i srbskog pogleda na svet. Napomene: (1) https://www.cirelstud.org//
(2) https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=05&dd=17&nav_category=11&nav_id=714633

Piše: Jovo Daničić