Strateško partnerstvo sa Rusijom i evrointegracija – šta je važnije?

Predsednici Rusije i Srbije Vladimir Putin i Tomislav Nikolić ove nedelje će potpisati deklaraciju o strateškom partnerstvu dve države.

O mogućim ekonomskim plusevima dokumenta u intervjuu za Glas Rusije govorio je ekonomista, saradnik izdanja Makroekonomske analize i trendovi Miladin Kovačević.

- Predstojeći ugovor o strateškoj saradnji Rusije i Srbije nije ništa drugo do nastavak izgradnje između Rusije i Srbije koja već traje može se reći decenijama. Ali, u protekloj i ovoj deceniji vrlo intenzivno. Da pomenemo tu recimo ulazak ruskih investitora u naftnu industriju Srbije i to je sada uzorna kompanija u Srbiji NIS koja proizvodi sve više i izvozi u okruženje dosta naftnih derivata. Tu se pojačava izvoz Srbije i na jedan način to popravlja platni bilans Srbije. Gasni aranžman, snabdevanje gasom, a da ne govorimo o projektu izgradnje Južnog toka gde u celom polju energetike za Srbiju je to prvorazredno partnerstvo. Ali nije samo to, u novije vreme pojačava se izvoz onoga što Srbija inače može da ponudi, ponajviše u izvozu a to su to poljoprivredne robe i prehrambeni prozvodi i to zahvaljujući pre svega već prednosti u smislu preferencijalnog bescarinskog izvoza na tržište Rusije. U novije vreme otvara se prilika da srbska industrija odnosno Fijat izvozi u Rusiju, veoma značajno tržište. Fijat je za nas kompanija od najvećeg značaja i da se nastavi ulaganje ruskih investicija. Uskoro očekujem da će se pojaviti i ruska ulaganja u bankarstvu u Srbiji. Uopšte, ta strateška saradnja Rusije i Srbije je u najmanju ruku od jednakog je značaja kao i nastavak pregovora o pristupanju EU za Srbiju.

Pitanje o kupovini željezare Smederevo od strane ruskog Uralvagonzavoda do sada je otvoreno. Sudeći po izjavama zvaničnih lica Sverdlovske obalsti, gde se nalazi rusko preduzeće, interesovanje postoji, ali još nema konačne odluke. Teško je, naravno, prognozirati, da li će ovaj posao biti predmet razgovora u Sočiju, ali teorijski, koliko bi on mogao da bude zanimljiv Srbiji?

- To su bile pregovori sa Uralvagonzavodom. Trebalo je u stvari da oni preuzmu železaru, da možda taj čelik ide u Rusiju. Međutim, postoji, po mom saznanju, mogućnost da se taj čelik ovde prerađuje u vagone i onda se vagoni zapravo izvoze u Rusiju. Ali to bi značilo da se to partnerstvo gleda u širem kontekstu pa da recimo Uralvagonzavod ili možda Ruska železnica da na neki način uđu u privatizaciju Železare i fabrika vagona u Srbiji. To je bila jedna od mogućnosti. Ali, zasad se ona nije realizovala . Za sad je država pokrenula proizvodnju u Smederevu. Međutim, budžet Srbije je nažalost kritičan i dosta teško se to može budžetski savladati . U svakom slučaju bilo bi poželjno da dođe do tesne saradnje na toj liniji proizvodnje železničkih vozila i čelika.

Setimo se da proces preporoda resorne grane koji je započeo ministar odbrane Srbije Aleksandar Vučić podrazumeva ne samo moguću kupovinu ruskih MIG-ova, već i saradnju na nivou vojno-industrijskih kompleksa dve zemlje, dogovorenu još ranije u Moskvi.

- Srbija je oduvek imala tradicionalno značajnu vojnu industriju. Kragujevac, Čačak, Užice i drugi gradovi po Srbiji imaju značajne kapacitete. To je posle Drugog svetskog rata u najvećoj meri bilo oslonjeno na sovjetsku tehnologiju . U neku ruku, to je tehnološki kompatibilna industrija i značajni izvozi su bili za Srbiju. Kad bi se to obnovilo, to bi za Srbiju bilo značajnije od svega o čemu sam pričao. To bi ovde zapravo bio zamajac ukupne reindustrializaciji u Srbiji. Jer to su složene tehnologije. To su stvari koje na tržište lakše dolaze uz pomoć velikih vojnih industrija. Ali, sad to je pitanje oportuniteta i naravno nekih međunarodnih trgovinskih, a možda i političkih odnosa. U kojoj meri Rusija to želi to ne mogu trenutno da cenim ali mislim da bi vredelo sve to obnoviti.

Timur Blohin,