U NEDENJU U MOSKVI POČINJE XI „ČEHOVFEST“

18.05.2013. god.

U ndelju, 19.maja u MoKsvi počinje XI Međunarodni teatarski festival ( MTF) „Čehovfest „ na kome će do 14.jula svoja najnovija scenska ostvarenja prikazati tidesetak pozorišnih trupa iz Francuske, Švajcarske, Izraela, Nemačke, Velike Britanije, Portugala, Španije, Kanade, Tajvana, Belorusije, Rusije ...

Tri dela festivala

Program festivala sastoji se iz tri dela: svetska serija ( 1.); program moskovskih pozorišta(2) ;regionalni program „Predstave XI MTF „ A.P.Čehov „ i međunarodni projekti „Čehovfesta „ u gradovima Rusije i Rige.

Najbonja ostvrenja majstora svetskog dramskog i muzičkog teatra poslednjih godina

Osnvni programi Svetske serije ovog foruma po tradiciji će činiti najbolja ostvarenja majstora svetskog dramskog i muzičkog teatra poslednjih godina.

Na progamu XI Festivala naći će scenske realizacije režisera i koreografa kojima nije prvi put da tesno i plodotvorno sarađuju sa „Čehovfestom“

.Svoja najnovija scenska umeća predstaviće Rober Lepaž( „KARTE 1.“ VRHOVI“, Kanada) ;Metju Boarn („Uspavana lepotica .Metju Boarna „, Velika Britanija );Džejms Tjere ( „Raul „, Francuska);Viktorija Tjere –Čaplin ( „Šapat zidova“, Francuska );Jozef Nađ ( „Sho-bo-gen-zo“, Francuska);Emanuel Demarsi –Mota ( „Nosorog „, Feancuska), ; LIN Hvajmin ( „Devet pesama „, Tajvan ) . Među izvođačima će se naći takvi miljenici ruske publike kao što su Silvi Hilem ( „Iza 6000 milja „, Velika Britanija); Aurelija Tjere ( „Šapat zidova“, Francuska); Marija Pahes („Utopija“, Španija).

Na ovom festivalu će biti predstavljena i scenska ostvarenja majstora i kolektiva koji su manje poznati široj publici u Rusiji, kao što su predstave dvaju nemačkih režisera koji mnogo i uspešno rade u Evropi :Andreasa Kringerbunga i Davida Martona.Scenski prikaz Kafkinog „Procesa „ izvešće pozorište Kamernšpile iz Minhena u Kringebergovoj režiji, a predstava se prikazuje u okviru“Godine Nemačke u Rusiji „.Predstavu Davida Martona „Nbeska harmonija „ po romanu Petera Esterhazija izvešće bečki „Burgteatr“ koji nije gostovao u Rusiji duže od jedne decenije.

Nvelika pozorišna trupa „1927.“ iz Velike Britanije koja je već stekla priznanje u svojoj zemlji, u inostranstvu će predstaviti muzičko-likovni projekat „Životinje i decu privlači ulica „, kako je u afiši istaknuto „ sa potresnim vizuelnim rešenjima „.

Čudo pozorišne umetnosti stiže iz Portugala

Nacionalni teatr „ Sau Žaou „iz Portugala dolazi sa „Senkama“ režiera Rikardu Pajše, koje je kritika već nazvala „ čudom pozorišne umentosti „ .

„Kedžend Lin Dans Tietr“ iz Tajbeja ( Tajvan) upoznaće gledoce sa unikalnom umetnošću koregrafije LIN Li-Čena .

Prvi put „brilijanti modernog baleta“iz Izraela

Prvi put na programu „Čehovfesta“ biće izvedena dva baleta poznate trupe iz Izraela „Bačeva Dens Kompani“( „Deca i Dance“i „SADEH21“).Publika će moći da vidi zajednički rad jednog od najistaknutijih savremnih koreografa , Ohada Narina, i plesne trupe „Batčeve „ koje nazivaju „brilijantima modernog baleta „.

Dve predstave u koprodukciji „Čehovfesta“

Na programu su i dve predstave u čijoj pripremi je učetvovao i „Čerhovfest „: zajedno sa teatrom Vidi iz Lozane ( Švajcarska ), a u sardnji sa Soun Drama Studio i Školom –Rudra –Boažar iz Lozane kao partnerom, realizovan je projekat „Sindrom Orfeja „ po delima Majakovskog i Koktoa u režiji V. Pankova . Tu je i druga predstava „Kako vam drago „po Šekspirovom delu „San letnje noći „, koprodukcija tetara „ Škole dramske umetnosti „iz Moskve i laboratorije Dmitrija Krilova, koji je i autor ovog porjekta.

Prvi put u svetskoj seriji mlada autorka iz Belorusije Jekatarina Averkova

Prvi put u Svetskoj seriji učestovaće predstava mlade režiserke iz Belorusije Jekatarine Averkove koja je svoju presdtavu „Ofis“ uradila po drami Ingrid Lauzund.Pravo na učešćena „Čehovfesta „ je režiserka stekla kao laureat prve nagrade Međunarodnog pozorišnog foruma zemalja Saveza nezavinsih država ( SND), Baltika i Gruzije koji je održan u junu 2012. u Kišinjevu, Moldavija.

U okviru Festivala održaće se redovna Laboratorija mladih režisera SND, Baltika i Gruzije.

Predstave iz Svteske serije u regionima Rusije

Meunarodni pozorišni festival“Čehovfest“ nastavlja da prikazuje predstave iz Svetskog progarma po regionima Rusije.U taj repertoar ulaze četiri serije Svetske serije :“Šapat zidova „, „Sindrom Orfej „, “Deca Dance „, „Životinje i decu privlači ulica „, kao i međunarodni projekti u koprodukciji „Čehovfesta „ kao što su „Bura“, „Tri sestre“, „Dvanaesta noć“.Predstave će biti izvedene na Platonovom festivalu u Voronježu, U Sankt-Peterburgu, Samari, Jekatarinburgu, Novosiborsku.

Organizator regionalnog progama je Regionalni društveni fond podrške „Čehovfestu„, čiji je glavni sponzor banka BTB24.

Tri predstave iz regionalnog progarama biće prikazne u Rigi u Ruskom dramskom pozorištu koje nosi ime Mihaila Čehova .

Moskovski program festivala 2013.posvećen uspomeni na istknutog ruskog režisera Pjotra Naumoviča Fomenka, sa repertoarom majstora njegovih učenika.

Održavanje „Čehovfesta“ finnasijki su pomogli :Ministarstvo kulture Ruske Federacije (RF), Department kulture grada Moskve, uz podršku Vlada RF i Moskve.

U okviru Festivala 2103. U Malom Manježu biće priređena izložba pod nazivom „Kamen. Nogari.Hartija.Pokušaj muzeja“ posvećena Labratoriji Dmitrija Krimova .

Prvi „Čehov fest“ je održan 1992, a zatim nakon četvorogišnje pauze 1996., pa 1998., te 2001., i od tada ( skoro ) redovno svake druge godine : 2003., 2005., ( pa opet 4 godine pauze ), 2009., i onda uzastopno 2010., 2011 .

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Britanija i Francuska razmatraju slanje trupa u Ukrajinu – „Le Mond“

Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.

Nuklearni potencijal Rusije je „zastrašujući“ – Merkel

„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.

RT: Kusturica zahvaljuje RT-u što mu je otvorio oči o Americi

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj

Patrijarh Kiril odlikovao Kusturicu, a čestitao mu i Lukašenko. Festival se danas završava

Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.