BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Sve o životu fosilnih guštera

Sve o životu fosilnih guštera
14.05.2013. god.


Ruski paleontolozi su prvi put rekonstruisali način života pterosaura – fosilnih letećih guštera. Šef laboratorije Zoološkog instituta Ruske akademije nauka, profesor Aleksandar Averjanov je uspeo da rekonstruiše vratni deo kičme jedne vrste pterosaura, koji je naučnicima pomogao da uvide „navike“ fosilne životinje.

Za naučnike je prava sreća da nađu kosti pterosaura. Kosti ovih fosilnih guštera, prvih među kičmenjacima koji su počeli da lete, se nalaze jako retko. Averjanov je nedavno učestvovao u ekspediciji u Kizilkum (Uzbekistan) i našao u toj peščanoj pustinji mnogo kostiju. To su kosti Aždarhida – najkasnijih pterosaura koji su živeli pre 65-90 miliona godina.

Karakteristična osobina Aždarhida je dug vrat. Rekonstrukcija vratnog dela kičme je doprinela da se stvori jasnija slika o tome kako su oni živeli i dolazili do hrane. Oni su, najverovatnije, sporo leteli iznad površina reka, jezera i mora i tražili ribu u plićaku. Pokretljivost vrata je bila ograničena, ali su oni mogli da saviju vrat u zadnjem delu i da drže glavu i vertikalno, skoro kao i horizontalno.

Donja čeljust kasnih pterosaura je imala zavojit zglob i kesu ispod grla, kao kod pelikana. Zavojiti zglob je otvarao donji deo čeljusti i kesu. Kada pelikani otvaraju kljun obrazuje se „mreža“ za ribolov. Nešto slično su imali i Aždarhidi. Oni su lovili ribu u „mrežu“, naglo zabacivali glavu i gutali ulov.

Averjanov i njegova naučna grupa su uz pomoć kompjuterske tehnologije uspeli da rekonstruišu način života pterosaura. Naučnici su digitalizovali delove kostiju metodom lasernog 3D-skeniranja, a pomoću kompjuterskih programa su napravili trodimenzionalne modele kičme. A, onda nije bilo teško da se slože vratni delovi kičme fosilnog letećeg guštera.

Olga Sobolevska,



  • Izvor
  • Glas Rusije, foto: ru.wikipedia.org/Ghedoghedo/cc-by-sa 3.0/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »