Nervozna reakcija

Situcija oko Kosova svakim danom postaje sve nervoznija.
Dakle, pokrajinske vlasti pokušale su da ospore ovlašćenja UN na teritoriji Kosova. Pregovori započeti krajem jula između Beograda i šefa UNMIKA Lamberta Zanijera o reformi policijske, sudske i carinske strukture, — u skladu sa preporukama generalnog sekretara UN, a izazvani neželjom kosovskih Srba da se integrišu u državni sistem koji formiraju u pokrajini Albanci, — izazvali su vanredno nervoznu reakciju prištinskih vlasti. Što je i prirodno, jer je Zanijer pretpostavio da bi na Kosovu „mogao biti primenjen Hongkonški model, — jedna teritorija, dva carinska sistema“. Albansko negodovanje kulminiralo je izjavom da bi Zanijer mogao biti proglašen personom non grata u pokrajini.
A kada ih je Zanijer potsetio da će sva ova pitanja ipak on da rešava kao najviši zvaničnik u autonimiji — sve dok je na snazi rezolucija SB UN 1244 – odgovorio mu je već sam premijer Hašim Tači, koji je na stranicama „Koha ditore“ izjavio da se „kosovske vlasti rukovode svojim Ustavom, a ne nečijim tamo izjavama“ i da je „glavni šef na Kosovu — narod i predstavnici koje je on izabrao“.
Ako odbacimo iznimnu patetiku ovih izjava, ostaje neskriveni strah. Strah, zato što UN još uvek ne priznaju kosovsku državnost, zato što ovlašćenja ove organizacije još niko, pa i SAD, nije osporio, i zato što će Srbija već sasvim skoro uz podršku Generalne skupštine UN osporiti i samo proglašenje nezavisnosti dela svoje teritorije u Međunarodnom sudu pravde.
A proces priznavanja Kosova u svetu nekako šlajfuje. Čak i najnovija kampanja za njegovu aktivizaciju, koji su inicirale SAD priznavanjem kosovskih pasoša, daje sumnjive rezultate, — zemljama koje pozdravljaju pojavu nove države na karti sveta pridružili su se još Belize i Kolumbija. Za ovu prvu, koja je još 1973 postojala pod karakterističnim nazivom Britanski Honduras, jasno je sve i bez duže priče. A kada je reč o Kolumbiji, čuđenje pre izaziva zakasnela reakcija na pojavu države sa identičnim ekonomskim modelom u centru Evrope. Izgleda da su lokalni narkobaroni do sad imali preča posla. Ipak, čini mi se da je Vašington računao na širi odjek.
Na sve ovo još se naslojava i istraga OUN vezano za martovske nerede u Kosovskoj Mitrovici. Iz izveštaja, koji je najzad na insistiranje Rusije prestavljen članicama SB UN, sledi da je protiv srpskih demonstranata koji su zaposeli zgradu suda u Mirovici u znak protesta protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova „bila primenjena prekomerna sila“. Takođe se nedvosmisleno ukazuje na činjenicu da je komanda operacije ignorisala preporuke sedišta UN da ispolji susdržanost.
Članice SB, kako je to već postalo uobičajeno kada se razmatraju pitanja vezana za Kosovo, nisu postigle konsenzus oko ovog izveštaja. Podržan od stane Rusije, on je izazvao kritiku njenih zapanih oponenata, čiji je stav ovaj put iznela predstavnica Velike Britanije u UN Karen Pirs. „Mi podržavamo istragu, ali smatramo da nisu sve činjenice bile prikazane na odgovarajući način“, rekla je Pirsova nakon sednice. Po mišljenju Velike Britanije, demonstranti, protiv kojih je primenjena sila u mitrovičkom sudu 17. Marta, nisu bili mirni. Pitanje, zašto njeno mišljenje ne dele u rukovodstvu UN kad su već njihovi saradnici nastupali u ulozi žrtava „nemirnih“ Srba, ostaje je bez odgovora.
Čime je isprovociran ovaj nenajavljeni rat između UN i pristalica nezavisnosti Kosova? Pa, pre svega, činjenicom da upravo OUN, shvatajući da među članicama njenog SB ima i država poput Rusije i Kine koje se protive nasilnoj podeli Srbije, zahteva makar minimalno poštovanje međunarodnog prava i na taj način koči pobednički marš Pritine u pravcu pune državnosti. A vremena, kako kosovski Albanci, tako i aktualna administarcija SAD imaju sve manje. Prvi se plaše da će aktivnosti Srbije i Rusije na osporavanju nezavisnosti Kosova pre ili kasnije doneti neisplative za njih rezultate. Drugi da neće stići da ubroje sebi u plus bar jedan uspešno priveden kraju spoljnopolitički projekat. A u celini, i jedni i drugi shvataju da sa smenom vlasti u SAD kosovska tema može otići u zadnji plan, s obzirom na ruševine koje je Buš ostavio u Iraku, Avganistanu, pa i u američkoj ekonomiji koja manevriše između strašnog budžetskog deficita i hipotekarske krize. Rešavajući nagomilane probleme nova administracija može da pusti situaciju na Kosovu u slobodnu plovidbu. Što će i iskoristiti svi oni koji ne dele američki stav po datom pitanju.