Srbskom premijeru Dačiću žao što u Nišu nema ruske vojne baze

Predsednik vlade Srbije Ivica Dačić i Vladimir Pučkov, ministar u vladi Ruske Federacije, zadužen za civilnu zaštitu, vanredne situacije i uklanjanje posledica elemantarnih nepogoda, juče su u Nišu potpisali zaključke o radu tamošnjeg Srbsko-ruskog humanitarnog centra, a tom prilikom je srbski premijer izjavio i da taj Centar nažalost nije ruska vojna baza.

Kako je rečeno, niški Srbsko-ruski humanitarni centar počinje do kraja godine da radi punim kapacitetom, a to konkretno znači da će u njemu biti zaposleno četrdesetak stručnjaka iz Srbije i Rusije, i to će predstavljati završnu fazu u stvaranju Centra koji se bavi, kako je rekao Dačić, «spašavanjem ljudi i imovine u takozvanim vanrednim situacijama, tamo gde možemo da utičemo da posledice tih vanrednih situacija budu što manje», i još je dodao da se «u okviru saradnje s Ruskom Federacijom nastavlja i sa razminiranjem cele trase Južnog toka», pri čemu su poslovi razminiranja donacija Ruske Federacije.

Podsetimo, radi se o tome da je pre nekoliko meseci Rusija poklonila Srbiji sumu od preko 20 miliona dolara da bi se uništile bombe koje je NATO pakt bacio po celoj zemlji, a taj novac je uplaćen niškom centru, što će omogućiti nastavak procesa deminiranja, tokom kojeg su ruski i srbski demineri do sada zajedničkim naporima u poslednjih pet godina očistili 3 miliona kvadratnih metara i uništili 11.000 eksplozivnih naprava.

Sa svoje strane, ruski ministar za civilnu zaštitu i vanredne situacije ukazao je na činjenicu da su iz ovog Centra u Nišu, odmah nakon njegovog osnivanja pre godinu dana, ruske i srpske objedinjene humanitarne službe počele sa ispunjavanjem svojih zadataka, a to je bilo gašenje pažara iz ruskih aviona i helikoptera, i to ne samo na teritoriji Srbije, nego i u Bosni i Hercegovini, kao i u Grčkoj, na Svetoj Gori.

Osim toga, Vladimir Pučkov je skrenuo pažnju i na to da je Rusija poslala pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji, a trenutno se u Srbsko-ruskom centru u Nišu nalazi oko 100 tona humanitarne pomoći iz Rusije, koja će ubuduće biti još veća, kako po količini, tako i po svom sastavu. A na kraju, ruski ministar je dao svoju ocenu da Centar ima veliku budućnost u smislu vršenja humanitarnih akcija.

Kako je posle jučerašnjeg susreta izjavio premijer Dačić na zajedničkoj konferenciji za novinare, „Srbsko-ruski humanitarni centar je deo našeg globalnog projekta – strateškog partnerstva o čemu će sporazum biti uskoro potpisan“, i zaključio da „ukoliko budu ispunjene sve procedure, može se očekivati da sporazum o strateškom partnerstvu bude potpisan prilikom posete predsednika Srbije Tomislava Nikolića Rusiji 21. maja, a taj sporazum je u završnoj fazi izrade i najveći njegov deo je usaglašen“.

Inače, verovatno najzanimljivija Dačićeva izjava tokom obraćanja novinarima je bila ona u kojoj je doslovno izjavio sledeće: „Nemam snage da objašnjavam više na Zapadu da li je ovo baza ili humanitarni centar ili neka misle da je baza, ali nažalost nije.»

Naime, po logici onoga što je rekao, možda je srbski premijer nehotice priznao da Srbija nije suverena država koja sama odlučuje o takvim stvarima ili da on zapravo nije premijer. Jer ako po njegovim rečima, humanitarni centar u Nišu nažalost nije ruska vojna baza, onda se postavlja pitanje – a zašto nije, ako po sopstvenom priznanju premijer Dačić želi da ona to postane.

Međutim, bez obzira na tu pomalo neobičnu izjavu predsednika srpske vlade, Srbsko-ruski humanitarni centar u Nišu i dalje ostaje mesto odakle će i u sledećim godinama kretati akcije humanitarnog tipa, a upravo potpisani zaključci svedoče o tome.

Ratko Paić,