Galopirajuće klimatske promene menjaju izgled prirode Švajcarske

Čovečanstvo se poslednjih desetak godina suočava sa vrtoglavim klimatskim promenama čije posledice još uvek niko sa sigurnošću ne može da predvidi. Demografsku eksploziju stanovništva prati sve veća upotreba standardnih tipova goriva a to opet povećava koncentraciju C02 u vazduhu. A gotovo svaki od 7 milijardi ljudi nastoji da ima i sopstveni automobil za prevoz što, opet, dodatno povećava koncentraciju izduvnih materija u vazduhu i direktno utiče ne samo na zdravlje ljudi u megapolisima već i na nepovratno narušavanje ekosistema.

Sve ovo deluje kao “pojava sa kojom se suočava tamo neko”, daleko od nas. Međutim, tvrde eksperti Švajcarskog saveznog ureda za životnu sredinu, meteorologiju i klimatologiju (BAFU) - “ Klimatske promene na najdirektniji način počinju da utiču na sve nas. Konkretno u Švajcarskoj je 2011. godina zapamćena kao “najtoplija” od 1864. godine kada je počelo redovno merenje temperature. A poslednjih 50 godina, temperatura u Alpskoj konfederaciji povećavana je u godišnjem proseku za blizu dva stepena celizijusa . Posledice su više nego katastrofaln,e a osećaju se na promenama hidrosfere, vegetacije, kriosfere, i sa direktnim uticajem na ekonomiju i društvo. “

U studiji o “Klimatskim promenama u Švajcarskoj”, eksperti BAFU, dalje navode “ da je evidentno godišnje smanjenje ukupne mase glečera za blizu 0,5% koje prati i smanjenje površina koje su u toku godine pokrivene snegom. Direktna posledica ovoga su problemi u zimskom turizmu i veća upotreba tehnike za proizvodnju veštačkog snega kako bi se dinamika ski turizma održala. “

“Povećanje prosečne godišnje temperature uzrokuje i pojavu sve većeg broja obolelih od srčanih i disajnih problema. A sve to prate i migracije biljnih vrsta koje se “povlače u više slojeve Alpa””.

Kako bi se na postojeće klimatske promene adekvatno odgovorilo, uz već postojeće mera zaštite klime, savezni Parlament Švajcarske odlučio je da se razradi i “Strategija prilagođavanja novonastilm klimatskim uslovima”.

Jedna od mera prilagođavanja novonastalim uslovima je i plan da se do 2050.godine Cirih pretvori u prvi grad u svetu u kojem će svi automobili biti na elektropogon. Cilj je da se smanji emisija CO2 koji dolaze i iz izduvnih gasova automobila na benzin i dizel goriva.

Da bi se ovaj ambiciozni plan realizovao neophodno je kompletno prilagoditi postojeću elektromrežu Ciriha. Pored ostalog mora se na ulicama postaviti dovoljan broj “mesta za punjenje baterija automobila”, naponski deo mreže takođe mora da se podesi. Itd. “Posla je jako mnogo”, kažu stručnjaci, “i moramo brzo da radimo kako bi se na što efikasniji način odbranili od galopirajučih klimatskih promena”.

U tu svrhu, grad Cirih je u saradnji sa Elektroverkom izradio i studiju Artemis u kojoj je do detalja razrađen redosled poteza koje valja preduzeti.

I dok se Cirih prestrojava na definitivnu upotrebu električnih automobila, ski centri “naoružavaju” modernom tehnikom za pravljenje snega, dotle se širom Evrope vodi diskusija o zabrani prodaje plastičnih kesa. Kako god bilo, klima se sve više menja, temperature rastu a efekti poput nevremena u vidu tornada, postaju realnost prisutna ne samo u Americi već i širom Evrope.

Zoran Vitorović,