Rusija ostaje glavni isporučilac ugljovodonika

Narednih 30 godina se sasvim osnovano mogu smatrati „erom gasa“ na svetskom energetskom tržištu. Po mišljenju stručnjaka, Rusija u ovoj situaciji treba da se orijentiše na strategiju u nekoliko pravaca kako ne bi propustila nijednu od postojećih mogućnosti.

Čitava stvar je u takozvanoj revoluciji škriljaca, odnosno u porastu količina gasa i nafte koji se dobijaju od škriljaca. Ova tehnologija nije nova, ali zahteva angažovanje značajnih tehničkih, prirodnih i finansijskih resursa. Tek je u poslednje vreme postala isplativa zajedno s porastom cena ugljovodonika, koji se dobijaju na tradicionalan način.

Mnogi stručnjaci na ovo gledaju optimistički. Po njihovim procenama, dobijanje gasa i nafte od škriljaca na svetskom tržištu se može znatno povećati do 2040. godine. A pesimisti ne isključuju mogućnost za realizaciju scenarija „krah škriljaca“ u kojem dolazi do smanjenja dobijanja gasa i nafte od škriljaca. Osnove za sumnju mogu se naći u samoj tehnologiji. Na primer, maksimum eksploatacije se dostiže u naredne dve godine, a zatim produktivnost bušotine naglo opada i više se ne obnavlja. Dakle, za održavanje nivoa vađenja stalno treba praviti nove bušotine, napuštati ih i započinjati nove. I tako do u beskraj.

Po rečima direktora Instituta za nacionalnu energetiku Sergeja Pravosudova:

- Problem je u tome što produktivnost bušotina vrlo brzo pada. Odnosno, posle hidro eksplozije 1-2 dana vađenje gasa opada za 70-80%. Zbog toga stalno treba bušiti i minirati ogromne podzemne masive. Ovo dovodi do zemljotresa. SAD zasad pitanje rešavaju na sledeći način: vade gas od škriljca na slabo naseljenim teritorijama. Ali što veće budu razmere, tim više će biti ekoloških problema. Tlo se pretvara u spaljenu zemlju. To liči na pejzaž sa Meseca. Malo je onih koji će pristati na to.

Još jedan argument „protiv“ je negativan uticaj tehnologije škriljaca na ekologiju regiona. Po izveštajima ekologa, vađenje gasa od škriljca dovodi do velikog zagađenja podzemnih voda toluolom, benzolom, dimetilbenzolom, etilbenzolom, arsenom i drugim otrovima. Rukovodilac energetskog programa „Grinpis Rusije“ Vladimir Čuprov smatra:

- Jedna od negativnih posledica vađenja gasa od škriljca je zagađenje podzemnih voda. To je tehnologija hidro eksplozije kad se u zemlju ubacuje tečnost koja sadrži veliki broj otrova. Ona ispunjava pore potiskujući gas i obezbeđujući njegov dotok u bušotinu. Ova tečnost istovremeno dospeva u podzemne vode. To je kao prvo. I kao drugo, zbog hidro eksplozije deo gasa koji se rasejava u tlu ne odlazi u bušotinu, već dospeva u atmosferu i pojačava efekat staklene bašte. Po nekim ocenama, vađenje gasa od škriljca se po svom negativnom uticaju na ekologiju može uporediti s vađenjem uglja. Zbog ova dva razloga se naučnici zalažu protiv gasa od škriljca.

Nabavna cena vađenja gasa od škriljca ne prevazilazi samo vrednost tradicionalnog vađenja, već i cenu gasa prilikom prodaje. Zasad se Amerikanci trude da ne skreću pažnju javnosti na ovu činjenicu. Međutim, teško da će ekonomija SAD dugo vremena moći da izdrži ovakav poremećaj ravnoteže. Sergej Pravosudov ističe:

- Trenutno se gas od škriljca u SAD prodaje ispod nabavne cene. Njegova nabavna cena iznosi 150-180 dolara po hiljadu kubika. A prodaje se za 100 dolara po hiljadu kubnih metara. Zato kompanije nago smanjuju obim bušenja za vađenje gasa od škriljca. Mislim da ćemo do kraja godine videti nagli pad vađenja gasa od škriljca. Dok je do pre tri-četiri godine radilo 1400 bušotina gasa od škriljca, u martu ove godine ih ima manje od 400. U Evropi danas nema nijedne produktivne bušotine koja bi davala gas od škriljca.

Postoji mišljenje da gas od škriljca u stvarnosti neće imati ozbiljnijeg uticaja na evropsko tržište. Ipak, to nije povod za uljuljkivanje. Narednih deset-petnaest godina će za Rusijupredstavljati period iskušenja. Teško da će moći da prodaje gas po ranijim cenama. Jedini izlaz je strogo obračunavanje ekonomske efikasnosti projekata od nafte i gasa i tačna ocena eventualnih rizika. Mnogi stručnjaci su uvereni da će Rusija i za 30 godina ostati najvažniji učesnik na tržištu gasa i najveći izvoznik ugljovodonika na svetu.

Sergej Duz,