START-3 - bazični proizvod „restartovanja“

Osmog aprila navrašva se tri godine od potpisivanja rusko-američkog sporazuma START-3 u Pragu između predsednika Dmitrija Medvedeva i Baraka Obame. To je bio, može se reći, prvi ozbiljni razultat restartovanja odnosa Moskve i Vašingtona za vreme Obaminog mandata.

Prema Praškom sporazumu 2010. godine broj nuklearnih bojevih punjenja za svaku stranu trebalo je da bude smanjen do 1550 jedinica. A postavljenih nosača do 700. Sporazum je stupio na snagu 2011. godine i sračunat je na deset godina.

Kao i većina svojetsko-američkih, a kasnije i rusko-američkih sporazuma o kontroli i smanjenju nuklearnih arsenala, Novi START, kako ga nazivaju u SAD, rađao se u sporovima. On je prošao sve muke ratifikacije i u Kongresu i u Državnoj dumi Rusije. Dokument do danas ima svoje pristalice i protivnike. Oni koji kritikuju START-3 često zaboravljaju prostu, ali vrlo važnu stvar. Bez tog sporazuma Moskva i Vašington bi mogli da ostanu bez bazičnog sporazuma o kontroli strateškog nuklearnog naoružanja. 2009. godine je istakao rok sporazuma START-1. Iz sporazuma START-2 Moskva je stupila 2002. godine, pošto su SAD zvanično odbile da poštuju stavove sovjetsko-američkog sporazuma o PRO iz 1972. godine. Komentariše direktor Ruskog centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev.

- Pošto je START-1 prestao da važi, Rusija i SAD nisu imali bazični sporazum. Kao bazični sporazum nije moao da se razmatra Sporazum o smanjenju strateških nuklearnih potencijala iz 2002. godine. On je bio u potpunosti zasnovan na START-1. I takav fundamentalni sporazu, START-3 bio je potpisan. (Ovaj sporazum ima vrlo ozbiljan značaj za razvoj američko-ruskih bilateralnih odnosa iza procese smanjenja nuklearniog naoružanja).

Prema podacima stejtdepartmenta SAD-a za kraj marta, Vašington ima postavljene 792 balističke rakete kopnenog i pomorskog baziranja, kao i teške bombardere. Rusija 492. Ukupno SAD ima 1028 premnih za korišćenje lansirnih uređaja u rezervi za rakete kopnene, pomorske i vazdušne namene. Rusija ima 900. Razlika u potencijalima se objašnjava time što Rsuija sada aktivno modernizuje svoj arsenal i brže povlači sa dežurstva zastarele sisteme.

Veliki značj START-3 sastoji se u tome što je sporazum označio privrženost obe strane procesu smanjenja nuklearnog naorućanja. Nemoguće je razmatrati svaki rusko-američki sporazum kao nešto izolovano. Oni su svi koraci na dugom putu. ovo je izjavio za Glas Rusije zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu Pavel Zlotarev.

- Naredni sporazumi treba da budu usmereni na to da se priđe granici kada može da se pokrene ivšestrani režim nuklearnog skraćenja. Sa onog nivoa koji je predviđen sada to teško da je moguće. Otprilike od nivoa od 1000 ili 900 punjenja, verovatno, već može da se postavi pitanje o uključivanju drugih zemalja u proces. Pre svega, naravno, Kine.

Osim Rusije i SAD u nuklearni klub ulaze Kina, Francuska, Britanija, Indija, Pakistan, Severna Koreja i nezvanično Izrael. Prema podacima američkog istraživačkog centra Fond Karnegi za međunarodni mir, Kina ima više od 400 punjenja, Francuska 350, Britanija preko 200. Potencijal Izraela procenjuje se na sto jedinica, nešto manje je od Indije i Pakistana.