Evropa ugrožena od finansijskih ratova?

Uvođenje na Kipru na insistiranje Evrokomisije ograničenja na kretanje kapitala u zemlji i van nje šokiralo je međunarodni finansijski svet više nego porez na bankarske depozite. Na udaru su se našle dve «svete životinje» savremene Evrope – sloboda tržišta kapitala i ideali evrointegracije, - kaže posmatrač Petar Iskenderov.

Međunarodna agencija poslovnih vesti Bloomberg zamišlja kako bi to moglo da izgleda u okviru jedne zemlje: Prvi put u istorijatu jedinstvenog valutnog saveza zemlja, koja koristi evro, uvodi ograničenja za kretanje kapitala čak unutar saveza. To je kao da je Kalifornija zabranila građanima da šalju novac u Arizonu.

Predsednik finansijske kompanije Fulcrum Asset Managemen, bivši šef odelenja svetske ekonomiske banke Goldman Sachs Gevin Devis ističe pojavu u okviru formalno jedinstvene evrozone kao dva evra. Jedan se nalazi na računima u Nemačkoj i drugim uspešnim zemljama EU, te ne potpada pod neka ograničenja. Drugi stoji na kiparskim računima faktički blokiran. Ograničenja na kretanje kapitala će prirodno povući za sobom raspad jedinstvenog evropskog tržišta rada. Prema rečima Devisa, ako ljudi ne mogu da slobodno raspolažu svojim kapitalom, oni ne mogu da slobodno pređu u druge zemlje da bi našli bolje zaposljenje. Tako nestaje jedinstveno tržište rada.

Uzgred rečeno, pre godinu dana je raspad jedinstvene valute na novčanice «ravnopravnije» i «manje ravnopravne» mogla da inicira Grčka. Finansijski analitičari su savetovali da se otarasi novčanica, čija serija počinje sa YU, - svedočanstvo grčke emisije. Jedan od scenarija kontroliranog defolta Grčke je predlagao blokiranje opticaja takvih novčanica. Međutim, profesor ruske finansijske akademije Boris Rubcov u razgovoru sa Glasom Rusije poziva na uzdržanije procene akcija finansijskih vlasti EU.

S jedne strane, članstvo u evrozoni rezultira izvesnim obavezema za zemlju. S druge strane, kao što se vidi, članstvo u evrozoni je vodilo tome da je Grčkoj bila pružena bitna pomoć od strane drugih članica evrozone.

Inače, uvek je postojalo iskušenje rešavati ekonomske probleme merama ograničavanja. Recimo, u Sovjetskom Savezu pre raspada postojali su ne samo bonovi, već i «vizit-karte potrošača» određenog grada – koje su omogućavale da se deficitarna roba ne prodaje predstavnicima drugih gradova. Međutim, sovjetsku ekonomiju niko nije nazivo tržišnom – za razliku od današnje evrozone, gde, izgleda, postaje sve složenije i rizičnije doznačivati novac iz jedne zemlje u drugu. Novi predsednik Evrogrupe Jerun Dijselblum već je stavio na znanje da plan restrukturizacije kiparskih banki mogao bi da postane šablon za spas.

- Kriza, koja je prešla iz Grčke na Kipar usled opširne kupovine od strane kiparskih banki grčkih dugovskih obaveza, reanimirala je pitanje o preventivnom izlasku ili izvođenju neke problematične zemlje iz evrozone. Nobelovac, američki ekonomista Pol Krugman predlaže da se ova opcija primeni prema Kipru. Smatram da izlazak iz evrozone je danas pravilno rešenje, - tako je prikazao situaciju Pol Krugman.

Bilo kako bilo, očigledno je da takvi metodi rešavanja problema neće osigurati stabilnost ni za evrozonu, ni za svetski finansijski sistem.

Petar Iskenderov,