Ponekada se oni vraćaju

Nikola Sarkozi koji je ostao bez posla posle izgubljenih predsedničkih izbora 2012. godine, očigledno se uželeo velike politike. U intervjuu francuskim medijima on je izjavio da predsednik Francuske Fransoa Oland sateruje nacionalnu ekonomiju u krizu.

Kada je u maju 2012. Sarkozi izgubio od Olanda, činilo se da je njegova politička zvezda ugasla. Na stranicama izdanja su se pojavili raskrinkavajući članci povodom umešanosti nedavnog lidera u korupciju. Istražitelji su počeli da postavljaju nezgodna pitanja povodom finansiranja prethodnih kampanja posredstvom tajnih računa afričkih lidera – uključujući pokojnog Moamera Gadafija. Sam Nikola Sarkozi je podvlačio da namerava da se pozabavi predavačkom delatnošću, da piše memoare, da istupa kao ekspert, u celini da vodi život pristojnog političkog penzionera. Ipak u poslednjih godinu dana situacija u Frnacuskoj se osetno promenila. I krivac za to je čuvena kriza evra. Ako su za vreme Sarkozija na Francusku gledali kao na tegljač koji zajedno sa Nemačkom treba da izvede ekonomiju EU u mirne vode, sada Pariz sve češće figurira u uznemiravajućim statističkim pregledima. Pa i sam Fransoa Oland po nekim pitanjima ispoljava nesigurnost i pokušava da sedi na dve stolice, ispoljavajući vaćnost antikriznih recepata Brisela. A u međuvremenu krizne pojave u evropskoj ekonomiji za sada ne jenjavaju. Znači, uz očuvanje aktualne tendencije rejting Fransoe Olanda može da pretrpi neprijatne za njega promene – na radost odlučnijih oponenata na čelu sa Sarkozijem, istakla je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Instituta za međunrodnu ekonomiju i odnose RAN Kira Zujeva:

- Tokom četiri godine Sarkozijevog mandata pozicija Francuske u pogledu ekonomije, naravno, nešto se pogoršala zbog opšte krize. Naravno, položaj zemlje nije tako preteći kao recimo položaj Španije ili Portugalije, da se ne govori o Grčkoj. Ali ipak status su rejting agencije smanjile. Položaj Francuske za vreme Sarkozija nije mogao da se nazove blistavim, ali nije bio katastrofalan.

Sudeći po postojećim informacijama, Nikola Sarkozi za sada nije doneo konačnu odluku u pogledu svoje budućnosti. On varira između poltike i biznisa, napisao je tim povodom francuski Mond.

U korist povratka Nikole Sarkozija u veliku politiku govori i primer nepotopljivog Silvija Berluskonija, čija koalicija u februaru mal te ne nije dobial vanredne izbore u Italiji i turbulentna situacija u zemlji čini njegov četvrti mandat sasvim mogućim. Postoje primeri uspešnog povratka u Centralnoj i Istočnoj Evropi – isti taj Miloš zeman. On je već ove godine dobio predsedničke izbore u Češkoj posle skoro 11 godina od napuštanja dužnosti češkog premijera.

Između ostalog nisu se svi lideri evropskih zemalja odlučili na povratak. Bivši kancelar Nemačke Gerhard Šreder sasvim je zadovoljan biznisom i pisanjem. A bivši premijer Velike Britanije Toni Bler zauzeo je mesto starijeg savetnika i člana saveta za međunarodne poslove kompanije JP Morgan Chase. On ima iza sebe i posao savetnika u finansijskoj grupi Cirih Fajnenšl i francuskoj grupi kompanija LVMH.

Da vidmo šta će prevagnuti u Sarkozijevom slučaju – biznis ili politika. Kao što se zna, jedan od omiljenih istorijskih likova bivšeg predsednika Frncuske je Napoleon Bonaparta. On je uspeo da se vrati na vlast, ali samo Sto dana 1815. godine. Teško da Srkozi sanja da se vrati na tako kratak rok.

Petar Iskenderov,