Agresija pod kontrolom

Agresijom se može upravljati na genetičkom nivou. Do takvog zaključka došli su ruski naučnici iz Sibira. Oglednim putem ustanovili su da se to svojstvo prenosi genetski. I delovanjem na gene može se bitno smanjiti stepen agresivnosti.

Ogledi su vršeni na pacovima. Genom pacova je blizak ljudskom — podudara se 90%. A zato je mnogo onog što odgovara ovim životinjama primenjivo na ljude. Nekoliko godina stručnjaci novosibirskog Instituta za citologiju i genetiku su se bavili selekcijom sivih pacova prema kriterijumu odsustva ili postojanja agresije u odnosu na čoveka. Bile su formirane dve ogledne grupe: u jednu su ulazili pitomi pacovi, u drugu agresori. O metodici rada za Glas Rusije govorila je naučni saradnik Instituta za citologiju i genetiku RAN Marija Konošenko:

- Vrši se genetička selekcija. Životinje se ukršaju između sebe. Njihovo potomostvo se karakteriše istim ponašanjem: pitomi daju pitome pacove, a agresivni agresivne.

Pri tome i jedne i druge životinje žive u sasvim jednakim uslovima, što isključuje faktor delovanja životne sredine. Zaključak — mehanizam ponašanja pacova određuje nasledni faktor, što je pokazala i genetička analiza, ističe Marija Konošenko:

- Naučnici naše laboratorije zajedno sa nemačkim kolegama su proučili genom pitomih i agresivnih životinja. Bili su pronađeni delovi dva hromozoma koji se kod pitomih i agresivnih životinja razlikuju.

Ispostavilo se da upravo ovi delovi odgovaraju za rad receptora serotoninskog sistema. A serotonin je hormon zadovoljstva. One životinje koje ga imaju malo, stalno osećaju nezadovoljstvo, koje rađa zlobu. Čak u ponašanju prilikom igre malih pacova može da se prati delovanje ovog genetskog fenomena: potomci dobrih pacova duže se igraju i ostaju deca.

Trenutno naučnici razrađuju preparate koji mogu da deluju na gene glodara. Prvi rezultati ulivaju nadu: nivo agresije uz njihovu pomoć može se smanjiti. Posle injekcije takvih umirujućih sredstava, životinja spremna na napad ispoljava čuda tolerancije, čak dozvoljava da se uzme u ruke. A po rečima eksperimentatora, pacovima iz grupe agresora to uopšte nije svojstveno.

Moguće da će se ubuduće slična metodika koristiti za smanjenje agresivnosti kod ljudi. Od uobičajenih antidepresanata takav način delovanje se razlikuje po tome što ne vodi do utučenosti. Zato je neuporediv perspektivniji u borbi sa lošim karakterom.

Istina, to je mač sa dve oštrice: agresija može ne samo da se smanji, već i da se poveća, kažu naučnici. A to je već put ka stvaranju raznih manijaka ili supervojnika koji ne znaju milosti prema žrtvi ili protivniku na bojnom polju. Između ostalog, u nauci se tako i dešava. Mnoga otkrića i tehnologije su u stanju da nose i dobro i zlo. Setimo se otkrića nuklearne energije.

Jelena Kovačić,