Ima li života bez Čaveza?

Senku na proteklu nedelju bacila je smrt najistaknutijeg političara Latinske Amerike, predsednika Venecuele Uga Čaveza. „Crveni Ugo“ nije uspeo da sagradi u Venecueli „socijalizam XXI veka“. Posle dve godine teške bolesti i nekoliko operacija, 5. marta uveče, on je preminuo u bolničkoj sobi vojne bolnice u Karakasu. Ceremonija opraštanja je produžena do 17. marta.

Glavna pitanja koja trenutno brinu političare na obe polulopte jeste ko će doći na smenu Ugu i šta se može očekivati od nove vlasti? Pitanje nije sasvim neosnovano ako se uzme u obzir da se radi o zemlji koja ima isto toliko naftnih rezervi kao Saudovska Arabija, ako ne i više.

Prevremeni predsednički izbori treba da budu zakazani najkasnije 30 dana posle smrti šefa države. Najverovatnije će datum biti objavljen po završetku dana žalosti. Zemljom će privremeno rukovoditi potpredsednik Nikolas Maduro. Nedugo pre smrti Čavez je sam ovog bivšeg poslenika sindikata naveo kao svog naslednika.

Ne može se reći da je Ugo ostavio Venecuelu u stanju potpune neodređenosti. Za skoro 14 godina vladavine zemlju je iz poluprosjačke pretvorio u prilično stabilnu državu u socijalnom smislu. Kolosalna sredstva od prodaje nafte koristio je za izgradnju stanova, bolnica i škola, za stabilizaciju cena, donacije farmerima i pomoć siromašnima. Za života Uga litar bezolovnog benzina u Venecueli je koštao nešto više od ¢2. Zato nije čudo što su mu svom dušom bile odane mase običnog stanovništva. A to već predstavlja čvrstu izbornu bazu za Nikolasa Madura.

Politički potresi ne prete Venecueli u skorije vreme, uveren je zamenik direktora ruskog Instituta za Latinsku Ameriku Boris Martinov.

- Čavez je iza sebe ostavio prilično ozbiljan broj pristalica. Pristalica koje očigledno mogu da zadrže vlast u ovoj zemlji. Sad je u unutrašnjoj politici odnos snaga isključivo u korist Čavezovih pristalica. Teško da će se u skorije vreme pojaviti alternativa u vidu pobede opozicije, premda je opozicija već osetila snagu. I ona ima jedinstvenog kandidata. Ipak, rano je govoriti o bilo kakvoj radikalnoj promeni pravca posle njegovog odlaska. Očigledno je da će situacija nekoliko godina biti prilično stabilna.

Na predsedničkim izborima 7. oktobra prošle godine kandidat ujedinjene opozicije Enrike Kapriles je dobio skoro 44% glasova. Čavez je imao skoro 55%. S jedne strane, bez objedinjavajućeg simbola kao što je „crveni Ugo“ njegovim pristalicama će biti teže da pobede. Međutim, s druge strane, njima u prilog ide vrlo iskrena tuga Venecuelanaca zbog „komandanta Uga“.

On je bio upadljiv čak i na fonu uobičajenog latinoameričkog bleska. Teško da je bilo ko u Latinskoj Americi, pa čak i u svetu posedovao njegovu prirodnu pamet i harizmu. Čavez čak nije bio ličnost, već pojava u svetskoj politici.

Roditelji su želeli da bude sveštenik. A on je pristupio pripadnicima desantnih snaga, postao je oficir i 1998. godine – predsednik najbogatije naftne zemlje. I prihvatio se da u Venecueli gradi „bolivijski socijalizam XXI veka“. Ugo je pisao pesme, pevao je, vodio je svoj nedeljni program na televiziji.

Status naftne supersile omogućio je Ugu da radi ono na šta se ne bi odlučio nijedan političar. Otvoreno je predsednika SAD Buša-mlađeg nazivao „magarcem“ i „budalastim“, a jednom je popevši se na tribinu UN posle Bušovog govora ispalio svoju poznatu rečenicu: „Ovde još uvek miriše na sumpor.“

Uzgred rečeno, Vašington će posleti delegaciju na Čavezovu sahranu. Predstavnici nisu naročito visokog nivoa – na nivou pomoćnika državnog sekretara. Ali, već ovo pokazuje da su SAD spremne da „se vrate“ u Venecuelu, u koju im je Ugo praktično zatvorio vrata. Zbog toga će se verovatno konkurencija američkih kompanija za tržište Venecuele pojačati. A to će se, očigledno, dotaći i Rusije.

Stručnjaci, istina, smatraju da Moskva zasad ne treba mnogo da brine. Po svim prognozama, na izborima će pobediti Nikolas Maduro, uveren je glavni urednik ruskog časopisa „Latinska Amerika“ Vladimir Travkin.

- Čavez je imao stabilan elektorat. I ovaj elektorat će se najverovatnije u većini opredeliti za Nikolasa Madura. Za Rusiju to, naravno, znači nastavak naših dobrih odnosa. A oni su dostigli vrhunac upravo u godinama dok je Čavez bio predsednik.

Predsednik Venecuele je uspostavio čvrste veze s Kinom, družio se s Iranom. Bio je čest gost u Moskvi. Čavez je s Rusijom imao posebne odnose. Ruske naftne kompanije i sad imaju ugovore na više milijardi s Venecuelom o pronalaženju i eksploataciji nafte i gasa. Moskva ovoj zemlji isporučuje energetsku i hemijsku opremu, opremu za vađenje nafte, planira da gradi atomske centrale. Osim toga, Rusija s Venecuelom ima ugovore vredne nekoliko milijardi za isporuku naoružanja i vojne tehnike. Ugo je više puta sprovodio zajedničku obuku s ruskom flotom i RV. Čak i predstavnici opozicije kažu da će svi ovi ugovori ostati ostati na snazi.

Andrej Fedjašin,