Prva turistička oaza u Lapčićima

Lapčići – Široki magistralni drum preseca selo Lapčići koje „stanuje” na osmom kilometru od Budve, uzbrdo ka Cetinju. Malo ko u nepreglednoj koloni automobilskoj koja „teče” ka moru dan i noć, zna da se s desne strane prema Budvi, ili s leve, ako se ide prema Cetinju, nalazi jedinstvena turistička oaza. Sve je počelo pre dve godine. Saša Franeta, jedan od mlađih budvanskih preduzetnika, rešio je da na zakorovljenim vrtačama svog oca Pera podigne turističko selo. Strme livade, koje su pridržavale stare i polupopadale kamene međe i uzani seoski put, govorili su da se sa oskudne zemlje u ranija vremena bežalo. Za boljim i lagodnijim životom. A kada je Saša počeo da krči teren i pravi put do magistrale, gotovo svi su ga podozrivo gledali. I uglavnom se čudili. Saša je, međutim, bio uporan da ono što je zamislio ostvari. Podigao je lepe kamene zidove i tako prirodno ojačao strminu s koje puca jedinstven pogled na celu Budvansku rivijeru, sve od brda Spas do Petrovca. Sagradio je potom put koji povezuje njegovo imanje s magistralom, tri kuće, od kojih svaka ima guvno (kamenu terasu) nalik na ona koja su gradili preci. Od kamena i drveta, ali sa komforom koji se može porediti sa onim u najskupljim hotelima. Svaka od njih ima samo po četiri kreveta, veliku dnevnu sobu sa kaminom, muzičkim i TV, prostranim kupatilima i kuhinjama... Kompleks upotpunjava otvoreni bazen sa čistom izvorskom vodom. Na livadi iznad bazena je đakuzi kada oko koje je primorsko rastinje, levo od nje sauna. Oko kamenih staza koje vode kroz ovo minijaturno turističko selo su trešnje, smokve, jabuke, višnje... Voćke koje su oduvek naseljavale ovaj prostor, kojima je gazda pridodao palme, eukaliptuse. Velika pešačka staza odavde vodi sve do čuvenog manastira Stanjevići, iznad sela Pobori. – Sve ovo sam gradio za goste, smeši se Saša Franeta, koji se oprobao u raznim poslovima. – Prve goste imao sam lane sredinom sezone. Nije još bilo sve gotovo. I svi su se vratili krajem sezone, da po drugi put „hvataju” sunce ovde gde je more tako blizu, ali i daleko. Stigli su Nemci prvo, potom Beograđani, Smederevci... Gosti koji hoće mir i komfor zajedno. Ima i ovog leta turista koji su došli svojim automobilima, za koje su urađeni lepi parkinzi. – Jedan gost koji je moje selo našao na internetu, bio je oduševljen: tek kada je stigao, priznao mi je da je sve hiljadu puta lepše nego na fotografijama, priča Franeta. Ubeđen da je turistička budućnost u ovakvim oazama, naš sagovornik ne žuri da sve izda pošto poto. Nije jeftino, kaže, cene su stvar dogovora. Kompleks je urađen za one koji mogu da plate pravi odmor. One koji neće u hotele oko kojih tutnje brzi automobili, oko kojih „bije” muzika od koje sna nema. Oni koji hoće svoju kuću za vreme odmora, hranu koju će sami da spremaju. A kada im se to ne radi poručuju telefonom ribu, roštilj i ostalo šta im se kuša. Koliko je sve koštalo? Saša Franeta vrti glavom, cifre su ogromne. Uložio je sav svoj novac i veliki trud u izgradnju jedinstvenog sela, ubeđen da će se uloženo vratiti. Ne naravno za godinu, tri, pet. Usput, sa porodicom je tu celo leto. – Sebi i svojima produžujem život. Ovde gde cvrčci muziciraju ispod krošnji stoletnih hrastova, u jutrima koja opijaju čistim vazduhom, noćima gde s mora vetrić raznosi vrućinu. U Lapčićima gde se oči pune lepotom kao malo gde na svetu, veli za naš list Saša Franeta.