Socijalistima i carina

Prvi čovek jedne od najvažnijih uprava trebalo bi da bude visoki funkcioner SPS-a Dušan Bajatović. – Ime mandatara i dalje tajna.

Na čelu jedne od najvažnijih uprava – Uprave carina trebalo bi da bude socijalista Dušan Bajatović. Prema saznanjima „Politike” iz vrha Socijalističke partije Srbije, Bajatović, koji je potpredsednik SPS-a, ipak neće biti ministar energetike, kako se spekulisalo u javnosti poslednjih dana, nego će to mesto ipak dobiti, kako se ranije čulo, Petar Škundrić.

Drugi potpredsednik SPS-a Milutin Mrkonjić će definitivno biti ministar za infrastrukturu, tvrdi naš izvor, dok će, kako se već uveliko priča, Žarko Obradović, zamenik predsednika stranke, biti ministar prosvete, a predsednik socijalista Ivica Dačić će, kao što je „Politika” već najavljivala, istovremeno obavljati dužnost potpredsednika vlade zaduženog za spoljne poslove i nacionalnu bezbednost i ministra policije.

Dušan Bajatović juče je za naš list rekao da neće biti ministar bilo čega, ali nije potvrdio da će biti na čelu Uprave carina.

Ipak, izvor „Politike” tvrdi da je to „gotova stvar”. Ukoliko tako i ostane, a Ministarstvo finansija pripadne kadru Demokratske stranke, kao što se nezvanično može čuti, već na osnovu ovakve podele moglo bi se zaključiti da resori u novoj vladi neće biti organizovani po „principu feuda”, kao u prethodne dve vlade.

U skladu s tim, treba očekivati da Dačić neće imati potpunu kontrolu nad bezbednosnim strukturama, te da će na čelo Bezbednosno-informativne agencije doći kadar DS-a. Već se spekulisalo da će to biti Miodrag Rakić, sadašnji šef kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića, ili aktuelni šef Uprave carina Predrag Petronijević, ali, primetno je da se ovog puta, za razliku od perioda pregovora o formiranju odlazeće vlade, oko mesta prvog čoveka BIA javno uopšte ne „lome koplja”.

Ime mandatara nove vlade koju će činiti koalicija „Za evropsku Srbiju”, SPS i stranke manjina, iako se to očekivalo, ni juče, do zaključenja ovog izdanja, nije saopšteno. Prema nekim informacijama, Tadić će to učiniti danas.

Iako se odvija iza zatvorenih vrata, u najužem rukovodstvu DS-a, prema nezvaničnim informacijama, izbor se sveo na tri ličnosti – aktuelnog predsednika Izvršnog veća Vojvodine i potpredsednika DS-a Bojana Pajtića i ministara finansija i spoljnih poslova Mirka Cvetkovića i Vuka Jeremića, mada nije sasvim isključeno da u poslednji čas iskrsne neko četvrti. U iščekivanju da predsednik Srbije i lider DS-a Boris Tadić svakog trenutka saopšti ime mandatara, iz različitih izvora stižu oprečne informacije o tome čije su šanse veće. Iz redova SPS-a još juče se moglo čuti da Tadić „gura” Jeremića, dok su neke stranke sa liste ZES u isto vreme raspolagale informacijom da je najverovatniji Tadićev izbor – Cvetković.

Opet, prema nezvaničnim informacijama, o kojima juče nismo mogli da dobijemo zvaničnu potvrdu u DS-u, ubedljiva većina užeg Predsedništva ove stranke bila je za to da Pajtić bude novi premijer. 

Analitičari su podeljeni u oceni ko ima najviše izgleda za premijersku fotelju. Dr Neven Cvetićanin, sa Instituta društvenih nauka, smatra da će se ići na rešenje koje će biti prihvatljivo svim koalicionim partnerima i da su tu u prednosti Cvetković i Jeremić (Cvetković najviše „zbog fleksibilnog stava o ekonomskoj politici”, a Jeremić „zbog diplomatskog angažmana bez greške oko KiM, što svakako mora prijati SPS-u”).

– Pajtića nikako ne bih odbacivao, ali je on neko ko ima isključivo podršku unutar stranke – i to snažnu podršku. On ima konkretne rezultate iza sebe kao predsednik PIV, i sada na izborima, ali u vladi neće biti samo DS-a. A premijer mora biti neko ko će imati komunikaciju sa svim koalicionim partnerima. Mislim da bi Cvetković ili Jeremić bili integrativniji faktor te vlade – kaže Cvetićanin, i uz mane i Jeremića (mladost i nedostatak veće podrške u stranci) i Cvetkovića (nije jak u stranci), navodi da je od ove tri ličnosti Cvetković ipak „najmirniji”, odnosno da nije konfliktna ličnost.

Navodeći da uvek postoji mala doza rezerve zbog diskrecionog prava Tadića da odredi mandatara, politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje da će novi premijer najverovatnije biti neko od pomenute trojice.

– Mislim da će Tadić prilikom donošenja ove odluke o premijeru voditi računa da to bude ličnost u koju on ima poverenja, da ta ličnost ima ugled unutar stranke i da ima ili da može da stekne ugled u javnosti – kaže Stanković, ocenjujući da najviše šansi ima Pajtić, iako nije prvi „pik” Borisa Tadića.

Stanković, naime, veruje da će lider DS-a poštovati većinski stav rukovodstva svoje stranke, pogotovo što, kako smatra, sam Tadić protiv Pajtića nema ništa – ničim mu ne smeta, ne ugrožava ga, a iza njega su značajni rezultati.

Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma je za jučerašnje „Večernje novosti” izjavio da im je Boris Tadić rekao da će premijer biti Cvetković, ali samo dan kasnije nije pominjao ime mandatara.

Iako su najavili da će podržati savez DS-a sa SPS-om, iz Liberalno-demokratske partije su počele da stižu prve kritike na račun nekih najavljenih kadrovskih rešenja.

Tako su oštre reči najpre upućene na adrese Slavice Đukić-Dejanović, kandidata za predsednicu parlamenta, i Ivice Dačića kao mogućeg ministra policije, a juče je lider ove stranke Čedomir Jovanović zamerio zbog mogućeg izbora Dušana Bajatovića u vladu. On je u emisiji „Kažiprst” podsetio na Bajatovićeve reči izrečene 2004. godine prilikom donošenja zakona o saradnji sa Hagom, da jednog dana moraju da odgovaraju gospoda koja su donela uredbu o izručenju Slobodana Miloševića. „Jedan od njih je već platio glavom”, zaključio je Bajatović, što je protumačeno kao opaska na ubistvo Zorana Đinđića.

Dok su ministarski kadrovi iz SPS-a (nezvanično) i G 17 plus (zvanično) već uglavnom poznati, u DS-u postoji još mnogo nepoznanica, a neke su i vezane za sam izbor premijera. Jer ako mandatar bude Cvetković, ostaje upražnjeno mesto ministra finansija. U toj varijanti, kako se spekuliše, najverovatniji kandidat za njegovu fotelju je Janko Guzijan, sadašnji državni sekretar u ovom ministarstvu, ali se ne isključuje ni mogućnost da ta funkcija pripadne Božidaru Đeliću, koji je taj posao radio u vladi Zorana Đinđića. Ako pak Jeremić bude premijer, ministar spoljnih poslova bi mogao da bude Ivan Vejvoda.

Pisalo se da će novi ministar poljoprivrede biti odlazeći ministar ekologije Saša Dragin, ali je još aktuelni prvi čovek ovog ministarstva Slobodan Milosavljević juče rekao da „nema nijednog razloga” da ne želi da ostane na tom mestu. Ipak, on nije mogao da potvrdi da će tako i biti.

J. Cerovina - B. Baković

--------------------------------------------------------------

ZES u dva poslanička kluba

Poslanici G17 plus formirali posebnu poslaničku grupu pošto DS nije prihvatio da predsednik zajedničke bude Suzana Grubješić

U srpskom parlamentu juče su dogovorena praktično sva kadrovska rešenja – potpredsednici skupštine, predsednici i potpredsednici radnih tela, a poznata su i imena svih šefova poslaničkih grupa. Što se tiče poslaničkih klubova, zanimljivo je da će stranke iz koalicije okupljene oko DS-a imati dva kluba – Za evropsku Srbiju – Boris Tadić, koji će voditi Nada Kolundžija (DS), a čiji zamenik je Aleksandra Jerkov (LSV), i klub G17 plus, čiji šef će biti Suzana Grubješić, a zamenik Vlajko Senić.

Izdvajanje G17 plus u poseban klub najavio je prethodnog dana Mlađan Dinkić, lider stranke, koji je rekao da će, ukoliko DS ne pristane da na čelu jedinstvenog kluba bude Suzana Grubješić, G17 plus napraviti svoj klub. Demokratska stranka nije pristala.

Srpska radikalna stranka imaće dva potpredsednika parlamenta, a tu funkciju će obavljati, kao i do sada, Nataša Jovanović i Božidar Delić. Kandidat DS-a za potpredsednika je Gordana Čomić, koja je tu funkciju obavljala i u prvom postpetooktobarskom skupštinskom sazivu, dok je G17 plus za to mesto kandidovao Nikolu Novakovića. DSS-NS je, takođe, kandidovao dosadašnjeg potpredsednika Radojka Obradovića, a LDP Juditu Popović.

Šefovi poslaničkih grupa dogovorili su se i o podeli mesta u odborima, i, kako je rekao Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, nije bilo nikakvih sporenja. „Pošto je odnos snaga u parlamentu pola-pola, tako smo podelili i odbore, pa će po 14 predsedničkih i isto toliko potpredsedničkih mesta imati i vladajuća koalicija i opozicija.” Nikolić kaže da je nastavljena praksa iz ranijih godina da predstavnici opozicije budu na čelu nekih važnih odbora. Tako će i sada imati predsednike u odborima za odbranu i bezbednost, za finansije, administrativnom, za prosvetu, a vladajuća koalicija u zakonodavnom, za pravosuđe i upravu, za inostrane poslove... Prema njegovim rečima, opozicija je vrlo blizu dogovora o podeli predsedničkih mesta.

Kako se nezvanično saznaje, Čedomir Jovanović (LDP) zadržaće mesto predsednika Odbora za zaštitu životne sredine, što je bio i u prethodnom sazivu. Odbor za finansije vodiće Rade Obradović (DSS), a administrativni i dalje Dragan Todorović (SRS).

M. Č.

--------------------------------------------------------------

Ko će voditi Tadićevu politiku

U intervjuu koji je 15. aprila dao „Politici”, Boris Tadić je rekao da će kandidat za premijera biti predložen pred sam završetak izborne kampanje, ali da je dobro što će građani znati kakvu će politiku budući premijer voditi. „To je politika koju sam predstavljao na prošlim predsedničkim izborima i premijer će tu politiku morati da sprovodi“, rekao je Tadić.

Zbog ovakvog stava predsednika Tadića u javnosti se spekuliše da je on sklon da za mandatara izabere ličnost koju će moći da kontroliše, što je primedba koju najčešće upućuju iz Liberalno-demokratske partije, koja je najavila podršku novoj vladi.

Analitičari sa kojima smo juče razgovarali, Neven Cvetićanin i Dejan Vuk Stanković, smatraju da takva izjava Tadića nije imala personalni karakter i da eventualni lični motivi lidera DS-a neće presudno uticati na izbor novog premijera. „Ako bi to bilo u pitanju, onda bi Vuk Jeremić bio u ubedljivoj prednosti”, kaže Cvetićanin.

Mesto predsednika Vlade Srbije biće prilika i za političko jačanje ličnosti koja dođe na tu funkciju i to će verovatno biti prilika za „izrastanje” novog (ili drugog) jakog čoveka Demokratske stranke. Dejan Vuk Stanković smatra da će Tadić svakako to uzimati u obzir prilikom odlučivanja o novom premijeru, ali „to je rizik koji mora da prihvati”. Stranka koja hoće da ima i predsednika i premijera i koja želi da upravlja zemljom, mora imati više od jednog jakog čoveka, kaže Stanković, dodajući da će Tadić dobiti konkurenciju, ali da taj rizik postoji manje-više koga god da izabere („jer nikad ne znate kakav je ko”).

– Osim toga, ako stavite slabog čoveka na tu funkciju, pitanje je da li će on moći da upravlja ovako složenom koalicijom i da radi pod pritiskom velikih očekivanja javnosti. I zato Tadiću treba jaka ličnost za taj posao, neko sa znanjem, iskustvom, pa i psihološkom energijom, a, po mom mišljenju (zasnovanom isključivo na poznatim detaljima biografija trojice „kandidata”), Pajtić je najbliži tome – procenjuje Stanković.