Početna stranica > Novosti
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Diskusije o Kosovu na Zapadu - pozorište apsurda
01.06.2007. god.
U njima je sve manje analize dogadjaja u pokrajini, ali zato je sve više geopolitike. Vodeći mediji naširoko raspravlčjaju o mogućnosti ruskog veta na rezoluciju SB UN o pro-glašenju nezavisnosti pokrajine. Kao argumenti «za» i «protiv» navode se i predstojeći izbori u Rusiji, i si-tuacija u Čečeniji, pa čak i sporovi Moskve sa part-nerima iz ZND-a oko cena ruskih energenata.
Britanski list «Fajnenšel tajms» je najviše zabrazdio na polju veštačke rusifikacije kosovskog problema. Nje-gov autor Filip Stivens piše da je «Kosovo upleteno u Putinovu kampanju svetlanja obraza Rusije nesavesnim metodama» medju kojima se u prvi plan, zbog nečeg, ističe težnja Moskve za stvaranjem novih problema u medjunarodnim odnosima. A londonsko izdanje «Opserver» vidi korene ruske opozicije nezavisnosti Kosmeta u neprijateljskom odnosu Moskve prema SAD i EU.
Prilaz kosovskom problemu sa ovih pozicija može da ga svede na neslaganja Rusije sa SAD i EU i da učini verovatnim njihovo medjusobno cenjkanje.
Medjutim, isto tako uticajna zapadna izdanja pokušavaju da zauzmu objektivniji stav prema dotičnom problemu. Na primer, američki časopis «Tajm» smatra da ruski veto stavljen na rezoluciju o nezavisnosti Kosova može da bude dobro za region. Izdanje osnovano karakteriše kao prenagljene apele Vašingtona i Brisela na odvojenu in-tegraciju Srbije i Kosova u EU. Po njegovom mišljenju, pre toga trebalo bi da se barem pomogne Srbiji i Kosovu da stvore efikasnu privredu jer će u ovom slučaju njihova medjusobna saradnja biti neminovna. A za to je potrebno vreme.
Ovde prilazimo još jednom aspektu kosovskog problema. Zapad obrazlaže svoju podršku albanskim separatistima i idejama integracije. Navodno, ovaj korak će pomoći po-krajini da se integriše u jedinstvenu Evropu. Štaviše, omogućiće Beogradu i Prištini, kao što je rekla državni sekretar SAD Kondoliza Rajs – «da ostave svoju prošlost iza sebe i da krenu dalje, u budućnost».
Medjutim, ovaj tretman je koban za sudbinu nekoliko stotina hiljada kosovskih Srba. 200 do 300 hiljada njih je napustilo pokrajinu već nakon uvodjanja medjuna-rodnih mirovnjaka u nju. Pošto se boje da se vrate na rodna ognjišta pod zaštitom oklopnih transportera Alijanse, tim pre to neće učiniti u uslovima kosovske nezavisnosti. Jer, sve ključne položaje u pokrajinskim organima vlasti zauzimaju nekadašnji pripadnici terorističke Oslobodilačke vojske Kosova, tj. oni koji su ubijali srpske civile, koji su rušili njihove kuće i manastire. A to znaći da priznanje nezavisnosti Kosova neće predstavljati trijumf ideja internacionalizma, već smrtnu presudu planovima izgradnje multinacionhalnog društva u pokrajini.
Ali pristalice nezavisnosti Kosova u Vašingtonu i Bri-selu ne obraćaju pažnju na takve sitnice. Kosovski pro-blem je za njih odavno elemenat globalnih geopolitičkih igara sa naglašenim antiruskim karakterom.
Britanski list «Fajnenšel tajms» je najviše zabrazdio na polju veštačke rusifikacije kosovskog problema. Nje-gov autor Filip Stivens piše da je «Kosovo upleteno u Putinovu kampanju svetlanja obraza Rusije nesavesnim metodama» medju kojima se u prvi plan, zbog nečeg, ističe težnja Moskve za stvaranjem novih problema u medjunarodnim odnosima. A londonsko izdanje «Opserver» vidi korene ruske opozicije nezavisnosti Kosmeta u neprijateljskom odnosu Moskve prema SAD i EU.
Prilaz kosovskom problemu sa ovih pozicija može da ga svede na neslaganja Rusije sa SAD i EU i da učini verovatnim njihovo medjusobno cenjkanje.
Medjutim, isto tako uticajna zapadna izdanja pokušavaju da zauzmu objektivniji stav prema dotičnom problemu. Na primer, američki časopis «Tajm» smatra da ruski veto stavljen na rezoluciju o nezavisnosti Kosova može da bude dobro za region. Izdanje osnovano karakteriše kao prenagljene apele Vašingtona i Brisela na odvojenu in-tegraciju Srbije i Kosova u EU. Po njegovom mišljenju, pre toga trebalo bi da se barem pomogne Srbiji i Kosovu da stvore efikasnu privredu jer će u ovom slučaju njihova medjusobna saradnja biti neminovna. A za to je potrebno vreme.
Ovde prilazimo još jednom aspektu kosovskog problema. Zapad obrazlaže svoju podršku albanskim separatistima i idejama integracije. Navodno, ovaj korak će pomoći po-krajini da se integriše u jedinstvenu Evropu. Štaviše, omogućiće Beogradu i Prištini, kao što je rekla državni sekretar SAD Kondoliza Rajs – «da ostave svoju prošlost iza sebe i da krenu dalje, u budućnost».
Medjutim, ovaj tretman je koban za sudbinu nekoliko stotina hiljada kosovskih Srba. 200 do 300 hiljada njih je napustilo pokrajinu već nakon uvodjanja medjuna-rodnih mirovnjaka u nju. Pošto se boje da se vrate na rodna ognjišta pod zaštitom oklopnih transportera Alijanse, tim pre to neće učiniti u uslovima kosovske nezavisnosti. Jer, sve ključne položaje u pokrajinskim organima vlasti zauzimaju nekadašnji pripadnici terorističke Oslobodilačke vojske Kosova, tj. oni koji su ubijali srpske civile, koji su rušili njihove kuće i manastire. A to znaći da priznanje nezavisnosti Kosova neće predstavljati trijumf ideja internacionalizma, već smrtnu presudu planovima izgradnje multinacionhalnog društva u pokrajini.
Ali pristalice nezavisnosti Kosova u Vašingtonu i Bri-selu ne obraćaju pažnju na takve sitnice. Kosovski pro-blem je za njih odavno elemenat globalnih geopolitičkih igara sa naglašenim antiruskim karakterom.
- Izvor
- Glas Rusije
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Budući predsednik SAD ranije je bio optužen za subverziju izbora 2020. godine i nepravilno rukovanje poverljivim dokumentima.
Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.
„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.
RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.