Uhapšen glavni Mladićev bezbednjak

Banjaluka, 31. maja – General-major Vojske Republike Srpske u penziji Zdravko Tolimir (59), koga je Haški tribunal optužio za ratni zločin genocida počinjen nad Bošnjacima u Srebrenici, uhapšen je danas prilikom pokušaja da iz Bratunca ilegalno pređe u Ljuboviju, u Srbiji. Tamara Destranić, portparol MUP-a Republike Srpske, potvrdila je „Politici” da je general Tolimir uhapšen u saradnji policija Republike Srpske i Republike Srbije.

Tolimir je prvi haški optuženik kojeg je policija Republike Srpske uhapsila na klasičan način. Na naše pitanje kako je došlo do hapšenja Tolimira, koji je bio u bekstvu od kada je saznao da će biti optužen, ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Stanislav Čađo je rekao: „Nemam komentara”.

Samo malo određeniji bio je predsednik republičke Narodne skupštine Igor Radojičić. On je novinarima izjavio: „Institucije Republike Srpske su na određen način došle do informacije i kontakta sa jednim licem osumnjičenim za ratne zločine i postupile su u skladu sa zakonom i obavezama o saradnji sa Haškim tribunalom u skladu sa Dejtonskim sporazumom”.

Izvor našeg lista, zahtevajući da ostane anoniman, veruje da Tolimir, koji je bio pomoćnik komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića za obaveštajno-bezbednosne poslove, ne bi bio uhapšen da, u međuvremenu, nije imao dva moždana udara, koji su ostavili teške posledice na njegovo zdravlje. Da je njegovo zdravlje ozbiljno narušeno spekulisalo se i ranije, čak se govorilo da će se on dobrovoljno predati. Od predaje, međutim,  nije bilo ništa.

Tolimir je, inače, važio kao „mozak” sakrivanja i generala Ratka Mladića. O tome je, uostalom, javno govorio njegov kolega, takođe bivši oficir bezbednosti Vojske Republike Srpske general Marko Lugonja. On je početkom ove godine rekao da je Tolimir 2002. godine od njega tražio da u svom stanu, privremeno, sakrije Mladića.

Mladić je, inače, bio komandant Tolimiru i u vreme kada su službovali u Kninskom korpusu. Iz Knina i tadašnje Jugoslovenske narodne armije zajedno su 1992. godine prešli u Vojsku Republike Srpske. Tolimir je, neosporna je činjenica, bio čovek od Mladićevog poverenja, jer je bio vešt obaveštajac „koji zna kako se treba sakrivati od najrazličitijih vrsta potera”. O tome svedoči i podatak da, uprkos trudu najmoćnijih obaveštajnih službi sveta, niko nije mogao da otkrije gde Vojska Republike Srpske krije francuske pilote, zarobljene posle obaranja u širem rejonu Sarajeva.

Za danas uhapšenog generala tvrdi se da je mrežu jataka počeo da stvara još krajem rata. Pri tome je primenio oprobani model po kojem jedna grupa ne zna za drugu, i da se, ako jedna grupa ili pojedinac iz nje bude otkriven, brani ćutanjem. Ta vrsta ponašanja nazvana je u žargonu – po ugledu na sicilijansku mafiju – „bosanska omerta”. Dok otkriveni ćuti ili ćute, drugi su dobijali dovoljno vremena da se reorganizuju i „pređu na plan Be”.

Mrežu jataka, takođe, pleo je od celih porodica, što se pokazalo i prilikom hapšenja Mladićevih pomagača u Beogradu. To je radio na osnovu procene da će se srodnici međusobno štititi i pomagati bolje nego ljudi koji nisu tako čvrsto međusobno povezani.

Stručnjaci za bezbednost su tvrdili da će general Ratko Mladić biti otkriven i uhapšen u roku od sedam dana od dana hapšenja „mozga njegovog sakrivanja”, generala Zdravka Tolimira. Da li su ove procene tačne ili je, zbog Tolimirovog narušenog zdravlja, brigu o  njegovom izmicanju poterama preuzeo neko drugi, znaće se uskoro. Tek, činjenica je da je Zdravko Tolimir bio školovan i sposoban obaveštajac, čije su umeće cenili i protivnici, ne samo u Bosni i Hercegovini nego i njegove kolege iz zapadnoevropskih obaveštajnih službi, s kojima je, kada je trebalo, korektno sarađivao. Uostalom, da nije bio vrstan oficir bezbednosti zar bi se – od dana kada je nestao, posle podizanja optužnice do danas – neprekidno govorilo da on nije na teritoriji BiH, iako je danas, upravo tamo gde se verovalo da nije, uhapšen. Koliko je tome doprinelo to što se ozbiljno razboleo, znaće se, verovatno, uskoro.

Tokom postupka koji se pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu vodi protiv optuženih da su pomagali u skrivanju Ratka Mladića ime Zdravka Tolimira često je pominjano. Marko Lugonja, jedan od optuženih, priznao je pred sudskim većem da ga je Zdravko Tolimir pitao da li bi na nekoliko dana primio Ratka Mladića u svoj stan u Ulici Vladimira Popovića 24 u Beogradu. Lugonja je tada precizirao da se radilo o septembru 2002. godine i da mu je bivši general Vojske Republike Srpske rekao gde treba da sačeka Mladića.

–  Zdravko Tolimir, koji mi je bio pretpostavljeni, pitao me je da li u svoj stan na izvesno vreme mogu da primim Ratka Mladića – rekao je Lugonja iznoseći odbranu. – Pitao sam ga ima li neko drugo rešenje za Mladićev smeštaj. Odgovorio mi je da nema. To je bilo septembra 2002. godine, a po Mladića je otišao moj sin. Tolimir mi je samo rekao gde na Banjici treba da parkiram automobil i da će na to mesto doći, takođe optuženi, Jovo Đogo sa Mladićem. Isto veče ili sutradan otišao sam do stana. Rečeno mi je da će Mladić u njemu biti dva-tri dana. Prilikom drugog obilaska u njemu sam zatekao i Đoga. Treći put sam u stan otišao kada me je Mladić pozvao da uzmem ključeve.

Na pitanje zašto je odlučio da primi Ratka Mladića u svoj dom, Lugonja je objasnio da je na to pristao zato što mu je Tolimir bio komandant, a i da „nije postojala druga varijanta”.

HAG – Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte pozdravlja hapšenje bivšeg generala Vojske Republike Srpske Zdravka Tolimira i nada se da će uskoro biti uhapšeni i Ratko Mladić i Radovan Karadžić, izjavila je večeras Beti njena predstavnica Olga Kavran.

„Mi pozdravljamo hapšenje generala Tolimira koji je veoma visoko rangiran oficir VRS i smatra se odgovornim za genocid i druge zločine u Srebrenici i okolini. Nadamo se da će u najskorije vreme biti uhapšena i preostala dvojica optuženih za genocid u Srebrenici - Ratko Mladić i Radovan Karadžić”, rekla je Kavranova.

Ona je napomenula da je premijer RS Milorad Dodik danas kasno popodne obavestio Del Ponteovu da je Tolimir uhapšen.

Portparol Haškog tribunala prethodno je Beti izjavio da su vlasti RS obavestili sud i da Tolimir „ima zdravstvenih problema”.

Biografija Zdravka Tolimira

Penzionisani general Vojske Republike Srpske Zdravko Tolimir rođen je u selu Popovići, kod Glamoča, 1948. godine, gde je završio osnovnu školu.

U optužnici Haškog tribunala navodi se da je bio pomoćnik komandanta za obaveštajne poslove i bezbednost Glavnog štaba VRS-a.

Na tom položaju bio je jedan od sedam pomoćnika komandanta koji su bili neposredno odgovorni komandantu Glavnog štaba, generalu Ratku Mladiću.

U optužnici je navedeno da je, kao pomoćnik komandanta za obaveštajne poslove i bezbednost, Tolimir bio upoznat s planom da se muslimansko stanovništvo istera iz enklava Srebrenica i Žepa i da je učestvovao u sprovođenju tog plana.

Tolimir je visoke vojne škole završio u Beogradu, a na usavršavanju je bio i u inostranstvu. Govori engleski i ruski jezik. Pre rata je službovao u više mesta bivše Jugoslavije, a u toku nemira na Kosovu i Metohiji, sedamdesetih godina, ranjavan je dva puta. Posle toga bio je na dužnosti u Makedoniji, a potom u Splitu, gde ga je zatekao rat.

Sa generalom Ratkom Mladićem bio je u Kninu, da bi zajedno sa njim došao u BiH, gde je 1992. godine postavljen za pomoćnika komandanta za obaveštajno-bezbednosne poslove Glavnog štaba VRS-a. Na toj funkciji bio je sve do smene generala Mladića, kada je i on ubrzo posle toga odlukom tadašnjeg predsednika RS Biljane Plavšić penzionisan. General Tolimir važio je za vrhunskog profesionalca, koga su uvažavale i civilne i vojne strukture tadašnje RS, a imao je i ugled kod tadašnjih međunarodnih vojnih komandanata u BiH. Učestvovao je i u Dejtonskim pregovorima o donošenju mirovnog sporazuma za BiH, a bio je i zadužen za implementaciju vojnog dela tog sporazuma. Bio je i jedan od učesnika bečkih pregovora o donošenju Sporazuma o subregionalnoj kontroli naoružanja na prostoru Jugoslavije. Tolimir je slovio za vrlo komunikativnog i tolerantnog čoveka i bio je obaveštajac visokog ranga, koga su poštovale i strane obaveštajne službe. Bio je aktivan i u operaciji oslobađanja francuskih pilota, koji su bili zarobljeni nakon bombardovanja srpskih položaja iznad Sarajeva. Od podizanja haške optužnice o njemu se ništa ne zna. Prema nekim nezvaničnim informacijama, Tolimir se nakon objavljivanja haške optužnice pridružio Mladiću, koga traži Haški tribunal i koji je u njega imao veliko poverenje.

Pojedini mediji su nezvanično pisali da je Tolimir bio glavni organizator skrivanja Mladića.

Posle hapšenja Tolimira, ostalo još pet haških begunaca

BEOGRAD – Posle današnjeg hapšenja haškog optuženika Zdravka Tolimira (59), ostalo je još pet begunaca za kojima se traga zbog optužbi za ratne zločine počinjene tokom sukoba na području bivše SFRJ.

 Od ukupno 161 osobe protiv kojih je Haški tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji podigao optužnice od svog osnivanja 1993, u bekstvu je još njih pet.

Bivši politički lider bosanskih Srba Radovan Karadžić u bekstvu je više od deset godina. On je 1995. optužen za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti zbog svoje uloge u kampanji etničkog čišćenja tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-95).

Bivši predsednik Republike Srpska Krajina (RSK) Goran Hadžić u bekstvu je od jula 2004. Nestao je iz svoje kuće neposredno po objavljivanju optužnice protiv njega. Tereti se za zločine protiv čovečnosti.

Vlastimir Đorđević, general iz Srbije, optužen je za ratne zločine za vreme sukoba na Kosovu (1998-99).

U bekstvu je i bivši savetnik predsednika Republike Srpske (RS) za unutrašnje poslove i načelnik Centra bezbednosti u Banjaluci Stojan Župljanin. Tereti se za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Haško tužilaštvo smatra da se Vlastimir Đorđević nalazi u Rusiji. Prema nepotvrđenim informacija u Rusiji se skriva Hadžić. Za Župljanina se, kao i za Mladića, tvrdi da se krije na teritoriji Srbije, dok se za Karadžića sumnja se da se krije na teritoriji Bosne i Hercegovine i Crne Gore.